Прилог заштити србског народа и језика од туђина и туђица– Драган Ж. Дивјак

моћна длакава стрвина:
Никад није касно. Види како је лееепа. : ))
Kliknite za proširenje...
its-too-late.gif
 
Mita Komita:
On jasno definiše jedan stav. Rasprava (forum) služi da se iznesu svakojaka mišljenja povodom toga.
Kliknite za proširenje...
Mocna ti je samo prekonosirala da si koristio tudjicu da bi nesto
rekao ( a za to postoji cak i jako lepa srpska rec), ali ti mrtav
ladan koristis tudjice da bi nam dokazao sta?
A onda mrtav ladan prelazis na gramatiku koja pa sa tvojom
uvodnom nema dibiduZ nikakve veze.
Svakako da na forumu svaki covek pise onako kako zeli, vise
kako (ne) zna, ali je ovde tema jezik, a ne da li Amerika i njen
dolar nestaju.
 
Rayela:
Mocna ti je samo prekonosirala da si koristio tudjicu da bi nesto
rekao ( a za to postoji cak i jako lepa srpska rec), ali ti mrtav
ladan koristis tudjice da bi nam dokazao sta?
A onda mrtav ladan prelazis na gramatiku koja pa sa tvojom
uvodnom nema dibiduZ nikakve veze.
Svakako da na forumu svaki covek pise onako kako zeli, vise
kako (ne) zna, ali je ovde tema jezik, a ne da li Amerika i njen
dolar nestaju.
Kliknite za proširenje...
hvala na trudu da mi nacrtaš šta je rečeno iako nije bilo potrebe.

Izgleda da obe prevodite ono što je napisano u neku svoju verziju pa onda komentarišete na to što ste zaključile?

Stoga, da se vratim na sam početak. Naslov teme je naslov knjige kao i ime autora iste. Tema počinje sa jednom rečenicom
"Да ли је неко читао или размишљао о проблему употребе туђица у српском језику?"

Tu se ne vidi moj stav, niti sam ikakav stav nametao ikome. Tema je otvorena za raspravu. A vi okrećete na analizu kako ja lično koristim srpsku gramatiku i pravopis?!?
 
Mita Komita:
hvala na trudu da mi nacrtaš šta je rečeno iako nije bilo potrebe.

Izgleda da obe prevodite ono što je napisano u neku svoju verziju pa onda komentarišete na to što ste zaključile?

Stoga, da se vratim na sam početak. Naslov teme je naslov knjige kao i ime autora iste. Tema počinje sa jednom rečenicom
"Да ли је неко читао или размишљао о проблему употребе туђица у српском језику?"

Tu se ne vidi moj stav, niti sam ikakav stav nametao ikome. Tema je otvorena za raspravu. A vi okrećete na analizu kako ja lično koristim srpsku gramatiku i pravopis?!?
Kliknite za proširenje...
Tudjice su jasna stvar u naslovu te knjige, tudjin meni nije jasan,
mozda je i to bilo prihvatljivo pre 200 godina, ali danas tudjina nema.
A ako vec insistiras na tom naslovu i tudjicama onda budi ljubazan pa ih nemoj ni sam koristiti u svoji prostorposirenim recenicama.
 
Rayela:
Tudjice su jasna stvar u naslovu te knjige, tudjin meni nije jasan,
mozda je i to bilo prihvatljivo pre 200 godina, ali danas tudjina nema.
A ako vec insistiras na tom naslovu i tudjicama onda budi ljubazan pa ih nemoj ni sam koristiti u svoji prostorposirenim recenicama.
Kliknite za proširenje...
nema šta da insistiram, takav je naslov. Priložio sam i naslovnu stranu knjige da se vidi. Pitam da li je neko čitao knjigu ili je i nezavisno od toga razmišljao o tome
 
Mita Komita:
nema šta da insistiram, takav je naslov. Priložio sam i naslovnu stranu knjige da se vidi. Pitam da li je neko čitao knjigu ili je i nezavisno od toga razmišljao o tome
Kliknite za proširenje...
A sto bismo je citali? Nego, da li si je ti procitao?
To bi bilo osnovno pitanje. Ja inace nikad ne postavljam pitanja
ili iznosim stavove o konjima koje nisam jahala ili knjigama koje nisam citala.
 
Rayela:
A sto bismo je citali? Nego, da li si je ti procitao?
To bi bilo osnovno pitanje. Ja inace nikad ne postavljam pitanja
ili iznosim stavove o konjima koje nisam jahala ili knjigama koje nisam citala.
Kliknite za proširenje...
Da, sam sam fotografisao tu naslovnu stranu.
Da li te interesuje nešto posebno odatle?
 
