Primeri kako nas to školski sistem „vaspitava“ preko biheviorizma:

[Holy1]

Dobar dan.

Biheviorizam je prisutan u školama, ali vam vaspitači, učitelji i profesori nikada o tome nisu pričali.
Tako, na primer, američki psiholog Skiner pokazuje kako se nagradjivanjem i nenagradjivanjem određenih načina reagovanja može steći određeni vid ponašanja. Već možete predpostaviti na koji način se bihevorizam koristi u školskom sistemu i iz kojih razloga je bitan..

Kada se pred psa stavi zdela sa hranom, pas prirodno počinje sliniti tj baliti. U situaciji uvjetovanja istraživač zvoni zvoncem i nakon nekoliko sekundi u zdelicu stavlja hranu – pas slini, jer se rad o bezuvjetnoj reakciji ili nenaučenoj reakciji na hranu koja je bezuvjetni podražaj. Da bi hrana izazvala balenje nije potrebno nikakvo učenje. Nakon nekoliko uparivanja zvuka zvona sa hranom, pas počinje baliti na sam zvuk zvona, čak i ako ne dobija u toj situaciji hranu – ovo balenje je naučena reakcija, a zvuk zvona je naučeni podražaj. U normalnoj situaciji zvuk zvona nije povezan sa balenjem, jer je pas balio zbog hrane.

Da li je neko nekad razmišljao o primera biheviorizma u školskim ustanovama i kako nas to vaspitavaju?

 

[Umri_muski]

Trulo je gore, vise i nema namere da se deca nauce necemu.....

 

[cronnin]

Мени се чини да ту више родитељи раде као полуга. Ако дете добије слабу оцену у школи, они су ти који вичу на њега и изазивају ту реакцију. Наставницима је вероватно свеједно коју ће оцену дете добити. Знају да неко мора да добије одличне оцене, а неко лоше.

 

[MrNapokon]

Pa svakako i pored tog pavlovljevog uslovljenog refleksa, deca se selektuju po potrebi poslusnosti. Kazu najmirnija deca. To je neprirodno za dete. Deci je potrebno kretanje i kroz kretanje i uce. Ovde je stvar koje dete ce biti najpitomije, najbolje sputati tu svoju potrebu. U americi je jos i ekstremnije, pa ona deca koja su energicnija budu obelezena sa dijagnozom hiperaktivnosti ili poremecajem paznje.

 

[KnezNez]

Pa svakako i pored tog pavlovljevog uslovljenog refleksa, deca se selektuju po potrebi poslusnosti. Kazu najmirnija deca. To je neprirodno za dete. Deci je potrebno kretanje i kroz kretanje i uce. Ovde je stvar koje dete ce biti najpitomije, najbolje sputati tu svoju potrebu. U americi je jos i ekstremnije, pa ona deca koja su energicnija budu obelezena sa dijagnozom hiperaktivnosti ili poremecajem paznje.

Opasno je što mnogi ne vide da je ključ za uspjeh kroz život smjelost, kreativnost i konstantno učenje. Nisam od onih koji smatraju da je škola bespotrebna. Škola je potrebna zato što u njoj dijete usvaja postulate za daljnje učenje međutim način na koji se ti postulati usvajaju je poguban.

 

[MrNapokon]

Opasno je što mnogi ne vide da je ključ za uspjeh kroz život smjelost, kreativnost i konstantno učenje. Nisam od onih koji smatraju da je škola bespotrebna. Škola je potrebna zato što u njoj dijete usvaja postulate za daljnje učenje međutim način na koji se ti postulati usvajaju je poguban.

Pa upravo to. Ucimo decu da im je motiv nekakvo odobravanje, ocena, a ne nagrada same spoznaje.

 

[KnezNez]

Pa upravo to. Ucimo decu da im je motiv nekakvo odobravanje, ocena, a ne nagrada same spoznaje.

I sta mislis da li ce takva djeca ikad biti sposobna da kreiraju sistem, rukovode sistemom ( naprimjer kompanija, grupa ljudi ili slično). Smatram da neće. Ono što je zanimljivo je to da veliki broj odlikaša ima problem sa samopouzdanjem. Upravo zbog pogrešnog pristupa. Mnoga djeca među tim odlikašima imaju potencijal ali ih se konstatno uči da budu poslušni i jednostavno na kraju završenog školovanja dobijamo osobu koja je idealna da bude dio nečeg al ne i da stvori nešto..

 

[MrNapokon]

I sta mislis da li ce takva djeca ikad biti sposobna da kreiraju sistem, rukovode sistemom ( naprimjer kompanija, grupa ljudi ili slično). Smatram da neće. Ono što je zanimljivo je to da veliki broj odlikaša ima problem sa samopouzdanjem. Upravo zbog pogrešnog pristupa. Mnoga djeca među tim odlikašima imaju potencijal ali ih se konstatno uči da budu poslušni i jednostavno na kraju završenog školovanja dobijamo osobu koja je idealna da bude dio nečeg al ne i da stvori nešto..

Pored toga mislim da nauce da eksploatisu sistem bez kreativnog razmisljanja. Tj razmisnjanja van okvira sistema. Zato i nemamo preterano novih ideja o drustvenom uredjenju.

 

[KnezNez]

Pored toga mislim da nauce da eksploatisu sistem bez kreativnog razmisljanja. Tj razmisnjanja van okvira sistema. Zato i nemamo preterano novih ideja o drustvenom uredjenju.

Ključno pitanje je zašto je to tako i kome to odgovara?

 

[MrNapokon]

Ključno pitanje je zašto je to tako i kome to odgovara?

Onima kojima je dobro u postojecem sistemu.

 

[Baby Yoda]

Dobar dan.

Biheviorizam je prisutan u školama, ali vam vaspitači, učitelji i profesori nikada o tome nisu pričali.
Tako, na primer, američki psiholog Skiner pokazuje kako se nagradjivanjem i nenagradjivanjem određenih načina reagovanja može steći određeni vid ponašanja. Već možete predpostaviti na koji način se bihevorizam koristi u školskom sistemu i iz kojih razloga je bitan..

Kada se pred psa stavi zdela sa hranom, pas prirodno počinje sliniti tj baliti. U situaciji uvjetovanja istraživač zvoni zvoncem i nakon nekoliko sekundi u zdelicu stavlja hranu – pas slini, jer se rad o bezuvjetnoj reakciji ili nenaučenoj reakciji na hranu koja je bezuvjetni podražaj. Da bi hrana izazvala balenje nije potrebno nikakvo učenje. Nakon nekoliko uparivanja zvuka zvona sa hranom, pas počinje baliti na sam zvuk zvona, čak i ako ne dobija u toj situaciji hranu – ovo balenje je naučena reakcija, a zvuk zvona je naučeni podražaj. U normalnoj situaciji zvuk zvona nije povezan sa balenjem, jer je pas balio zbog hrane.

Da li je neko nekad razmišljao o primera biheviorizma u školskim ustanovama i kako nas to vaspitavaju?

Behevioralni sistem nagradjivanja je koristan. Može se reći da je kao neka vrsta programiranja. Uradi dobro i bićeš nagrađen. Suština školovanja nekada imala je za svrhu da obuči mlade umove da postanu spremni za život koliko je to moguće. Bolje reći da doprinose društvu svojim znanjem, radom. Sada, pošto se lako može manipulisati decom jer su najranjivija i većim delom veruju u sve, država može po narudžbini modelovati ljude.