Prisilna pokatoličavanja pravoslavnih Srba u NDH

[Marko Mare Jaric]

Dva ordena za ustaškog krvnika

Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602729-Dva-ordena-za-pokrstavanje-Srba

 

[Сребрена]

Dva ordena za ustaškog krvnika

Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602729-Dva-ordena-za-pokrstavanje-Srba

О бискупу:


Proglašenje Nezavisne države Hrvatske 10. aprila 1941. dočekao je kao ostvarenje dugogodišnjeg sna. A ta ustaška država trebala je unutar sebe da reši srpsko nacionalno i versko pitanje. Hrvati su ozvaničili svoje ustaško „sveto trojstvo" govorom ministra Mile Budaka u Gospiću, juna 1941. godine: „Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti a ostale prevesti u katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate".

Biskup Akšamović je, kao i ostali rimokatolički crkveni prelati u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, prekrštavao pravoslavne Srbe u svojoj biskušgji i tako dao priličan doprinos prozelitizmu. O prekrštavanju je sačuvano u arhivima dovoljno autentičnih i verodostojnih dokumenata koji nedvosmisleno potvrđuju biskupovu antipravoslavnu delatnost. Mnogi od tih dokumenata pominjani su ili citirani u različitim obimima.

Prepiska biskupa Akšamovića i hrvatskih ustaških vlasti o prekrštavanju: „BISKUPSKI ORDINARIJAT Djakovo, 3. listopada 1941. DJAKOVO
Broj: 3533/941.
Predmet: Tenje, fil. mjesto župe Osijek III, otvorenje nove župske ispostave.
Nezavisna Država Hrvatska VELIKA ŽUPA BARANJA -VJERSKI ODSJEK OSIJEK I

Na temelju dobivenih vijesti od župskih ureda moći će se u mjestu Cepin i u mjestu Tenje obaviti vjerozakonski prelazi grčko-istočnih žitelja tih mjesta u masama od nekoliko hiljada žitelja dne 12. listopada o.g. ....
....Prelazom grčkoistočnjaka u katol. Crkvu umnožava se broj rimokatolika do blizu 5.000 ljudi. Samo školske djece će biti oko 600. Uslijed toga isti dan iza velikoga masovnoga prelaza 12. listiopada o.g. treba da ondje bude odmah postavljen samostalan upravitelj župske ispostave sve dotle dok se uzmogne sa Ministarstvom Pravosudja i Bogoštovlja provesti postupak za utemeljenje nove rkt. župe koja će brojiti oko 6.000 katoličkih vjernika.

Antun Akšamović, biskup djakovački


Kako biskup nije mogao lično da primi odlikovanje orden Bratstva i jedinstva prvoga reda 1959. godine od Josipa Broza , on je uputio zahvalnicu septembra onom koji ga je odlikovao:

„Zahvala
na dan predaje ordena Bratstva i Jedinstva I-voga reda po uglednom članu izvršnoga Odbora Sabora Maršalu Titu.
Na dan 27. svibnja ove godine objavile su svi naši dnevnici u Jugoslaviji -visoko odlikovanje, koje je izvolio Maršal Tito milostivo podijeliti meni starcu, koji ulazim u 85. godinu života. Ovo visoko odlikovanje ordena Bratstva i Jedinstva I-voga reda, koje danas primam nije zasluga sadašnjega rada, budući sam za svaki rad nemoćan i starac sam sklerozom opterećen, nego je blagonaklonjeno priznanje Njegove Excelencije Maršala Tita za prijašnja djela izvršena za nacionalnu snagu i prestiž naših naroda.
Ovo visoko odlikovanje je za mene, a gradjani djakovački kažu i za grad Djakovo velika čast i ponos. Velim, daje osobiti ponos za mene iz dva razloga:
Ja sam nasljednik velikoga biskupa Strossmayera. Nije lakho biti dobar sin velikoga i slavnoga Oca, a eto taje sudbina mene snašla. Ja sam imao baštiniti i čuvati ideologiju Strosmayerovu. Ja sam ju doista čuvao i njegovao. Strossmaver je javno govorio: Mora doći i doći će vrijeme zbliženja za Jugoslavene. Gledao je to u duhu državljanstva. Eto doista došao je veliki državnik i nepobjedivi heroj Maršal Tito, te je ostvario i učinio svojinom jugoslavenskih naroda. Bratstvo i Jedinstvo je danas snaga i slava nekada pocijepanih Jugoslavena.
Drugi razlog je u tome što je Maršal Tito nacionalnu politiku Jugoslavije postavio na temelje podpune ravnopravnosti. Sudbinom Jugoslavije ravna maršal Tito osobno i u svakoj republici savezne ove Jugoslavije prisluškuje zadovoljstvo i sreću, koju svaki narod osjeća. Stoga je moj osobiti ponos da sam podignut na dostojanstvo rodoljuba koji želi i hoće da Bratstvo i Jedinstvo ostanu sekularna - a još više - vječna snaga i sreća naših naroda u Jugoslaviji.
Žarkim manifestom izjavljujem, da se od svega srca zahvaljujem Njegovoj Excelenciji Maršalu Titu na visokom odlikovanju ordenom Bratstva i Jedinstva I-voga reda i da gajim permanentnu punu odanost i vjernost Maršalu Titu Vodji i Predsjedniku sretne Jugoslavije.
Živio Maršal Tito!
Živjela Federativna N.R. Jugoslavija!
Slava našem Bratstvu i Jedinstvu!
Đakovo, 17. rujna 1959.
Dr. Antun Akšamović, biskup"


Potpuni tekstovi:
http://elmundosefarad.wikidot.com/prilozi-za-biografiju-biskupa-dakovackog-antuna-aksamovica

 

[Сребрена]

Prepiska biskupa Akšamovića i hrvatskih ustaških vlasti 3. listopada 1941. DJAKOVO
Broj: 3533/941.

