PAD PATRIOTSKOG TALASA
Koji procenat od ovih mobilisanih 20-30 hiljada ljudi želi stvarno da se bori – nije poznato. Postoje podaci da se razgovori o o brzoj predaji vode čak i na obuci. Humano postupanje prema ratnim zarobljenicima, što je demonstrirano prošlog leta, oduzeli su strah od zarobljavanja, koji pumpa ukrajinska propaganda.
Ukrajinski vojnici su sada spremni da se predaju, što dramatično smanjuje borbenu sposobnost vojske u celini. A poslati na front samo doborvoljačke bigade je nemoguće – njihov broj je takođe ograničen, a društveno-politička situacija u zemlji više neće proizvesti talase patriotizma.
Za to vreme VSU moraju da drže veoma velike snage u Mariupolju i oko njega, bez obzira na svoje planove. Jasno je da pre ili kasnije neće moći da se izbegnu veoma ozbiljne borbe u ovoj oblasti, ali za sada se grad masovno ojačava, ne obraćajući pažnju na stepe severno od njega.
U Kijevu iz nekog razloga smatraju rejon Vonovahi svojom strateškom tačkom, sa koje se može početi napad za opkoljavanje Donjecka, i nastavljaju da prikupljaju na ovom mestu prilično velike snage i artiljeriju.
Drugo isforsirano mesto koncentracije je linija – Peski–Avdejevka i dalje na severoistok ka Lisičansku. Jasno je da nikakvog pokušaja da se povrati Dabaljcevo ili da se krene na Gorlovku VSU neće obavljati, ali oni jednostavno moraju da prate ovu oblast iz ideoloških razloga.
Neočekivani proboj VSN, na primer, ka Slavjansku i Kramatorsku naneo bi takav ideološki poraz Kijevu, što režim nikako nebi mogao da opravda. Čak i da nazove crno-belim, kao što je bio posle Debaljceva.
Najverovatnije će VSU pokušati da prenese težište novog pokušaja napada ne na donjecki, već na luganski pravac s ciljem da ponovo, kao prošlog proleća, pokuša da odseče DNR i LNR od Rusije.
U tom cilju pojačanja neće razmeštati kod Donjecka, već na području Lisičanska, gde su već sada obaveštajci videli oštro intenziviranje drumskog saobraćaja, gde se aktivno koriste kamioni sa poljskim brojevima.
Pored toga, u Kijevu i dalje smatraju Lugansk slabijom karikom od Donjecka, i nadaju se da će tamo stvoriti unutrašnju nestabilnost.
Nedavni događaji u Krasnom Luču, kada su snage Ministarstva državne bezbednosti eliminisale nekontrolisanu oružanu grupu, sklonu pljačkanju, u Kijevu su protumačili kao znak nestabilnosti u LNR. Iako je situacija u stvarnosti upravo suprotna – potencijalni izvor nestabilnosti (uništena grupa „atamana Kosoroga“) je uspešno razbijena, i to bez učešća ustanika, već samo snagama MDB.
AVIJACIJA I NEDOSTATAK LJUDSTVA
U poslednjih nekoliko dana VSU aktivno pokušavaju da povrate kapacitete avijacije, koliko je to moguće. Borbeni avioni sposobni za letenje nabrzinu se dovede u red. Na jedinom funkicionalnom aerodromu u blizini linije fronta – u Kramatorsku – dovoze se helikopteri, kojih još uvek ima.
Helikopteri redovno sprovode trenažne letove u oblasti Slavjanska sa simulacimom borbenih zadataka, kojih ranije nije bilo. Kvalifikacije pilota su daleko od željenih, ali povećanje kvalifikacija treningom nije toliko teško kao što se čini na prvi pogled. Na kraju krajeva, mogu se unajmiti Poljaci koji su upoznati sa sovjetskim aparatima.
