prilazak...

[gost 36952]

ne razumes gj...

 

[Џорџи]

ne nego roditelj nece priznati da je otiso voz i da bi svako drugi imao bolji pristup detetu nego on sam

 

[gost 36952]

uvek je moguca korekcija

 

[Hellen]

upravo ono u cemu gresi svi roditelji..misle da se ONI trebaju promeniti ili MI da bi nasli zajednicki jezik..a to je nemoguce..znaci cisto foliranje da bi im savest bila mirna..da se sad kao popismane i popuste u necemu ne bi li ispravili krivu drinu..a dobro kazes..ako vidimo da se povlaci u sebe..pa ko je slep bio sve vreme sad nek gleda u pasulj sto je zakasnio i sto se zajebo ako nije na vreme dete socijalizovao..to su obicno profili jednog od roditelja ili komsije i nema tu ispravke

Повлачење у себе не мора бити последица лошег васпитања, небриге према детету, а још мање недостатка социјализације!

Одлике тинејџерског узраста су управо повећана истроспекција, несигурност, несигурност у односу према супротном полу, страх од одбацивања или неуспеха у првом контакту са супротним полом, често чак и претерана самокритичност према свом изгледу, незадовољство изгледом, мрзовоља, недостатак амбиција у школи, попуштање у оценама, осећај да га нико не разуме...
Такође, удаљавање од родитеља је позитиван знак сазревања, ма како то родитељи болно доживљавали! Тајне, бриге и страхови се радије деле са вршњацима него са родитељима. Тинејџер осећа генерацијски јаз и нема представу да су и родитељи некад били млади и пролазили кроз исте фазе. те да би могли да га разумеју. Они мисле да су родитељи рођени са брковима и ладним трајнама, да су увек били ''маторци'' и да немају појма о животу.

Сећам се када је и на Женама и на Тинејџерима била отворена паралелна тема о томе да ли деца причају са родитељима о сексу! Већина родитеља се изјаснила да сматра да родитељи треба да причају са децом о томе, а тинејџери су већином рекли да им не пада на памет да о тим темама причају са маторцима!

Па сад, шта ако тог клинца мучи што мисли да му је мали, да га због тога неће хтети ниједна девојка, ако се оптеретио тиме, срамота га да пита маторце...а на филмовима виђа све неке пајсере од пола метра и мисли да су сви толики а да је он закржљао? Ту, дакле, није у питању ни социјализација ни недостатак васпитања, него просто лична граница интиме.

Или ако је клинац заљубљен у неку за коју сматра да му не приличи и да му маторци не би одобрили, па зато не сме да им каже? (На пример у неку доста старију, што није реткост у тим годинама...)

Или ако га мучи осећање кривице због нечега, а устручава се да призна да је нешто забрљао, плашећи се да неће бити схваћен како би он желео?

Или ако га је оставила девојка? Или му се наругала девојчица која му се свиђа?

Ако је неуспешан у спорту у којем његови другови бриљирају па се осећа мање вредно а стиди се да прича о томе јер не жели да га неко сажаљева и теши?

Родитељи нису богови да створе човека од блата по свом обличју! Без обзира на родитеље, њихов труд, рад, залагање, вољу и љубав - деца нису само пуки продукти васпитања, она су ЖИВИ ЉУДИ, са СВОЈИМ манама, врлинама, страховима, надама, способностима и капацитетима!!!

Васпитање није чаробни штапић којим се стварају савршена бића без мана и проблема!!!

И веома је неправедно оптужити родитеље за сваку дечију бригу, сваку дечију сузу, сваки дечији страх и сваку несавршеност! То је неправедно према родитељима , а још више према деци, јер се тиме негира дете као личност за себе, него се третира само као продукт васпитања!:

 

[-Night -]

Roditelji....vaspitanje...
Svako od nas, nosi u sebi, korene svog vaspitanja koje usavršavamo kad i sami postanemo roditelji.
Naravno mnogi od nas nemaju adekvatnu obuku za to a ni stručno usavršavanje, međutim trudimo se podjednako da pomognemo svojoj deci kada smo potrebni , da saslušamo ( kad žele da se otvore) i nađemo način da se približimo kad se zatvore u sebe.
Isto tako, svaki roditelj najbolje poznaje svoje dete i zna kako da se ophodi prema njemu.
Međutim ...kad ne postoji način da pomogneš , postoje ljudi koji će stručno pomoći u tome.