Mita Komita:
Da, sam sam fotografisao tu naslovnu stranu.
Da li te interesuje nešto posebno odatle?
Kliknite za proširenje...
Aha, interesuje me da li si knigu procitao ili otvaras teme
na osnovu neke fotografije kige? A zanima me i sta je zapravo
tvoj motiv da otvaras ovakvu temu jer i sam koristis tudjice,
imam utisak da uopste i ne znas sta su te tudjice.
A onda mrtav ladan pocnes i sa gramatikom srpskog jezika
sto verovatno autor ove knjige uopste i ne pominje.
 
Rayela:
Aha, interesuje me da li si knigu procitao ili otvaras teme
na osnovu neke fotografije kige? A zanima me i sta je zapravo
tvoj motiv da otvaras ovakvu temu jer i sam koristis tudjice,
imam utisak da uopste i ne znas sta su te tudjice.
A onda mrtav ladan pocnes i sa gramatikom srpskog jezika
sto verovatno autor ove knjige uopste i ne pominje.
Kliknite za proširenje...
Knjigu sam odavno kupio i pročitao a juče mi je iskrsla pred očima kad sam preturao po knjigama pa me je to inspirisalo da otvorim temu na forumu Jezik jer smatram da je prikladna za taj forum.

Nisam otvorio temu da propovedan niti nekome solim pamet već da započnem diskusiju (forum) po tom pitanju.
 
Knjiga je pisana iz drugacijih razloga ,no sto se ovde diskutuje.
da bi definitivno forumasi spoznali cinjenicu da je pravilno,nakon Vukove reforme jezika,pisati i izgovarati srPski jezik.
U etimološkom ili korenskom pravopisu, čuva se koren reči prilikom izvođenja srodnih oblika, a pisanje i izgovor nisu isti. S druge strane, u fonološkom pravopisu, reč se piše onako kako se izgovara, ali zato podleže odgovarajućim glasovnim promenama, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti. U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski.

Tako je nekadašnji termin serbski, evoluirao u srbski, koji je nakon Vukove reforme, postao srpski!

https://www.srbijadanas.com/vesti/d...-ne-srbski-i-kako-je-do-toga-doslo-2019-02-02
 
Nikita:
Knjiga je pisana iz drugacijih razloga ,no sto se ovde diskutuje.
da bi definitivno forumasi spoznali cinjenicu da je pravilno,nakon Vukove reforme jezika,pisati i izgovarati srPski jezik.
U etimološkom ili korenskom pravopisu, čuva se koren reči prilikom izvođenja srodnih oblika, a pisanje i izgovor nisu isti. S druge strane, u fonološkom pravopisu, reč se piše onako kako se izgovara, ali zato podleže odgovarajućim glasovnim promenama, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti. U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski.

Tako je nekadašnji termin serbski, evoluirao u srbski, koji je nakon Vukove reforme, postao srpski!

https://www.srbijadanas.com/vesti/d...-ne-srbski-i-kako-je-do-toga-doslo-2019-02-02
Kliknite za proširenje...
odličan tekst.
Tu takodje možemo da pročitamo da su se mnogi učeni Srbi onoga vremena bunili zbog promene koju je Vuk nametnuo.
 
Nikita:
Knjiga je pisana iz drugacijih razloga ,no sto se ovde diskutuje.
da bi definitivno forumasi spoznali cinjenicu da je pravilno,nakon Vukove reforme jezika,pisati i izgovarati srPski jezik.
U etimološkom ili korenskom pravopisu, čuva se koren reči prilikom izvođenja srodnih oblika, a pisanje i izgovor nisu isti. S druge strane, u fonološkom pravopisu, reč se piše onako kako se izgovara, ali zato podleže odgovarajućim glasovnim promenama, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti. U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski.

Tako je nekadašnji termin serbski, evoluirao u srbski, koji je nakon Vukove reforme, postao srpski!

https://www.srbijadanas.com/vesti/d...-ne-srbski-i-kako-je-do-toga-doslo-2019-02-02
Kliknite za proširenje...
Али у нашем Правопису постоје и многа одступања, што значи да фонолошко начело и није баш погодно за наш (србски) језик.