Na temelju dobivenih vijesti od župskih ureda moći će se u mjestu Cepin i u mjestu Tenje obaviti vjerozakonski prelazi grčko-istočnih žitelja tih mjesta u masama od nekoliko hiljada žitelja dne 12. listopada o.g. ....
....Prelazom grčkoistočnjaka u katol. Crkvu umnožava se broj rimokatolika do blizu 5.000 ljudi. Samo školske djece će biti oko 600. Uslijed toga isti dan iza velikoga masovnoga prelaza 12. listiopada o.g. treba da ondje bude odmah postavljen samostalan upravitelj župske ispostave sve dotle dok se uzmogne sa Ministarstvom Pravosudja i Bogoštovlja provesti postupak za utemeljenje nove rkt. župe koja će brojiti oko 6.000 katoličkih vjernika.

Antun Akšamović, biskup djakovački

potpuni tekstovi:
http://elmundosefarad.wikidot.com/prilozi-za-biografiju-biskupa-dakovackog-antuna-aksamovica

DANA 12. februara 1941. godine stanovnici sela Tenje, srpske nacionalnosti, prekršteni su u katolike od strane sveštenika dr Josifa Šeflera, Franje Jufirta, Ambrozija Miletića i oca Kolba - 700 porodica je prisilno prešlo u katoličku veru. Isto se to dogodilo i u selu Dalj. Pod pretnjom da će svi Srbi biti pobijeni i proterani i oni su se pokatoličili. Uradio je to fratar dr Petar Berković uz prisustvo ustaškog župnika Hefera.

Đakovački biskup Akšamović izveštava da šalje misionare u udaljene župe u kojima su se prijavili mnogi prelaznici na katoličku veru, da u župi Vukovar čeka na prelaz selo Bršadin sa 200 kuća i 1.200 Srba, a u selu Pačetin sve ih se više prijavljuje. Njih će pokatoličiti časni otac P. Dobić uz pomoć podžupana velike Župe Vuka.

U selu Trpinja čeka na pokatoličenje 550 obitelji sa 2.200 osoba; u selu Bobota oko 570 kuća sa 2.920 osoba. Njih će pokatoličiti otac S. Rade. Apostolski administrator križevačke biskupije dr Janko Šimrak tražio je da se odmah urede i posebni crkveni odbori koji će župniku pomagati u celom poslu, ne samo kod organizacije prijelaza, nego i kod osnivanja župa prelaznika“. On svoj izveštaj završava rečima: „...na djelu se ima pokazati ono što smo kroz stoleća u teoriji govorili...

Vatikan zdušno podržava katoličenje Srba u Hrvatskoj, pa kardinal Maljone, prenoseći papine reči, ustaškoj misiji pri Svetoj stolici (zapravo Nikoli Rušinoviću) 14. februara 1941. godine izjavljuje: "Sveta stolica misli na Hrvatsku, jer za nju Hrvat katolik ne može se zamisliti Hrvata koji ne bi bio katolik." Još dodaje i da se "Sveta stolica veseli" katoličenju Srba.

opširan tekst na
https://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/sve-srpske-golgote/448-cetnik-vec-u-vrticu

 

[Сребрена]

https://hrcak.srce.hr/file/150212
M. AKMADŽA - M.MATIJEVIĆ (2006) Odnos biskupa Antuna Akšamovića prema komunističkoj vlasti.

Ovo mi je promaklo u vezi sa biskupom koga su JB Tito i Pavelić odlikovali, deo teksta iz zahvalnice JB Titu "Što je Štrosmajer zamislio, to je Tito ostvario"

I u Vatikanu je pohvaljen zbog saradnje sa JB Titom, imao je povlastice , a na Dan JNA su ga vozili i dovozili:

Joseph Georg Strossmayer, Austrijanac rodom, bio je rodonačelnik " hrvatske ideje jugoslovenstva" što je ustvari zajednica pod apsolutnom vlašću habzburške dinastije i katoličke crkve, sa centrom u Zagrebu
Delovanje Štrosmajera i njegove agitacije austrijskome caru imale su tendencije da se pokatoliče bosanski muslimani, a pounijate pravoslavni Srbi. Srbima je u njegovo vreme bilo osporavano nacionalno ime, zabranjeno da svoj jezik zovu srpskim, a i pristup politici je bio uskraćivan.. Godine 1883, izjavio je da su Srbi glavni neprijatelji Hrvata

 

[Koča]

https://hrcak.srce.hr/file/150212
M. AKMADŽA - M.MATIJEVIĆ (2006) Odnos biskupa Antuna Akšamovića prema komunističkoj vlasti.

Ovo mi je promaklo u vezi sa biskupom koga su JB Tito i Pavelić odlikovali, deo teksta iz zahvalnice JB Titu "Što je Štrosmajer zamislio, to je Tito ostvario"

I u Vatikanu je pohvaljen zbog saradnje sa JB Titom, imao je povlastice , a na Dan JNA su ga vozili i dovozili:

Joseph Georg Strossmayer, Austrijanac rodom, bio je rodonačelnik " hrvatske ideje jugoslovenstva" što je ustvari zajednica pod apsolutnom vlašću habzburške dinastije i katoličke crkve, sa centrom u Zagrebu
Delovanje Štrosmajera i njegove agitacije austrijskome caru imale su tendencije da se pokatoliče bosanski muslimani, a pounijate pravoslavni Srbi. Srbima je u njegovo vreme bilo osporavano nacionalno ime, zabranjeno da svoj jezik zovu srpskim, a i pristup politici je bio uskraćivan.. Godine 1883, izjavio je da su Srbi glavni neprijatelji Hrvata

Свака част на овоме...

