jelenasrna
Obećava
- Poruka
- 82
Prigovor savesti
Ne bi mozda trebalo da dopustim sebi da pocnem ovu temu recenicom nekog nepoznatog mislioca ,,koja je u tolnoj suprotnosti sa onome o cemu zelim govoriti I sta mi je cilj,,ali smatram da u poslednje vreme je zapravo dokaz pokazaoca stvarnosti I zivota,a ona glasi:” Ako zelite uspeti u zivotu – ubijte svoju savest”.
Razmisljajuci o ovome shvatih da “savest’’ ,,moze biti kobna na kreiranje zivota svakog pojedinca,zato je valja ponekad iskljuciti.
Pominjem ,iz svog iskustva zbog posledica grize savesti mnogo sam puta bila u situaciji da se suocim sa sopstvenom propascu ,stalno razmisljajuci o tome da nisam negde I sta pogresila I ako jesam kako kazniti sebe da iste greske ne budu ponovljene.
Tako sam mnogo puta na mnogo nacina kocila sebe I sopstveni zivot ,smatrajuci da se dovoljno nisam potrudila da ispunim zadatke date mi od drugih I ostale duhovne podvige koje bi trebalo ispuniti.
Cini mi se da svako ko razmislja na taj nacin biva potisten zbog nezadovoljstva I krsenja normi koje nisu u skladu sa njegovim shvatanjem zivota.
Princip ‘’samokaznjavanja ‘’je jedan od najgorih mogucih nacina da se obracunamo sa sopstvenom savescu nezadovoljni sto smo postupili drugacije nego sto nam ona sama nalaze.
Smatram ,da ne postoji covek koji nema problema sa grizom savesti,,,ali mali million takvih ljudi ce ignorisati osecaj krivice ,nastavljajuci da dalje organizuje I prozivljava svoj zivot.
Ako se prisetimo recenice na pocetku ,recicemo da u tome lezi kljuc uspeha svih onih ljudi koji se ne bave sopstvenom savescu,pa samim tim imaju vise vremena I prostora da po svojoj sopstvenoj zelji organizuju svoj zivot.
Pitanje koje mnogi postavljaju je da li savest ima veze sa moralom I ako jeste kako se ta veza ostvaruje I postoji??????
Odgovor na ovo pitanje dao mi je jedan od visoko cenjenih psiho-terapeuta, cije ime ovoga puta necu pomenuti,a reko mi je sledece:”Moralne vrednosti imaju iskljucivo drustveni ili individualni karakter,,sto je I slucaj sa savescu jednog coveka’’.Ono sto je za nekog moralno za drugog je nemoralno,zato ce taj drugi biti u sukobu sa samim sobom I svojom savescu,,vecito traziti nacine kako da se resi tog osecaja krivice.
Takav neko ce izgubiti vreme I vreme trazeci izlaza I nacina kako da prevazidje pogazene sopstvene principe,dok mu zivot polagano promice pred njegovim ocima.
Nisam pristalica toga da: cilj svakog uspeha u zivotu jeste u tome lisiti se sopstvene savesti,,,ali prosledjujem svoj apel da za svaku stvar u zivotu treba imati meru.
Mene je osecaj grize savesti mnogo kostao u zivotu,,ali to ne znaci da se necu vise baviti svojom savescu,nego cu na protiv traziti meru da kojom cu smanjiti taj osecaj krivice,,povecati osecaj samopouzdanja I drugacijeg vrednovanja stvari!
No, sa druge strane
onasanje I akcije koje sluze dobrobiti samog coveka,ali ne ugrozavaju niti na bilo kiji nacin ometaju druge ljude I okolinu,su u skladu sa moralnim zakonostima I savescu,svakog pojedinca ,te bi ponasanje ili takve akcije trebalo postovati I uvazavati.
Granica ili linija treba da se povuce sa ponasanjem I akcijama ljudi,koje ugrozavaju ili njih same ilidruge ljude I okolinu.
Duznost svakog coveka je da postuje to pravilo.
“Bez obzira koliko zeli nesto,ako to nije u skladu sa njegovom savescu I moralnim vrednostima,on bi se mogao odreci takve svoje zelje,,Zan Zak Ruso je rekao: “Sve su strasti dobre ako umes njima da vladas ,Sve su strasti zle ako im se podas.Neka ti je duznost uvek vaznija od strasti”
Zelim da ova Rusova recenica bude kljuc mere o kojoj sam govorila.,,sto I jeste umece zivljenja I zivota!
Savest uvek treba da postoji,prigovara ,poseca nas na nacine kako se trebamo ponasati I ziveti ,,,ali nek nas. jos jednom apelujem , ne dovede u stanje ocaja da ako se javi taj prigovor savesti ,ne unistavmo sebe do mere da nam je savest bitnija od svesti I obrnuto.