Али, најсмешније ми је што су новинари име Дубчек прекрстили у Дупчек (људи усаглашавају сугласнике ;)), па је испало да је у корену речи, да простите, дупе, а не дуб :hahaha:. Александар Дупчек (Alexander Dubček).
 
jolemisa:
Mnogo gresaka i u naglasku i izgovoru.
Kliknite za proširenje...
И много говорних мана. : ) Некада није могло ни да се замисли да ти вести на телевизији чита неко ко не зна да изговори слово "р" и тако даље. Данас је то широко распрострањено.
 
jolemisa:
Mnogo gresaka i u naglasku i izgovoru.
Kliknite za proširenje...
Нагласак се званично мењао. 90их је телЕвизија постала исправан нагласак, знам јер је Радмила Видак чувена лекторка исправљала глумце на снимањима радио драма. Мада мени звучи жасу та телЕвизија.
 
milance19:
Нагласак се званично мењао. 90их је телЕвизија постала исправан нагласак, знам јер је Радмила Видак чувена лекторка исправљала глумце на снимањима радио драма. Мада мени звучи жасу та телЕвизија.
Kliknite za proširenje...
Pa od '90 je pocelo i da se prima sve i svasta na rad na TV-u i radiu.Bez ikakve provere,samo procitaj vesti,pa kako bude.
 
jolemisa:
Pa od '90 je pocelo i da se prima sve i svasta na rad na TV-u i radiu.Bez ikakve provere,samo procitaj vesti,pa kako bude.
Kliknite za proširenje...
Јесте, мада кажем конкретно за телЕвизију која је ушла као новитет, одобрен.
Али и поред тога 90их је кренуо "стрмоклиз" у ово данас.
 
milance19:
Јесте, мада кажем конкретно за телЕвизију која је ушла као новитет, одобрен.
Али и поред тога 90их је кренуо "стрмоклиз" у ово данас.
Kliknite za proširenje...
Pale su mnoge vrednosti tih godina.
 
milance19:
Јесте, мада кажем конкретно за телЕвизију која је ушла као новитет, одобрен.
Али и поред тога 90их је кренуо "стрмоклиз" у ово данас.
Kliknite za proširenje...
zato što se u Beograd sjatila provincija i promenila krvnu sliku.

Mogli bi komotno na tom primeru da vidimo da je stari Beograd bio priča za sebe i uopšte nije oslikavao Srbiju. Mada je uvek bio, što bi amerikanci rekli "lonac za topljenje" (melting pot), od 90 je to bilo naglo i masovno do te mere da je u kratkom vremenu postao kulturološki neprepoznatljiv. Kroz sredstva javnog informisanja se novim generacijam usadjivao neki drugi naglasak i pravila izgovora. Primećujem da deca rodjena u centru grada od roditelja koji su generacijama iz Beograda govore kao da su iz Obrenovca?!? To se nekada jasno razlikovalo.
 
Mita Komita:
zato što se u Beograd sjatila provincija i promenila krvnu sliku.

Mogli bi komotno na tom primeru da vidimo da je stari Beograd bio priča za sebe i uopšte nije oslikavao Srbiju. Mada je uvek bio, što bi amerikanci rekli "lonac za topljenje" (melting pot), od 90 je to bilo naglo i masovno do te mere da je u kratkom vremenu postao kulturološki neprepoznatljiv. Kroz sredstva javnog informisanja se novim generacijam usadjivao neki drugi naglasak i pravila izgovora. Primećujem da deca rodjena u centru grada od roditelja koji su generacijama iz Beograda govore kao da su iz Obrenovca?!? To se nekada jasno razlikovalo.
Kliknite za proširenje...
Не знам до чега је све, мој главни утисак је да се "културна понуда" променила или кренула да буја по новим тв станицама, никоше клеопатре и "јавља ми се" чудаци и турбо манијаци
Културни програм, школски програм, драмски програм и томе слично, кренуше у заборав.
 
moje gornje opaske su vezane za promene u standardizovanju srpskog jezika. Ono što je nekada bio standard, sada više nije. Tako će da dodje i "mojih pet minuta" pa ću da pišem na srBskom (haha). Takodje predvidjam da će strane reči da se pišu i u originalu i po našem izgovoru (kao što hrvati rade). Sa današnjim globalizmom, mlade generacije će to da rade (kao što i rade) bilo to po propisu ii ne. Na kraju će da postane propis baš kao što se neprestalno dodaju nove reči u zvaničan rečnik srpskog srbskog jezika.

Nemam nikakav problem sa dijalektima i naglascima jer svi oni karakterišu sredinu gde se i primenjuju.
 