РАПОРТ

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2016//06/15n/feljton_620x0.jpg

Tito kod pape Pija XII 14. 8. 1944. godine (fotografiju pronašla dr Smilja Avramov u vatikanskoj arhivi)

 

[Marko Mare Jaric]

Zver sa Kozare

Poručnik Kurt Valdhajm se 1942. godine našao i na Kozari gde je združena nemačko-ustaška soldateska počinila nebrojene zverske zločine.

Pored ostalog, u toj krvavoj i nemilosrdnoj ofanzivi je, kao što je poznato, blizu 70.000 Srba, uglavnom nejači, zarobljeno i prognano u zloglasni Jasenovac.

Takođe je, naravno, poznato kakva je bila sudbina onih koji su tamo dospeli i koliko ih se živih vratilo iz te najveće srpske grobnice u Drugom svetskom ratu.

A samo u toj grupi zarobljenih na Kozari bilo je više od 22.000 dece!

A da poručnik Valdhajm nije bio obični nemački soldat koji je slepo izvršavao tuđa naređenja pretpostavljenih, najbolje govori činjenica da se on posle ofanzive na Kozari našao među 25 probranih i sigurno zaslužnih nemačkih oficira kojima će ustaški poglavnik Ante Pavelić pripučiti na prsi najviša odličja njegove, uglavnom na srpskoj krvi i žrtvama stvorene Nezavisne Države Hrvatske - kolajnu krune kralja Zvonimira sa hrastovim grančicama.
Državna komisija Federativne narodne Republike Jugoslavije je već 17. novembra 1947. godine otvorila dosije Valdhajm i stavila ga na crnu listu ratnih zločinaca i krvnika koji su okrvavili ruke krvlju nevinih.
Međutim iako je vrlo dobro znao ko je bio i šta je radio Kurt Valdhajm Josip Broz Tito ga je odlikovao visokim državnim odličjem, Ordenom jugoslovenske zastave!

 

[Сребрена]

Direktor Arhiva Srpske pravoslavne crkve Radovan Pilipović otkriva da SPC posjeduje podatke da su vlasti Nezavisne Države Hrvatske /NDH/ uzimale pravoslavne crkvene matične knjige preimenujući ih u katoličke, radi prekrštavanja Srba.

Te knjige uništavale su kasnije i komunističke vlasti, ističe Pilipović u intervjuu Srni.
On precizira da su bivše komunističke vlasti uništavale i oduzimale pravoslavne crkvene matične knjige da se na osnovu njih ne bi vidjelo kako su Srbi najviše stradali u Drugom svjetskom ratu i radi „njegovanja“ nacionalnog ključa.

„Na osnovu matičnih knjiga mogli ste da imate tačnu evidenciju o stradalima u Drugom svetskom ratu. Najviše su uništavale opštine – mesni komunistički odbori koji su ih i dobijali. Vlast je posle 1945. godine oduzimala te crkvene knjige gde se vodilo sve“, kaže Pilipović.

 

[Ројалиста]

Te knjige uništavale su kasnije i komunističke vlasti, ističe Pilipović u intervjuu Srni.
On precizira da su bivše komunističke vlasti uništavale i oduzimale pravoslavne crkvene matične knjige da se na osnovu njih ne bi vidjelo kako su Srbi najviše stradali u Drugom svjetskom ratu i radi „njegovanja“ nacionalnog ključa.

Искрено, волео бих да видим неки конкретнији доказ ове тврдње, јер ми је познато из више појединачних примера, да су подаци од црквених лица по овом питању често у нескладу са стањем на терену, и да књиге које су уништили или спалили комунисти, и даље стоје по општинским матичним уредима за које су биле позајмљене након 1945. године.

Тако да, изузев грађе која је пропала у директним ратним дејствима, нисам још нашао експлицитног примера где комунисти уништавају црквене матичне књиге. Могуће да је и тога било, али било би добро да за то нађемо неки ваљанији податак.

 

[djurapen]

DANA 12. februara 1941. godine stanovnici sela Tenje, srpske nacionalnosti, prekršteni su u katolike od strane sveštenika dr Josifa Šeflera, Franje Jufirta, Ambrozija Miletića i oca Kolba - 700 porodica je prisilno prešlo u katoličku veru. Isto se to dogodilo i u selu Dalj. Pod pretnjom da će svi Srbi biti pobijeni i proterani i oni su se pokatoličili. Uradio je to fratar dr Petar Berković uz prisustvo ustaškog župnika Hefera.

Đakovački biskup Akšamović izveštava da šalje misionare u udaljene župe u kojima su se prijavili mnogi prelaznici na katoličku veru, da u župi Vukovar čeka na prelaz selo Bršadin sa 200 kuća i 1.200 Srba, a u selu Pačetin sve ih se više prijavljuje. Njih će pokatoličiti časni otac P. Dobić uz pomoć podžupana velike Župe Vuka.

U selu Trpinja čeka na pokatoličenje 550 obitelji sa 2.200 osoba; u selu Bobota oko 570 kuća sa 2.920 osoba. Njih će pokatoličiti otac S. Rade. Apostolski administrator križevačke biskupije dr Janko Šimrak tražio je da se odmah urede i posebni crkveni odbori koji će župniku pomagati u celom poslu, ne samo kod organizacije prijelaza, nego i kod osnivanja župa prelaznika“. On svoj izveštaj završava rečima: „...na djelu se ima pokazati ono što smo kroz stoleća u teoriji govorili...

