Moje gledište se malo razlikuje, jer dolazim iz malo drugačijeg sveta gde nije bitno ni ko si ni šta si. Svako ima jednaku šansu i obezbeđenu edukaciju koja uči bitnim stvarima, a to je kako postići slobodu da se živi u skladu sa sobom.
O, pa gospodine Gejts svaka cast....ovde ste inkognito?
Znači im ono što su im drugi nametnuli da treba da im znači. Ne naziva biblija džabe vernike Božijim stadom.
Njihovi penzosi idu na krstarenja, ljisuju po tajlandu sa omladinom, a naši čeprkaju po kontejnerima...Није смешно и није исто.
Објаснићу ти за тамо, преко..
То што ри мислиш да ће ти остати у џепу измамиће ти на овај и онај начин и узећеш следећи кредит за ауто или следећу кућу.
Неће те пустити да не потрошиш све до последње паре. Ако приштедиш, уплашићете довољно да то уложиш негде, па чеш поново вредно радити да прикупуш следеће...И тако док не остариш. Тада сви схвате колико ничему све то не вреди јер су само радили да отплаћују кредите и у старости и ако имају довољно да пристојно живе без рада, немају здравља, снаге ни жеље да више живе.
Гледала сам оне прастаре амере и енглезе што иду на крстарења па их шетају кроз градове, а они са штаповима, шеталицама, једва живи. Хебе им се за историју града о којој им прича водич, само би да легну, поједу нешто али.... То крстарење им је потврда да нису промашили живот, а све мислим да буде обрнуто, да тек тада схвате да су ту требали да дођу док су били млади. Да се опусте, не мислећи о рати кредита за следећу кућу, да попију, да се крешу под месечином крај мора (не замери, љисовка)... И схватају на шта им је живот прошао.
У Србији има посла још како за оне који хоће да раде. Када би у Србији радили тим темпом којим се ради на западу имали би и више него тамо. Тамо се ради од јутра до сутра, овде би сви да буду менаџери и правници итд..
Већ сам помињала, један познаник је живео у Лондону и папире добио, много је радио и добро зарађивао и само га одједном чежња за морем натерала да размисли.
Спаковао се и вратио. Каже да је израчунао да је толико сати месечно радио код куће, на свом имању, (колико је тамо радио) скоро исто би зарађивао и био код куће. Схватио да му треба мање пара а више себе.
Стижемо до оног што је истина о ропству, да и наша власт покушава да пригрли тај западни систем поробљавања користећи потрошачки менталитет и тога се плашим.
Док смо свесни да радом за један стан и један ауто можемо да зарадимо а да се успут дружимо, славимо са фамилијом и пријатељима, летујемо (макар и камповали или провели лето у селу) да одшколујемо децу а да их не запостављамо као ни родитеље и док нам не крећу бале на бајке о западу, луксузу, крузерима... бићемо ми добро.
Pa Metrole ono što pominjem kao svoj uspijeh je pre svega duhovne prirode, pored prethodno nabrojanog, osjećaj slobode sam izostavio da pomenem, i to sam dostigao, mnogo bitna stavka. Trudiš se da me ubijediš u suprotno, i to mene o meni? Ajd da me ubjedjuješ o nečemu drugom pa da shvatim, ovako ne shvatam... odgovori na Natino pitanje sada, zašto se toliko trudiš da me ubijediš u svoje mišljenje i da si u pravu? Mogu li da ostanem u ne u pravu, smem li?
Razlika je znaš i sam, ako radiš za nekoga i ako radiš za sebe. Majstor koji radi za sebe je car i tamo i onamo i onde i ovde.
Гледала сам оне прастаре амере и енглезе што иду на крстарења па их шетају кроз градове, а они са штаповима, шеталицама, једва живи. Хебе им се за историју града о којој им прича водич, само би да легну, поједу нешто али.... То крстарење им је потврда да нису промашили живот, а све мислим да буде обрнуто, да тек тада схвате да су ту требали да дођу док су били млади. Да се опусте, не мислећи о рати кредита за следећу кућу, да попију, да се крешу под месечином крај мора (не замери, љисовка
А зашто је битно другој страни да докаже да нисмо у праву
)
, за вас остављам вече, сад ме зове сунце. Шуња се лето, мора форма да се врати. 
већ због радних задатака 
a jesam pomislio na prva dva... vaistinu mnogo ti zamršeno, rebusno, zvuči ova zadnja rečenica, može da se tumači od strane sudskih forumskih tumača na mnogo načina... :]Машем вам и
Не орлу, не због љиса и изгледа
Знала сам!
Da se razumemo, ne mislim da je loša stvar školovati decu. Naravno treba im obrazovanje, ali ovo današnje školstvo još uvek funkcioniše po davno zastarelom modelu i zato smatram da su to bačene pare niz vetar.
Samo ti prikazujem ono sto ti ovde pises, a sve sto pises je budalastina.....prozivas me i procenjujes od kada si dobio lentu, do tada si povremeno nesto i ubacio.
Па не знам да је наше школство икад било функционално, свака промена га све дубље заглибила. Слажем се да је лоше, зато је важно да деца схвате да је диплома само дозвола за даље учење, практично учење и напредовање, да су фактички почетници и незналице а не да им диплома обезбеђује одмах посао као да су попили сву памет на факултету.
Pemzija je premala, mnogi pemzosi žive od dječijeg dodatka (pomoć djece roditeljima), kako s 18 iljade? Ali i obrnuto, roditelji djeci pomažu otprilike do 40te dok se ne osamostale i krenu samostalno u život. Oni sami bez ikoga su tek nadrljali...
Komunistički duh je ostao u roditeljima koji su bili u tom sistemu, završiš čkolu i čeka te posao, pa i stan se dobijao nekad, morgen sada. Prajvat čkole, tj. fakulteti opet s vlašću prave dil, zato se i dopušta toliko čkolovanje... rekao bih da je trenutno u srb bolje i korisnije u većini slučajeva završiti kurs za postavljanje klima uredjaja nego faks.
Naljutio si se na mene jednom pre, a vjerujem da te jesam tada malo provocirnuo, ali nije to da sebe podižem ili tebe da unizim ne, nego čisto iz dosada iz eto da se podgreje malo priča u kafani i sa nekom provokacijicom i to je ljucki... pa i Natu smo bockali, ali ona tako ne reagije, tebe još drži ljutilo, rekao sam od tada sebi pošto se ljutiš tako, neću ti dati ni jedan razlog više za to, svaki moj odg. tebi će biti blag i prijateljski.