Primerak srpskih novina, 3. avgust 1792. godine

[Pumpaj Dinstanović]

Naslov sam govori za sebe:

 

[ljuba miljkovic]

1794. - U Beču je prestao da izlazi list "Slaveno-serbske vjedomosti", koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bio je širenje "istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega". List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je list prestao da izlazi. (izvor)

 

[ljuba miljkovic]

O Stefanu Novakoviću na Netu ima malo podataka prikupljenih na jednom mestu.

Evo nekih:

Publikovanje srpskih knjiga dobilo je jači zamah od 1761, kada je venecijanski štampar Dimitrije Teodosije, Grk, otvorio i ćirilski odsek svoje štamparije i za potrebe srpske crkve preštampavao ruske crkvene knjige. Za desetak godina iz njegovog preduzeća izašlo je preko četrdeset knjiga namenjenih Srbima.
Godine 1770. bečkom štamparu Jozefu Kurcbeku odobreno je monopolsko pravo na štampanje srpskih knjiga. Dajući takvu privilegiju bečkom preduzetniku, koji uz to nije bio Srbin, austrijska vlast je osigurala čvrstu kontrolu nad srpskom književnom produkcijom. U konkurentskoj utakmici Kurcbek je bio u povoljnijem položaju nego Teodosije, koji je ipak uspeo da objavi još nekoliko knjiga namenjenih Srbima, i uz to monumentalno delo Srbina Zaharija Orfelina Istorija Petra Pervago, namenjeno ruskim čitaocima i pisano ruskim jezikom.

Godine 1792. godine, posle smrti Kurcbekove, njegovu ćirilsku štampariju, zajedno s njenim monopolom, otkupio je srpski entuzijasta i novinar Stefan Novaković. On je, posle finansijskog neuspeha, 1796. prodao to preduzeće budimskoj štampariji Peštanskog univerziteta, veoma razvijenoj firmi koja je objavljivala knjige na mnogim jezicima i koja je zatim decenijama držala monopol na štampanje srpskih publikacija u habsburškim zemljama. Samo u retkim slučajevima poneki autor uspevao je da štampa svoje delo drugde, u Austriji ili van nje.

Stefan Novaković je najpre na latinskom 1790, pa na nemačkom 1791, objavio delo o „zaslugama i sudbini srpske ili rascijanske nacije", u kojoj se zalaže da se ne upotrebljava ilirski i rascijanski naziv za identitet, a žali da je verski rascep na katolicikatolike i pravoslavne negovan od strane habsburške države.

Uvršćujući ga u masone, na jednoj prezentaciji pišu da je bio mitropolitski arhivar i sekretar Crkveno-narodnog odbora u Sremskim Karlovcima.