Vatikan zdušno podržava katoličenje Srba u Hrvatskoj, pa kardinal Maljone, prenoseći papine reči, ustaškoj misiji pri Svetoj stolici (zapravo Nikoli Rušinoviću) 14. februara 1941. godine izjavljuje: "Sveta stolica misli na Hrvatsku, jer za nju Hrvat katolik ne može se zamisliti Hrvata koji ne bi bio katolik." Još dodaje i da se "Sveta stolica veseli" katoličenju Srba.

opširan tekst na
https://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/sve-srpske-golgote/448-cetnik-vec-u-vrticu

Ako se ovo pokrstavanje desilo 12 feb. 41. onda je stvarno bilo dobrovoljnom, postojala je jos uvek kraljevin Jugoslavia.

 

[Сребрена]

Pod pretnjom da će svi Srbi biti pobijeni i proterani i

Ako se ovo pokrstavanje desilo 12 feb. 41. onda je stvarno bilo dobrovoljnom, postojala je jos uvek kraljevin Jugoslavia.

Наши западни суседи , ту рачунам и Аустријанце и Хрвате, нису баш марили на законитост. И пре почетка Првог светског рата су терали Србе у логор, иако рат није званично почео. .Код других суседа, јужније, десило се да , иако је Држава СФРЈ потпуно постојала, сељаку Мартиновићу чине шта су чинили.Па онда, насумице бирам примере, НАТО алијанса формално није имала право да убије Милицу Ракић на ноши, а ипак јесте... и такав злочин није никад осуђем као терористички акт, формално гледано јер су неке иностране силе убијале децу по сувереним државама.

Мислиш да не би поубијали и прекрстили поменуте Србе у цитату, да су усташе подсетили да се формално налазе у Краљевини "тројединој"?

 

[Сребрена]

Ako uzmemo u obzir Stepinčev izveštaj, koji je on poslao Svetoj stolici u prvoj polovini (mart) 1942. godine, da je pokatoličeno 240.000 Srba, ima osnova tvrditi da se ta cifra do propasti NDH popela najmanje na 1.000.000 Srba, jer zamah prisilnog katoličenja nije jenjavao kroz celo vreme okupacije Jugoslavije, odnosno postojanja NDH.

Prvog marta 1942. godine slovenačke katoličke starešine, koje su živele u Srbiji, uputile su Svetoj stolici (preko nadbiskupa Ujčića) jednu promemoriju, u kojoj su o prekrštavanju Srba u NDH izrekle sledeće konstatacije: „... tko poznaje stvarne prilike u Hrvatskoj... taj zna da današnje preobraćanje pravoslavnih u katoličku veru u NDH u svojoj suštini nema nikakve veze sa verom... konačni cilj današnje zagrebačke politike je uništenje srpskog naroda u NDH. Tom nemoralnom cilju ima poslužiti i pokatoličenje... što se događa u Hrvatskoj, ne samo da proizlazi iz bilo kakvih verskih pobuda, već štaviše u suštini on predstavlja ponižavajuću zloupotrebu Katoličke crkve i sudbonosno gaženje njenog ugleda i dostojanstva.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:452571-Vatikan-krije-zlocin

Teško da će neko od Srba (ili bilo ko drugi) ikada moći doći do knjiga i dokumentacije o katoličenju Srba u Hrvatskoj koje se čuvaju kao najstroža tajna u trezorima katoličke crkve u Zagrebu i trezorima Vatikana, jer je Sveta stolica redovno dobijala izveštaje od Stepinca o katoličenju Srba u Hrvatskoj.

Naše procene su različite: broj se kreće: od 240.000 (Izveštaj Stepinca Svetoj stolici koji je on obelodanio), pa preko 250.000 do čak 350.000. Veljko Đurić („Prekrštavanje Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“) smatra da je u NDH pokatoličeno 350.000 Srba.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:452412-Tajnu-skriva-Vatikan

NDH je 3. maja 1941. godine donela Zakonsku odredbu o prelazu sa jedne vere na drugu, a ministar Bogoštovlja i nastave dr Mile Budak odmah zatim doneo je Upute prigodom prelaza s jedne vere na drugu i sprovođenje Zakonske odredbe od 3. maja. Na osnovu ove zakonske odredbe Kancelarija nadbiskupskog duhovnog stola u Zagrebu na čelu sa Stepincem izdala je uputstvo o katoličenju Srba i poslala je svom sveštenstvu, svom velečasnom kleru, nalažući im da odmah počne katoličenje Srba, tj. sprovođenje te Pavelićeve Zakonske odredbe o prelazu s jedne vere na drugu.

DRŽAVNO ravnateljstvo za gospodarsku ponovu 30. jula 1941. godine upućuje novu Okružnicu ustaškim velikim županima, logorima i taborima o katoličenju pravoslavnih Srba, u kojoj se daju uputstva kako treba sprovoditi to katoličenje. Stepinac ovu okružnicu 5. avgusta dostavlja područnom katoličkom kleru na izvršenje: „Prednja se Okružnica priopćuje dušebrižnom svećenstvu...“ da postupa po njoj, a što se tiče podučavanja prelaznika, „to svećenstvo ponovo upućujem na Okružnicu od 1. srpnja 1941. godine, broj 7726, naročito na tačku 4“.

Svestan značaja katoličenja Srba, Stepinac je poverio profesoru Teološkog fakulteta u Zagrebu, dr Stjepanu Bakšiću da izradi propis za primanje u katoličku crkvu i uputstvo šta treba znati kod primanja u katoličku crkvu.

