nebo_ch
Aktivan član
- Poruka
- 1.418
Moj ljubimac, Micky - Junior 
Dobio sam ga na poklon sredinom avgusta 2003. godine. Nije iz seljackog dvorista. Rodio se u stanu gradskog naselja. Prve mesece je proziveo sa svojom majkom, bracom i sestrama. Nije izlazio iz stana, nije znao za maciju hranu, nije bio u drustvu dece. Niko ga nije gnjavio, plasio. Pamtim, ovako je bilo:
- Hoces macku, malo mace ?
- Hocu , da je macor i da je crno-beli.
- Vazi. Posle letnjeg odmora. Sad su mnogo mali.
I pitam ja opet za moje mace. Proveravam stoti put da li je macor, crno-beli.
- E, sad... Sareno mace. Sta bi ti??!
Ja vec iznerviran. Uvalice mi neko razmazano, trobojno.Samo zenske mogu trobojne da budu, ne i macori. Rekose i da je poslednje ostalo od tog legla, ceka da ga uzmem. I odem u obliznji veliki trgovacki centar da ga preuzmem. Sta mogu, obecao sam. Kad tamo, mama zenine poznanice. Dve, tri godine starija od mene. Lepotica. Ispod bistro-stola korpa za macke sa uzanim prorezima. Macku ne vidim. I zapocnemo neki obican razgovor posle upoznavanja. Moja glava ni rec da zabelezi. U sebi kipim kao vulkan i u mislima trazim novog vlasnika za sareno mace.
- Zna svoje ime. Zove se Miki. Muski je. Ima tri meseca. Nije izbirljiv, dobro jede. Pustite ga da procunja po stanu. Sam zna da ide na pesak za pi-pi, - prica i pozdravlja se sa macetom prva odgaivacica.
Ozaren, uzmem korpu sa poda i sretnem pogled sa crno-belim macorom koji se zove Miki.Osmehom odagnam nevericu.
- Juniore , ja cu da te cuvam! Od danas smo nerazdvojni i moj si ljubimac. Ja sam Neni!
I pricali smo o svemu drugom. Rece Stana da bi volela da posle nekoliko meseci obidje Mikia. Jos ne dodje. Ne vozi auto, ima nekog nervoznog prijatelja, cerka se udala i ima bebu. Ceka je prijatno iznenadjenje.
Danas je Micky-Junior privrzena , lepo odnegovana i dobro vaspitana naocita macorcina, koji puno razume i ima zdravstveni karton, putnu ispravu, svoju hranu i posudje, krevetice, podloske, kucice, drvca, igracke, terasu u prizemlju, punu slobodu kretanja, a verujem i potomke lepotane.
Prve dane u novom drustvu provodi u radoznalom njuskanju i pentranju po namestaju, a onda krenemo u pustolovine. Niz stepenice , do glavnog ulaza , do podruma , pa napolje. Dugo je bio tamo gde ga ostavim, a onda je poceo da se krece oko zgrade i jos malo dalje. Nadjemo nase omiljeno drvo za pentranje, sisarke i zirice, prutic sa par listica na vrhu, grm za skrivanje i razne bube sto mile , leptirice i komarce za hvatanje u letu. I prvog misa smo familijarno svi spasavali, pustali u travu. Strpljiva, duga, moja cekanja i poduprta vrata dok se nevaljalac nakani da udje. Prva ostavljanja u dvoristu i prve macke i maciji zakoni. Prva kisa, prvi sneg, prva grana sa koje ne moze da se sidje, prva noc kad sam ga razludjen dozivao, trazio, prva i druga nasa selidba i sve od pocetka da se upozna, navikne. Osvojio je nase mesto i siru okolinu, mudonja.
Osvojio je moju naklonost i postao mnogo vise od obicnog macora , obicnog domaceg soja.
Postao je moj ljubimac i prava licnost, Micky - Junior.
>>>-------neni--(CH)->
Dobio sam ga na poklon sredinom avgusta 2003. godine. Nije iz seljackog dvorista. Rodio se u stanu gradskog naselja. Prve mesece je proziveo sa svojom majkom, bracom i sestrama. Nije izlazio iz stana, nije znao za maciju hranu, nije bio u drustvu dece. Niko ga nije gnjavio, plasio. Pamtim, ovako je bilo:
- Hoces macku, malo mace ?
- Hocu , da je macor i da je crno-beli.
- Vazi. Posle letnjeg odmora. Sad su mnogo mali.
I pitam ja opet za moje mace. Proveravam stoti put da li je macor, crno-beli.
- E, sad... Sareno mace. Sta bi ti??!
Ja vec iznerviran. Uvalice mi neko razmazano, trobojno.Samo zenske mogu trobojne da budu, ne i macori. Rekose i da je poslednje ostalo od tog legla, ceka da ga uzmem. I odem u obliznji veliki trgovacki centar da ga preuzmem. Sta mogu, obecao sam. Kad tamo, mama zenine poznanice. Dve, tri godine starija od mene. Lepotica. Ispod bistro-stola korpa za macke sa uzanim prorezima. Macku ne vidim. I zapocnemo neki obican razgovor posle upoznavanja. Moja glava ni rec da zabelezi. U sebi kipim kao vulkan i u mislima trazim novog vlasnika za sareno mace.
- Zna svoje ime. Zove se Miki. Muski je. Ima tri meseca. Nije izbirljiv, dobro jede. Pustite ga da procunja po stanu. Sam zna da ide na pesak za pi-pi, - prica i pozdravlja se sa macetom prva odgaivacica.
Ozaren, uzmem korpu sa poda i sretnem pogled sa crno-belim macorom koji se zove Miki.Osmehom odagnam nevericu.
- Juniore , ja cu da te cuvam! Od danas smo nerazdvojni i moj si ljubimac. Ja sam Neni!
I pricali smo o svemu drugom. Rece Stana da bi volela da posle nekoliko meseci obidje Mikia. Jos ne dodje. Ne vozi auto, ima nekog nervoznog prijatelja, cerka se udala i ima bebu. Ceka je prijatno iznenadjenje.
Danas je Micky-Junior privrzena , lepo odnegovana i dobro vaspitana naocita macorcina, koji puno razume i ima zdravstveni karton, putnu ispravu, svoju hranu i posudje, krevetice, podloske, kucice, drvca, igracke, terasu u prizemlju, punu slobodu kretanja, a verujem i potomke lepotane.
Prve dane u novom drustvu provodi u radoznalom njuskanju i pentranju po namestaju, a onda krenemo u pustolovine. Niz stepenice , do glavnog ulaza , do podruma , pa napolje. Dugo je bio tamo gde ga ostavim, a onda je poceo da se krece oko zgrade i jos malo dalje. Nadjemo nase omiljeno drvo za pentranje, sisarke i zirice, prutic sa par listica na vrhu, grm za skrivanje i razne bube sto mile , leptirice i komarce za hvatanje u letu. I prvog misa smo familijarno svi spasavali, pustali u travu. Strpljiva, duga, moja cekanja i poduprta vrata dok se nevaljalac nakani da udje. Prva ostavljanja u dvoristu i prve macke i maciji zakoni. Prva kisa, prvi sneg, prva grana sa koje ne moze da se sidje, prva noc kad sam ga razludjen dozivao, trazio, prva i druga nasa selidba i sve od pocetka da se upozna, navikne. Osvojio je nase mesto i siru okolinu, mudonja.
Osvojio je moju naklonost i postao mnogo vise od obicnog macora , obicnog domaceg soja.
Postao je moj ljubimac i prava licnost, Micky - Junior.
>>>-------neni--(CH)->
ops: hvala