Ево скроман списак туђица за које постоје недвосмислене и потпуне српске замене. За све речи постоји извор. Тамо где стоји [Вук], то значи да се реч која се налази пре угласте заграде налази у Рјечнику Вука Караџића.


Авантура, авантуриста (fr.) = пустоловина, пустолов
Ада (tur.) = спруд
Акација (gr.) = багрем
Архипелаг (gr.) = оточје
Бадава (tur.) = 1. заман [Вук], заманице [Вук], узалуд, 2. бесплатно
Бакља (tur.) = буктиња, зубља, луч(a)
Бокал (it.) = врч
Буђ (tur.) = плесан
Бунар (tur.) = кладенац, студенац, зденац, хладенац
Бургија (nem.) = сврдло
Вага (nem.) = разуља, тезуља
Гепек (nem.) = пртљажник
Делфин (lat.) = плискавица, морска свиња (није шала, имају ове речи у Вуковом Рјечнику)
Ђаво (gr.) = андрак, враг, кандрак
Ђубравник (tur.) = стајник
Ђубрити (tur.) = гнојити [Вук]
Ексер (tur.) = гвозд
Историја (gr.) = повест, прошлост
Казан (tur.) = котао
Кастрирати; кастриран (lat.) = шкопити; (у)шкопљен
Кецеља (hu.) = прегача
Кеш (eng.) = готовина
Контејнер (eng.) = сметларник
Коров (hu.) = алуга [Вук], плевељ (има град Пљевља у Црној Гори), пљевељ, травуљина, травурина, халуга [Вук]
Корпа (nem.) = кошара
Кофа (tur.) = ведро
Кревет (tur.) = постеља
Лавабо (lat.) = умиваоник, рукомије
Лавинa (it.) = усов
Леблебија (tur.) = пржени сланутак, пржена рогачица
Леш (tur.) = трупло, стрвина (само за животиње)
Лешинар (tur.) = стрвинар
Луксуз, луксузно (lat.) = раскош, раскошно
Магарац (gr.) = осао, осел
Манастир (gr.) = обитељ, општежитије, општежиће
Мантија (gr.) = риза
Марва (hu.) = стока
Материја (gr.) = твар
Медитеран (lat.) = Средоземље
Мезе (lat.) = закуска
Мента (lat.) = метва, метвица
Монах (gr.) = инок, црноносац, црноризац
Монашити (gr.) = заиночити, иночити
Нана (tur.) = метва, метвица
Наут (tur.; врста махунарке) = сланутак, рогачица
Нерв (lat.) = живац
Нервирати се (lat.) = живцирати се
Пасуљ (gr.) = грах
Пиксла (gr.) = пепељара
Пита (gr.) = баница
Плафон (fr.) = строп
Протеини (gr.) = беланчевине
Сандук (tur.) = ковчег
Сидро (gr.) = котва
Сирће (tur.) = оцат, квасина
Сноб (eng.) = скоројевић
Спикер (eng.) = беседник, говорник
Стомак (lat.) = желудац (погрешно се користи у значењу трбух)
Супа (nem.) = јуха, јува
Талас (gr.) = вал
Тестера, тестерисати (tur.) = пила, пилити
Топ (eng.) = врх
Ћела, ћелав (tur.) = пљеша, пљешав
Ћопав (tur.) = хром
Ћорав (tur.) = слеп
Универзум (lat.) = васиона, свемир
Униформа (lat.) = одора
Фабрика (lat.) = творница
Фићфирић (hu.) = гиздавац, углађеник
Флека (nem.) = мрља
Фотеља (fr.) = наслоњач(а)
Фризер (fr.) = шишач
Херој (gr.) = јунак
Хиљада (gr.) = тисућа (изворни), тисушта (користише се у јужним крајевима)
Хоризонт (lat.) = обзор, обзорје
Центар (gr.) = 1. средиште, 2. срж
Цигла (nem.) = опека
Челик (tur.) = надо, оцел, оцјел
Чинија (tur.) = здела, посуда
Чобан (tur.) = пастир
Џак (tur.) = врећа
Џигерица (tur.) = јетра
Џин (tur.) = див, горостас
Шaргарепа (hu.) = мрква
Шљам (nem.) = багра, олош
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Mapa indoevropskih jezika
Odgovora
9
Pregleda
311
Edmund
Edmund
Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
206
Plant
P
S
Pozorište "Biće bolje" i Zoran Radmilović
Odgovora
3
Pregleda
183
Majstor Života
Majstor Života

Back
Top