Zavisno od problema, tu su socijolog, psiholog ....i na kraju psihijatar.

 

[Џорџи]

Одлике тинејџерског узраста су управо повећана истроспекција, несигурност, несигурност у односу према супротном полу, страх од одбацивања или неуспеха у првом контакту са супротним полом, често чак и претерана самокритичност према свом изгледу, незадовољство изгледом, мрзовоља, недостатак амбиција у школи, попуштање у оценама, осећај да га нико не разуме...
Такође, удаљавање од родитеља је позитиван знак сазревања, ма како то родитељи болно доживљавали! Тајне, бриге и страхови се радије деле са вршњацима него са родитељима. Тинејџер осећа генерацијски јаз и нема представу да су и родитељи некад били млади и пролазили кроз исте фазе. те да би могли да га разумеју. Они мисле да су родитељи рођени са брковима и ладним трајнама, да су увек били ''маторци'' и да немају појма о животу.

Сећам се када је и на Женама и на Тинејџерима била отворена паралелна тема о томе да ли деца причају са родитељима о сексу! Већина родитеља се изјаснила да сматра да родитељи треба да причају са децом о томе, а тинејџери су већином рекли да им не пада на памет да о тим темама причају са маторцима!

Па сад, шта ако тог клинца мучи што мисли да му је мали, да га због тога неће хтети ниједна девојка, ако се оптеретио тиме, срамота га да пита маторце...а на филмовима виђа све неке пајсере од пола метра и мисли да су сви толики а да је он закржљао? Ту, дакле, није у питању ни социјализација ни недостатак васпитања, него просто лична граница интиме.

Или ако је клинац заљубљен у неку за коју сматра да му не приличи и да му маторци не би одобрили, па зато не сме да им каже? (На пример у неку доста старију, што није реткост у тим годинама...)

Или ако га мучи осећање кривице због нечега, а устручава се да призна да је нешто забрљао, плашећи се да неће бити схваћен како би он желео?

Или ако га је оставила девојка? Или му се наругала девојчица која му се свиђа?

Ако је неуспешан у спорту у којем његови другови бриљирају па се осећа мање вредно а стиди се да прича о томе јер не жели да га неко сажаљева и теши?

Родитељи нису богови да створе човека од блата по свом обличју! Без обзира на родитеље, њихов труд, рад, залагање, вољу и љубав - деца нису само пуки продукти васпитања, она су ЖИВИ ЉУДИ, са СВОЈИМ манама, врлинама, страховима, надама, способностима и капацитетима!!!

Васпитање није чаробни штапић којим се стварају савршена бића без мана и проблема!!!

И веома је неправедно оптужити родитеље за сваку дечију бригу, сваку дечију сузу, сваки дечији страх и сваку несавршеност! То је неправедно према родитељима , а још више према деци, јер се тиме негира дете као личност за себе, него се третира само као продукт васпитања!:

 

[Alisa u zemlji čuda]

Такође, удаљавање од родитеља је позитиван знак сазревања, ма како то родитељи болно доживљавали! Тајне, бриге и страхови се радије деле са вршњацима него са родитељима. Тинејџер осећа генерацијски јаз и нема представу да су и родитељи некад били млади и пролазили кроз исте фазе. те да би могли да га разумеју. Они мисле да су родитељи рођени са брковима и ладним трајнама, да су увек били ''маторци'' и да немају појма о животу.

Ceo post je sjajan, ali bih naglasila ovaj deo. Sve je to prirodno i iako se nama čini da nas deca ne čuju, itekako čuju sve što im se kaže. I zapamte, hteli ili ne, sve im se to ureže negde u malom mozgu pa ispliva i sete se šta su mama i tata govorili.
Ja sam se definitivno odlučila za taktiku upornosti i dosađivanja, tj.puštanje iste ploče u krug. Tako će poruka sigurno stići do primaoca.

