- Poruka
- 21.116
Početak ove pričice ne ide daleko u prošlost...
Dogodilo se da je petogodišnja devojčica izgubila neku veoma
dragocenu stvar, a sve u vreme velikog siromaštva porodice...
Otac je bio veoma ljut, vikao je izbezumljen, grdio i kaznio je kćer...
Sledećeg jutra je devojčica donela belu kutijicu i rekla: “Tata, to je za tebe”...
Bilo mu je neprijatno, ali, kada je otvorio kutijicu i video da unutra nema ničega,
jako se naljutio. Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se,
da se u kutiji nešto nađe...”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali
nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”...
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, obema rukama je čvrsto zagrlio i
zamolio je za oproštaj.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek kada se osećao
izgubljeno i očajno, uzimao bi belu kutijicu, otvarao i iz nje drhtavim prstima, nežno,
stavljao na dlan po jedan navidljivi poljubac... Sećao se ljubavi i nežnost koje je kćerka
ostavila unutra njemu na dar...
Svako od nas ima kutijice pune poljubaca i ljubavi, koje su nam poklonila deca, roditelji,
prijatelji… Da li ih čuvamo, ili smo ih u žurbi za životom negde zaturili, izgubili?
Dogodilo se da je petogodišnja devojčica izgubila neku veoma
dragocenu stvar, a sve u vreme velikog siromaštva porodice...
Otac je bio veoma ljut, vikao je izbezumljen, grdio i kaznio je kćer...
Sledećeg jutra je devojčica donela belu kutijicu i rekla: “Tata, to je za tebe”...
Bilo mu je neprijatno, ali, kada je otvorio kutijicu i video da unutra nema ničega,
jako se naljutio. Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se,
da se u kutiji nešto nađe...”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali
nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”...
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, obema rukama je čvrsto zagrlio i
zamolio je za oproštaj.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek kada se osećao
izgubljeno i očajno, uzimao bi belu kutijicu, otvarao i iz nje drhtavim prstima, nežno,
stavljao na dlan po jedan navidljivi poljubac... Sećao se ljubavi i nežnost koje je kćerka
ostavila unutra njemu na dar...
Svako od nas ima kutijice pune poljubaca i ljubavi, koje su nam poklonila deca, roditelji,
prijatelji… Da li ih čuvamo, ili smo ih u žurbi za životom negde zaturili, izgubili?
