POSLE MNOGO GODINA
Joj, Roso, zeno pobogu!
Sta ti onu lepotu sa tela izbrisa,
Sta bi od onih zanosnih nogu,
A sta od velicanstvenih sisa!
Ja te vise takvu gledati ne mogu,
Roso, zeno pobogu!
Kada se setim - kako ne bih plak'o:
Noc, zamirisu grudi devojacke;
K'o zdrebac sam ogradu preskak'o,
Oblacio gace naopacke!
A kad sam se prvi put od ljubavi pricestio -
Odjednom sam se onesvestio!
Sada bih dao sve ove godine hrome
Za onu jednu noc ispod lipe:
Zvezde prste, tela se lome,
A ispod nas mirisne trave skripe!
Ujutro smo oboje od umora klonuli.
Ne, to smo negde daleko u ljubavi potonuli!
Nocima sam te sanjao:
Ides sljivikom, mamis me, a gola se skinula!
Znojio sam se, propinjao,
Ni Bogu se nisam sklanjao!
Sto u snu buncam - majka se tesko brinula!
A kad bih se posle svega
Na stomak potrbusio -
Celu bih slamaricu izbusio!
E, mislio sam da cu
Mlad i besan vecno biti
I da ce mi telo uvek u vatri da gori!
Al' evo i bore, duboke k'o korito recno,
A korak sve sporiji i sporiji.
- 'Bem ti zivot i ovaj lazni sjaj
Kad tako brzo dodje kraj!
A sada, kada te gledam, Boze me oprosti,
Ostale ti samo koza i kosti!
I gladan pas bi pored takve morao da posti!
Roso, tugo moja, molim te oprosti!
Ako cemo dusi po volji -
Ni ja ti nisam nista bolji!
Dosli smo do takvog stanja -
Sedimo jedno kraj drugog k'o dva panja!
E, nekad sam ti umesto pesama
Ono drugo nudio,
A sada nas zivot k'o dva zlocinca
Na starost osudio!
(Mislila sam nesto sasvim drugacije da postavim,ali kad sam ovo nasla,nisam mogla da odolim....)