 

[Vexy]

ово није тема на којој ћемо што боље да смислимо увреду за постављача или било кога другог
одговори на питање ако сматраш да имаш било какав предлог који би могао да помогне
ако не----зна се шта следи
личне расправе између тебе и постављача наставите на пп
још једну реч ли чујем

 

[Metla na vestici]

nisam roditelj, ali sam bila u tim godinama, i ne bih ponovo za sve pare...bljak
ne znam kakav vam je inace odnos, ali ako se do sad niste nesto preterano druzili i caskali, onda ce sad biti teze
da probas da se druzite, uloga prijatelja ne roditelja, nesto u tom fazonu, da idete negde vas dvojica sami, da provedete neko vreme zajedno, da vidi u tebi osim roditelja i prijatelja, mislim da je jako vazno da zna da moze da ti kaze sve bez da ces da vadis trozubac....

 

[-Night -]

ne ne moramo da je smislimo odgovaram na pitanje posto dobro poznajem postavljaca i njegov ucinak na forumu koji se na mene odrazava..ovo nije licna rasprava nego odgovor na pitanje..iz prve ruke i tvoje vaspitno popravne metode bi se na njega i mogle primeniti jer ih ocigledno nije savladao inace bi ih primenio na sinu

kao i ti ...i meni je falila objektivnost kod postovanja
sam njegov stav ovde na forumu i njegovo ophođenje, naveli su me na odgovore slične tebi
nadam se iskreno da grešimo .... (i da je od onih koji su drugačiji u Rl-u)

 

[Transcendental]

dete ne moze biti krivac sto nije nauceno i vaspitano da se otvara i veruje najblizima

Ne moš ti dete ako je po prirodi introvertno da vaspitaš da se otvara bilo kome. Pogotovo roditeljima jer rodnos roditelja i deteta iako je najbliži mogući i dan danas je pun tabua i izuzetno je retko da dete pita majku ili oca za mišljenje ako ima neki lični problem...
Opet, ovo ovde je zapravo jedan problem roditelja i njegove ideje odnosa sa detetom (prema realnom stanju koje nikad nije onako dobro kao što čovek zamišlja)...dete ovde nema problem. Nije dilajt ni prvi ni poslednji koji smatra da ne ostvaruje dovoljno kontakta sa detetom.
Ipak mislim da iako postoji način da se to reguliše da bi roditelj u ovom slučaju trebalo da stisne zube i da pusti dete da se snalazi samo jer je to proces osamostaljivanja. Naravno da će mu to pasti teško al to tako ide.

 

[DeeLite]

da se nije malo kasno setio ,sramota

sve si u pravu ali posto se radi o postavljacu iz cije svake reci izbijaju budalastine zaista mi je zao deteta

ne ne moramo da je smislimo odgovaram na pitanje posto dobro poznajem postavljaca i njegov ucinak na forumu koji se na mene odrazava..ovo nije licna rasprava nego odgovor na pitanje..iz prve ruke i tvoje vaspitno popravne metode bi se na njega i mogle primeniti jer ih ocigledno nije savladao inace bi ih primenio na sinu

reče imaš dete...
ne verujem ti, ali ako slučajno imaš, pitao bi te jel živiš sa njime, ili je ono sa majkom...?
ako je sa majkom da li plaćaš redovno alimentaciju i koliko puta nedeljno/mesečno ga vidiš...?
ovo pitam jer misim da ti nisi uopšte kompetentan da polemišeš na datu temu, a kamo li da mene kritikuješ, o ostalim uvredama i da ne govorim, to je tvoj stil...
znaš...otac čije dete odrasta sa majkom i koje (možda, a možda i ne) vidi dva puta mesečno, priča ocu koji živi sa svojim detetom (i koji ako ništa drugo a ono se bar interesuje o načinima kako da utiče na neke stvari, pa makar i ovde preko foruma) o vaspitanju dece...smešno...
drugim rečima - nisi kompetentan...

 

[Vexy]

пошто се и даље наставља са разрешавањем личних сукоба, а ништа конструктивно нисмо прочитали, тема се закључава