Ministar Budak se 14. jula 1941. godine obratio pismom Ordinarijatu da u poverljivoj formi obavesti sve župne urede o pitanjima primanja pravoslavnih Srba u katoličku veru. U pismu se kaže: „...da se u katoličku crkvu ne primaju pravoslavni popovi, učitelji, zatim opća inteligencija i napokon bogati sloj trgovaca, obrtnika i seljaka radi kasnijih eventualnih odredaba s obzirom na njih, da se ne bi izvrgavala neugodnostima vjera i ugled katolicizma...“ Samo izuzetno, uz prethodnu dozvolu Ministarstva pravosuđa i bogoštovlja „dopušteno je niže i siromašno pravoslavno kućanstvo primati uz prethodnu pouku u katoličkim istinama“.

Dr Mirko Puk, ministar pravosuđa i bogoštovlja, doneo je naredbu da „nakon osnivanja“ NDH naziv „srpskopravoslavna vjera“ nije više u skladu sa novim državnim uređenjem i nalaže se „da se ubuduće ima upotrebljavati naziv grčko-istočna vjera“. Toga su se Stepinac i njegovi biskupi i sav ostali katolički kler strogo držali, pa su od tada upotrebljavali naziv: „grčko-istočna vjera“, „grkoistočnjaci“, „šizmatici“. Ovo zadnje su najčešće upotrebljavali posle dobijanja instrukcija od državnog sekretara Vatikana kardinala Maglionea, da se u postupku katoličenja Srba u Hrvatskoj naziv „pravoslavni“ zameni nazivom „otpadnici“ ili „šizmatici“.

U Instrukcijama Svete stolice Stepincu, sa potpisom kardinala Eugena Tiserana 17. jula 1941. godine, kaže se da će katolička crkva u Hrvatskoj i Stepinac lično „steći ponovnu zaslugu tim svojim dragocenim doprinosom za pravilan razvoj katolicizma, gdje postoje tolike nade za obraćanje nesjedinjenih“. A u jednoj odredbi Svete stolice od 18. oktobra 1941. godine piše: „Gdje god postoje već organizovane grkokatoličke župe (župa grkokatoličkog obreda) neka se upute nesjedinjeni. Ako isti odijeljeni (nesjedinjeni) neće ili ne mogu održati istočni obred, neka im se daje sloboda prihvatiti latinski obred“.

Dr M. Bulajić („Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“) kaže da je nasilno pokatoličavanje pravoslavnih Srba, njihovo unijaćenje, ocenjeno „dragocjenim doprinosom za pravilan rad katolicizma
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:451313-Zakon-ministra-Budaka

 

[Сребрена]

..у Грубешком Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћујући високе таксе, превео је у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантујемо за ваше тијело“. Касније су сви ови Срби побијени.

Католички свештеник Дионизије, усташки официр, Павелићев пријатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, каснији дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на силу дотераним Србима је рекао:
„У овој земљи не може да живи више нико осим Хрвата, јер ово је земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми знадемо куд ћемо с њим“.

Жупник из Грачаца Морбер отишао је у село Штикаду и скупио српски народ на Штикарским барама да их преведе у католичку веру. Уместо да то учини, он их је са усташама све побио - пушкама, секирама, маљевима.

Католички свештеник, жупник у Удбини Мате Могуш, указујући на потребу истребљења Срба, који су одбијали да се покатоличе, говорио је: „Доста смо за католичку вјеру радили молитвеником и крстом, сад је дошло вријеме да радимо пушком и револвером... Па ако будете то радили, уживат ћете плодност мутилачких бара“, тј. краја који су населили Срби, саветује он своје верне.

Случај присилног покатоличења српског живља села Будимци код Нашица казује јасно како су и поред отпора, сви Срби најзад били покатоличени после више узастопних претњи свештеника Сидонија и свештеника Марића. И тек пошто су Срби из суседног села Погановци поклани зато што се нису хтели прекрстити, Срби из Будимаца су попустили.

О томе говори извештај објављен у „Карловачком листу“, гласилу Загребачке бискупије, у броју 38 из 1941. године на страни 451:
„Цело село Будимци прешло је у католичку цркву. Будимци су на граници загребачке и ђаковачке дијецезе близу Подгорача. У недељу 14. 09. на благдан узвишења Светог Крижа цијело је село с православља прешло у католичку цркву. У селу је основана жупа за 2.300 душа. Приправи за прелаз извршио је нашички отац Сидоније Шулц, тако да је дуље времена прелазнике подучавао у вјери. Обреду прелаза присуствовали су уз Шулца више других свећеника, те велики жупан жупе Барања из Осијека. Код банкета је у Задружном дому изречено више значајних говора с поклицима „Поглавнику и Хрватској“.

Покатоличење српског живља у Вуковару, такође је извршено под присилом. То су учинили фратар Силвестер Зубић и гардијан Дионизије Андрашец. Пошто су Срби одбијали да пређу у католике, Силвестер им је рекао, да онај ко не пређе у католичку веру, може рачунати на најгоре последице и да „непрелазнике римокатоличка црква не би могла узети у заштиту и сачувати од присиле власти“.
Дионизије је поручио да „Католичка црква жели само извршити вољу државних власти, дакле, има добру намеру спасити све грко-источњаке који се враћају својој прађедовској вјери. Ко се одупре вољи државних власти, ми за тога не можемо јамчити његову грађанску сигурност, нити можемо превидети шта државна власт жели учинити са онима који не изврше прелаз у нашу цркву“. Тек после тога Срби су „добровољно“ прешли у католичку веру.

