BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Konflikte pokrenute od strane elita koji su se odvijali u Bosni i Hercegovini pokretali su akteri koji su iskorištavali i manipulisali pojedince iz populacije, navodeći ih da izvrše akte nasilja na osnovu etničke pripadnosti, gde su u velikom broju slučajeva nekadašnji prijatelji ili susedi postajali neprijatelji.
Mejnard takve konflikte naziva konfliktima identiteta.
To su konflikti između identitetskih grupa zasnovani na faktorima kao što su etnička ili verska pripadnost, a odlikuju se izuzetnom netrpeljivošću, ekstremnom brutalnošću i visokim stepenom učešća civilnih aktera u kontekstu društvenog raspada.
Narastajuća netrpeljivost i pribegavanje nasilju između grupa tradicionalno se objašnjava procesom polarizacije. Proces polarizacije podrazumeva element uzajamnosti, po tome što se pripadnici pojedinih grupa okupljaju u sukobljene blokove koji su podjednako suprotstavljeni jedni drugima.
Intenziviraju se konflikti oko nekih događaja i problema, kao i pojednostavljivanje tih problema.
Nestaje prostor za kompromis i slabe pregovaračke strukture i odnosi.
Razvijaju se ideologije polarizacije, kojima se društvo unapred poima pojednostavljeno, gde pojedine grupe nemaju ni zajedničkih, ni uskladivih interesa.
Kako tenzije rastu, takav proces dovodi do stanja u kome nasilje postaje ne samo uzajamno nego i neizbežno.
Na nasilje se odgovara nasiljem, uz prateći spiralni efekat na polarizaciju.
Tako izazvano nasilje direktno pogoršava odnose, kako između, tako i unutar pojedinih grupa.
Pojedini akteri objašnjavaju i opravdavaju neophodnost nasilja, bilo predstavljajući nasilje kao jedinu moguću alternativu kojima se u sistemu mogu napraviti promene za podređenu grupu, ili kao jedinu alternativu za održanje i odbranu postojećeg sistema od promena iz perspekive dominantne grupe.
(copy)
Mejnard takve konflikte naziva konfliktima identiteta.
To su konflikti između identitetskih grupa zasnovani na faktorima kao što su etnička ili verska pripadnost, a odlikuju se izuzetnom netrpeljivošću, ekstremnom brutalnošću i visokim stepenom učešća civilnih aktera u kontekstu društvenog raspada.
Narastajuća netrpeljivost i pribegavanje nasilju između grupa tradicionalno se objašnjava procesom polarizacije. Proces polarizacije podrazumeva element uzajamnosti, po tome što se pripadnici pojedinih grupa okupljaju u sukobljene blokove koji su podjednako suprotstavljeni jedni drugima.
Intenziviraju se konflikti oko nekih događaja i problema, kao i pojednostavljivanje tih problema.
Nestaje prostor za kompromis i slabe pregovaračke strukture i odnosi.
Razvijaju se ideologije polarizacije, kojima se društvo unapred poima pojednostavljeno, gde pojedine grupe nemaju ni zajedničkih, ni uskladivih interesa.
Kako tenzije rastu, takav proces dovodi do stanja u kome nasilje postaje ne samo uzajamno nego i neizbežno.
Na nasilje se odgovara nasiljem, uz prateći spiralni efekat na polarizaciju.
Tako izazvano nasilje direktno pogoršava odnose, kako između, tako i unutar pojedinih grupa.
Pojedini akteri objašnjavaju i opravdavaju neophodnost nasilja, bilo predstavljajući nasilje kao jedinu moguću alternativu kojima se u sistemu mogu napraviti promene za podređenu grupu, ili kao jedinu alternativu za održanje i odbranu postojećeg sistema od promena iz perspekive dominantne grupe.
(copy)