Ne bi mozda trebalo da dopustim sebi da pocnem ovu temu recenicom nekog nepoznatog mislioca ,,koja je u tolnoj suprotnosti sa onome o cemu zelim govoriti I sta mi je cilj,,ali smatram da u poslednje vreme je zapravo dokaz pokazaoca stvarnosti I zivota,a ona glasi:” Ako zelite uspeti u zivotu – ubijte svoju savest”.
Razmisljajuci o ovome shvatih da “savest’’ ,,moze biti kobna na kreiranje zivota svakog pojedinca,zato je valja ponekad iskljuciti.
Pominjem ,iz svog iskustva zbog posledica grize savesti mnogo sam puta bila u situaciji da se suocim sa sopstvenom propascu ,stalno razmisljajuci o tome da nisam negde I sta pogresila I ako jesam kako kazniti sebe da iste greske ne budu ponovljene.
Tako sam mnogo puta na mnogo nacina kocila sebe I sopstveni zivot ,smatrajuci da se dovoljno nisam potrudila da ispunim zadatke date mi od drugih I ostale duhovne podvige koje bi trebalo ispuniti.
Cini mi se da svako ko razmislja na taj nacin biva potisten zbog nezadovoljstva I krsenja normi koje nisu u skladu sa njegovim shvatanjem zivota.
Princip ‘’samokaznjavanja ‘’je jedan od najgorih mogucih nacina da se obracunamo sa sopstvenom savescu nezadovoljni sto smo postupili drugacije nego sto nam ona sama nalaze.
Smatram ,da ne postoji covek koji nema problema sa grizom savesti,,,ali mali million takvih ljudi ce ignorisati osecaj krivice ,nastavljajuci da dalje organizuje I prozivljava svoj zivot.
Ako se prisetimo recenice na pocetku ,recicemo da u tome lezi kljuc uspeha svih onih ljudi koji se ne bave sopstvenom savescu,pa samim tim imaju vise vremena I prostora da po svojoj sopstvenoj zelji organizuju svoj zivot.
Pitanje koje mnogi postavljaju je da li savest ima veze sa moralom I ako jeste kako se ta veza ostvaruje I postoji??????
Odgovor na ovo pitanje dao mi je jedan od visoko cenjenih psiho-terapeuta, cije ime ovoga puta necu pomenuti,a reko mi je sledece:”Moralne vrednosti imaju iskljucivo drustveni ili individualni karakter,,sto je I slucaj sa savescu jednog coveka’’.Ono sto je za nekog moralno za drugog je nemoralno,zato ce taj drugi biti u sukobu sa samim sobom I svojom savescu,,vecito traziti nacine kako da se resi tog osecaja krivice.
Takav neko ce izgubiti vreme I vreme trazeci izlaza I nacina kako da prevazidje pogazene sopstvene principe,dok mu zivot polagano promice pred njegovim ocima.
Nisam pristalica toga da: cilj svakog uspeha u zivotu jeste u tome lisiti se sopstvene savesti,,,ali prosledjujem svoj apel da za svaku stvar u zivotu treba imati meru.
Mene je osecaj grize savesti mnogo kostao u zivotu,,ali to ne znaci da se necu vise baviti svojom savescu,nego cu na protiv traziti meru da kojom cu smanjiti taj osecaj krivice,,povecati osecaj samopouzdanja I drugacijeg vrednovanja stvari!
No, sa druge strane
onasanje I akcije koje sluze dobrobiti samog coveka,ali ne ugrozavaju niti na bilo kiji nacin ometaju druge ljude I okolinu,su u skladu sa moralnim zakonostima I savescu,svakog pojedinca ,te bi ponasanje ili takve akcije trebalo postovati I uvazavati.Granica ili linija treba da se povuce sa ponasanjem I akcijama ljudi,koje ugrozavaju ili njih same ilidruge ljude I okolinu.
Duznost svakog coveka je da postuje to pravilo.
“Bez obzira koliko zeli nesto,ako to nije u skladu sa njegovom savescu I moralnim vrednostima,on bi se mogao odreci takve svoje zelje,,Zan Zak Ruso je rekao: “Sve su strasti dobre ako umes njima da vladas ,Sve su strasti zle ako im se podas.Neka ti je duznost uvek vaznija od strasti”
Zelim da ova Rusova recenica bude kljuc mere o kojoj sam govorila.,,sto I jeste umece zivljenja I zivota!
Savest uvek treba da postoji,prigovara ,poseca nas na nacine kako se trebamo ponasati I ziveti ,,,ali nek nas. jos jednom apelujem , ne dovede u stanje ocaja da ako se javi taj prigovor savesti ,ne unistavmo sebe do mere da nam je savest bitnija od svesti I obrnuto.
) htenja ili želje nisu u skladu sa onim što drugi očekuju - pa šta! Očekivanja su sami konstruisali, zar ne? Važno je da te želje i postupci budu u skladu sa onim što ti sebi dozvoljavaš. Ako nađeš dobar razlog za kršenje neke norme javnog morala i sebe (tj. svoju savest) ubediš u ispravnost te odluke, ne vidim problem. 