Католичењем Срба руководио је Одбор тројице - председник др Алојзије Степинац и чланови бискуп сењски др Виктор Бурић и апостолски администратор крижевачке бискупије др Јанко Шимрак. Он ће у свом раду тесно сарађивати са министром правосуђа и богоштовља. Поред овог одбора изабран је и радни извршни одбор у саставу: др Фрањо Херман, професор на Богословском факултету у Загребу; др Августин Јуретић, конзултор бискупских конференција; др Јанко Калај, професор-катехета у средњим школама и наставник за глагољицу на Богословском факултету у Загребу, и др Крунослав Драгановић, професор Богословског факултета у Загребу.Овај одбор ће решавати све послове око католичења Срба, под надзором Одбора тројице.

ДАНА 12. фебруара 1941. године становници села Тење, српске националности, прекрштени су у католике од стране свештеника др Јосифа Шефлера, Фрање Јуфирта, Амброзија Милетића и оца Колба - 700 породица је присилно прешло у католичку веру.
Исто се то догодило и у селу Даљ. Под претњом да ће сви Срби бити побијени и протерани и они су се покатоличили. Урадио је то фратар др Петар Берковић уз присуство усташког жупника Хефера.
http://borbazaveru.info/content/view/6081/108/

 

[Сребрена]

„Добровољно покрштавање“ вршили су неки свештеници уз речи „Бог је на небу, усташе су на земљи, а посреди је Јасеновац, па ви видите шта ћете.“


У Другом светском рату десио се злочин у Штикади од стране католичког свештенства и усташа. Жупник из Грачаца Морбер је у Штикади скупио српски народ на Штикадским барама да их преведе у католичку веру. Уместо да то учини, он их је са усташама све побио, пушкама, секирама, маљевима…

Храм светих апостола Петра и Павла из 1905. година, срушен у Другом светском рату.
Жупник из Грачаца Морбер је у Штикади скупио српски народ на Штикадским барама да их преведе у католичку веру. Уместо да то учини, он их је са усташама све побио, пушкама, секирама, маљевима…

Почетком јуна 1941. године свештеник Спасо Лаврња, парох у Суваји код Доњег Лапца, аутобусом се враћао из Бихаћа. Усташе су га извукле из аутобуса, затвориле у Доњем Лапцу, где је задржан неколико дана и мучен. Извођен је у град да чисти улице, у затвору му је чупана брада и стављана со на ране. Са једном групом свештеника пребачен је 19. јуна 1941. године у Госпић. Одатле су, нешто касније, одведени на Велебит, у логор Јадовно, где је и убијен. Усташе су 1. јула 1941. године дошле у Сувају и почеле са хапшењем народа. У парохијском дому су затекли Љубицу, супругу свештеника Спасе Лаврње која је била пред порођајем.

Љубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке и заклали.

Бранко Добросављевић (1886-1941), протојереј, парох у Вељуну, ухапшен на дан своје крсне славе Ђурђевдана 6. маја 1941, убијен сутрадан са својим парохијанима у покољу у Хрватском Благају, где је од 6. до 9. маја убијено 525 Срба (Вељунски покољ),...

..о чему у допису Управног штаба војног заповедника Србије Немачком посланству у Загребу пише: „…поп Бранко Добросављевић из Вељуна и његов син, тамошњи учитељ, убијени од усташа и то: најпре су сина мучили, извадили му очи, одсекли нос и уши и затим заклали, а отац је изнад леша морао да говори молитву, потом су попа мучили, ишчупали му браду и косу, ослепили га, одсекли нос и уши и на крају га убили…“


Изузетан допринос у прикупљању грађе, података, фотографија о овим злочинима дао је историчар Јован Мирковић својом фотомонографијом „Страдање Српске православне цркве у НДХ“.
https://patriot.rs/svedocanstvo-o-s...li-su-srpsku-crkvu-da-bi-unistili-srpski-rod/

 

[Сребрена]

Filip Škiljan, Prevjeravanja pravoslavnih Srba u Goričkom arhiđakonatu (Karlovac i okolica) između 1941. i 1945. godine,
Časopis Arhiv - godina XVIII, broj 1-2, 2017.
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr..._v01/dosadasnji_brojevi/casopis_1_2_2017.html

 

[Nina]

Skoro sam na temi Istorija kroz fotografije postavila ovu jezivu sliku..

Zloglasni sveštenik Sidonije Šolc vrši obred masovnog katoličenja pravoslavnih Srba, Kozarska Dubica, avgust 1941.

 

[Сребрена]

Искрено, волео бих да видим неки конкретнији доказ ове тврдње

Нађох један рад везан за архиве СПЦ који су доспели током постојања НДХ у СР Хрватску, а вероватно и током 1991-95, то су:

Православна горњокрловачка епархија, документа и грађа 1619-1941
Епархија бањалучка , документа и грађа1923-1941
Епархија бихаћка, документа и грађа 1926-1932
Епархија сремска, документа и грађа1750-1784
Архидијецеза сремско- карловачка, документа и грађа 1780-1917
Манастир Ораховица, документа и грађа 1895-1923
Српска православна парохија звана Допсин, документа и грађа 1821- 1837
Српско православна црквена општина у Славонском Броду, документа и грађа1957-1991
Православна епархија у Пакрацу, документа и грађа 1949-1988
Православна парохија Чечавац , документа и грађа 1852-1857
Православна парохија у Пожеги, документа и грађа 1843-1891
Пакрачка епархија, документа и грађа1784-1941
Епархија Плашки, документа и грађа 1759-1939
Манастир Гомирје, документа и грађа 1834-1902
Манастир Ораховица, документа и грађа 1760-1935
Разни црквени списи, документа и грађа 1725-1942

Goran Latinović, Fondovi i zbirke Srpske pravoslavne crkve u hrvatskim arhivima i muzejima,
Časopis Arhiv - godina X broj 1/2, 2009.г.
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr...dosadasnji_brojevi/casopis_god_10_br_1i2.html

 

[Сребрена]

U vezi sa prisilnim katoličenjem Srba ostaju nam dva otvorena pitanja na koja do danas nisu dati tačni odgovori: koliko je za to vreme NDH pokatoličio Srba i koliko se pokatoličenih Srba posle oslobođenja (1945. i kasnije) vratilo svojoj pravoslavnoj crkvi? Na oba ova pitanja tačne odgovore može dati samo Katolička crkva u Hrvatskoj, jer je ona pedantno beležila svaki slučaj preveravanja.

Dokaz za ovo naše tvrđenje je i to što su posle oslobođenja Vukovara 1992. godine u Katoličkoj crkvi nađene desetine kilograma raznih crkvenih knjiga i drugih dokumenata. U Vukovarskoj katoličkoj crkvi pronađene su pedantno obeležene knjige o pokatoličavanju Srba u Hrvatskoj na širem području ovog grada u vreme od 1908. do oslobođenja 1945. godine i posle oslobođenja. Zabeležene su redom 1977, 1978, 1980. i tako sve do 1991. godine.

Čak i posle 1945. godine nastavljeno je katoličenje Srba. Fratarskim krasnopisom zapisane su desetine srpskih porodica čiji su članovi prešli u katoličku veru. Nižu se imena i prezimena i drugi podaci - porodice Ružić od šest članova; porodice Ostojić, roditelja i dvoje dece; porodice Popović i mnogih drugih koji su u Vukovaru 1941. godine spasavali glave menjajući veru. Tako sve do porodica Lukić, Vlaškalić, Savić, Jakovljević, Babić, Stojanović, Milovanović, Marjanović, Vukojević, Đorđević, Simeunović, Radovanović i još mnogo drugih. Nižu se i podaci o prekrštenim porodicama Gajić, Marić, Janković, Živanović, Obradović, Đaković i drugih.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:452412-Tajnu-skriva-Vatikan

Покатоличење српског живља у Вуковару, такође је извршено под присилом. То су учинили фратар Силвестер Зубић и гардијан Дионизије Андрашец. Пошто су Срби одбијали да пређу у католике, Силвестер им је рекао, да онај ко не пређе у католичку веру, може рачунати на најгоре последице и да „непрелазнике римокатоличка црква не би могла узети у заштиту и сачувати од присиле власти“.
Дионизије је поручио да „Католичка црква жели само извршити вољу државних власти, дакле, има добру намеру спасити све грко-источњаке који се враћају својој прађедовској вјери. Ко се одупре вољи државних власти, ми за тога не можемо јамчити његову грађанску сигурност, нити можемо превидети шта државна власт жели учинити са онима који не изврше прелаз у нашу цркву“. Тек после тога Срби су „добровољно“ прешли у католичку веру.
http://borbazaveru.info/content/view/6081/108/

 

[Ројалиста]

Нађох један рад везан за архиве СПЦ који су доспели током постојања НДХ у СР Хрватску, а вероватно и током 1991-95, то су:

Да, али ово је везано више-мање за НДХ, и то грађа из Бихаћа и Бање Луке. Што се тиче осталог, доста тога је и редовним путем завршило у ахривима, и оно што могу рећи јесте да то сигурно није сва архивска грађа. А ја сам упитао за оне комунистичке наводне паљевине. То сам се из искуства више пута уверио да је било нетачно, па сам помислио да је ипак у питању само фама, са можда неким ретким изузецима. А у потрази за таквим, још не нађох неки конкретан пример. Како било, није сад важно, тема је друга.

 

[Дундурије]

Митрополит дабробосански Нектарије (Круљ) о усташама

Храбри митрополит дабробосански, г. Нектарије Круљ (1951-1966), један је од великодостојника Српске православне цркве који су дали значајан допринос у борби за истину о усташким злочинима.

На суђењу католичком свештенику др Драгу Дујмушићу (по коме је Римокатоличка црква назвала новоотворени студентски дом у Сарајеву), митрополит Нектарије Круљ дао је исказ и тиме показао како се не либи да, уместо било које идеологије, изношење истине замјени опортуним циљевима.

„Кад су усташе провеле свој програм, онда су приступили терору који ће културна хисторија славенска напосе жигосати као нехришћанско, нечовјечно и некултурно дјело, какво повијест није забиљежила на својим страницама ни код најезде Вандала и других варварских народа.

Ова некултурна дјела грозно појачава и та околност, што су при извршивању њиховом у знатном броју учествовали и многи римокатолички свештеници, а моралну подршку су им давали чак и неки бискупи и виши хоџе.

Тако на примјер у Тузли је напријед споменути римокатолички свештеник др. Дујмушић један од најгласнијих савјетника и помагача усташа, који као замјеник усташког котарског повјереника у Тузли даје свему директиву … И у другим мјестима наше епархије с малом изнимком римокатолички жупници су руководили насиљима против Срба … Као посљедња етапа у програму усташа је да остатак преживјелих православних преведе у римокатоличку вјеру.

Тако при свршетку дошао је у Брчко велики број католика под именом усташка војница, њима се придружио велики број мјесних муслимана. Одмах по доласку затворили су велики број одличних Срба и злостављањем присиљавали да приме католичку вјеру.

Потом су пустили ове Србе с налогом да позову и остале Србе, да потпишу изјаву да и они „добровољно“ желе прећи на католичку вјеру. А пошто се нико није одазвао, покупили су све мушкарце па их страшно испребијали и у Гуњу преко Саве отјерали. Овом злостављању присуствовао је Већеслав Монтани, котарски предстојник и бивши члан Управе града Београда. По затвору људи, женама је поручено да дођу на потписе за прелаз на римокатоличку вјеру.

И жене у страху за животе својих људи, долазиле су и готов образац потписивале да ‘драговољно и оне и њихови мужеви и дјеца прелазе на римокатоличку вјеру’. Након тога жене су с писмима вадиле своје мужеве из вагона у којима су били затворени у Гуњи.“

http://srbiubih.com/mitropolit-dabrobosanski-nektarije-krulj-o-ustasama/

 

[Сребрена]

Svedočenja o pokatoličavanju Srba



1 O djelovanju župnika Josipa Orlića na pokrštavanju Srba
2 Zločinačke delatnosti u Čuntićkom samostanu
3 Svjedočenje o pokrštavanju Srba u Poganovcima
4 Aktivnosti župnika Josipa Astaloša na pokrštavanju
5 Svedočenje o delatnosti sveštenika Sidonija Šolca na pokrštavanju
6 O pokrštavanju Srba od strane sveštenika Franje Šegule i Josipa Astaloša
7 O saradnji sveštenika i ustaša na pokrštavanju
8 O nasilnom pokrštavanju od strane sveštenika Jakoba Šeba
9 O akciji fratara oko pokrštavanja na čelu sa Dionizijem Juričevim
10 O saradnji Stepinca sa ustašama još prije rata
11 Sveštenik Dionizije Juričev predvodio je ustaše
12 Jedini koji je preživio pokrst i klanje u Glinskoj crkvi, sjeća se tog događaja
13 Svjedočenje o pokrštavanju i klanju od strane ustaša i sveštenika u opštini Cetingrad
14 Likvidacija preostalih Srba, 1944. godine, u Stocu
15 Samostan našički bio je centar ustaški
16 Prekrštavanje Srba po zahtevu popa Kučmanić Stjepana
17 O prekrštavanju i ubijanju Srba u glinskom kotaru
18 Devojčica na zgražavanje svih u dvorani, diže kosu i pokazuje gde su je klali
19 Seljanka iz Udbine, o svešteniku Matu Mogušu
20 Službenik Josip Ban govori o ustaškom teroru i prekrštavanju
21 Prekršteni, pohapšeni, mučeni i poslani u logor
22 O pokrštavanju i teranju u logore
23 O pokrštavanju i spaljivanju ljudi u crkvi
24 Pribirovci: pokupili 840 ljudi, žena i djece i otjerali ih u jamu
25 Trgovac iz Konjica svjedoči o progonima i pokrštavanju u svom kraju
26 O pokrštavanju i zločinima u Brčkom
27 Ratar iz Sremskih Laza, o zločinima ustaša i sveštenika
28 Službenik iz Gospića, o masovnim pokoljima i držanju sveštenika Frkovića i Jola Bujanovića
29 Adam Dragaš iz sela Vinde kod Petrinje, govori o držanju sveštenika u Čuntiću
30 Profesor iz Zagreba, o držanju župnika Grečla
31 Stolar iz Zagreba, žrtva ustaškog terora

https://sr.wikisource.org/sr-el/Све...тавање_Срба_по_захтеву_попа_Кучманић_Стјепана

POSLE papske enciklike "O božanskom vaspitanju omladine" krajem 1929, katolički episkopat Jugoslavije objavljuje jedan Memorandum u novembru 1932, kao i poslanicu protiv "Sokola", naredne godine. Većina ministara u vladi Petra Živkovića bila je protiv dozvole za rad društvu "Križara", ali je zbog želje da se izbegne otvoreni sukob sa svemoćnom crkvom ipak to društvo ostvareno.

Kao i neke druge katoličke društvene organizacije, pokret "Križara" i "Križarica" bila je jedna paramilitaristička organizacija. Potpredsednik "Križara" je 1941. pisao pravila ustaškog pokreta, u koji se celo bratstvo utopilo.
Ideolog: Johan Ivan Merc, tvorac "Križara"
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:766404-Fatamorgana-o-zajednickoj-naciji
https://hrcak.srce.hr/52985

 

[Спасоје]

Ови их покатоличавали насилно, а ови што су их првобитно православљивали - они их питали за сагласност да ли хоће да буду православни или неће

 

[Koča]

Ови их покатоличавали насилно, а ови што су их првобитно православљивали - они их питали за сагласност да ли хоће да буду православни или неће

Ајде, ајде, покажи право лице...нисам ни мислио да ћеш дуже издржати

Него...који ти је ово профил по реду на форуму? мораћеш да правиш нови

 

[banebeograd]

Ајде, ајде, покажи право лице...нисам ни мислио да ћеш дуже издржати

Него...који ти је ово профил по реду на форуму? мораћеш да правиш нови

ujka ko ujka , sisoje ko sisoje , ne moz da se ne prokaze posle nekog vremena

 

[Koča]

ujka ko ujka , sisoje ko sisoje , ne moz da se ne prokaze posle nekog vremena

ал потрудио се овај пут баш са све ћирилицом

ипак, јаче од њега...увек се на крају ода

 

[banebeograd]

ал потрудио се овај пут баш са све ћирилицом

ипак, јаче од њега...увек се на крају ода

ma njih najvise zezne sto zaborave sa kog se nicka javljaju i onda napisu nesto sto ih oda