U uslovima lokacije oklopnih vozila i artiljerije VSN u velikim skladištima i fabrikama, koje su poznate posmatračima OEBS (a samim tim i ukrajinskoj strani), avijacija ponovo postaje ozbiljna snaga. Kijev je u mogućnosti da nanese preventivni udar po nezaštićenoj tehnici ustanika bez grama goriva i vazdušne zaštite.
U VSN očigledno još uvek nemaju mogućnosti da u potpunosti kontrolišu nebo ili da bar stave pod zaštitu najveća skladišta.
Ali ni vere u dobru volju Kijeva takođe nema. Zato se mora pokušati uspostaviti, ako ne kontrola neba, onda barem osmatranje ukrajinskih aerodroma ili agencijsko obaveštavanje u štabovima, vezano sa vojnim jedinicama ukrajinskog vazduhoplovstva.
Sa svoje strane, VSN takođe nisu spremne za strateško delovanje zbog hroničnog nedostatka ljudstva. Ogroman ljudski potencijal prinudno je preusmeren na obnovu uništene infrastrukture, za rad u rudnicima, fabrikama i železničkoj mreži, jednostavno na održavanje života. Što znači najverovatnije da ustanici neće menjati ranije veoma uspešnu taktiku mobilne odbrane, koja je pri potpunoj pasivnosti protivnika nekoliko puta dovela do uspešnog opkoljavanja.
Tim pre jer VSN sada imaju sposobnost da mobilno razmeštaju rezerve sa dubine svoje teritorije i duž linije fronta, jer je zauzimanje Debaljceva otvorilo mogućnost direktne komunikacije između DNR i LNR. Konstantna rotacija jedinica ionako je dovodila ukrajinsku stranu do histerije, jer nije mogla da odredi smer glavnog napada, a sada je ova taktika sposobna da izazove kompletnu paniku.
Druga stvar, VSN su već sad primorane – na samom početku primirja – da razmisle o tome koji će strateški pravac oni morati da odrede za leto. Pogrešan start može biti loša šala ako se ranije razmeste najsposobnije jedinice na pravo mesto.
Pored toga, još uvek nije završen proces unifikacije jedinica, koji bi priveo različite bataljone u opštu strukturu i omogućio stvaranje takozvanih numerisanih – regularnih – umesto dobrovoljačkih bataljona. Ova mera je još uvek politička, a ne čisto vojna, ali ona može značajno poboljšati borbenu sposobnost pojedinih delova VSN. Do leta ovaj posao će verovatno biti završen, i onda možemo realno, a ne hipotetički, proceniti potencijal vojske Novorusije.
Koji procenat od ovih mobilisanih 20-30 hiljada ljudi želi stvarno da se bori – nije poznato. Postoje podaci da se razgovori o o brzoj predaji vode čak i na obuci. Humano postupanje prema ratnim zarobljenicima, što je demonstrirano prošlog leta, oduzeli su strah od zarobljavanja, koji pumpa ukrajinska propaganda.
Ukrajinski vojnici su sada spremni da se predaju, što dramatično smanjuje borbenu sposobnost vojske u celini. A poslati na front samo doborvoljačke bigade je nemoguće – njihov broj je takođe ograničen, a društveno-politička situacija u zemlji više neće proizvesti talase patriotizma.
Za to vreme VSU moraju da drže veoma velike snage u Mariupolju i oko njega, bez obzira na svoje planove. Jasno je da pre ili kasnije neće moći da se izbegnu veoma ozbiljne borbe u ovoj oblasti, ali za sada se grad masovno ojačava, ne obraćajući pažnju na stepe severno od njega.
U Kijevu iz nekog razloga smatraju rejon Vonovahi svojom strateškom tačkom, sa koje se može početi napad za opkoljavanje Donjecka, i nastavljaju da prikupljaju na ovom mestu prilično velike snage i artiljeriju.
Drugo isforsirano mesto koncentracije je linija – Peski–Avdejevka i dalje na severoistok ka Lisičansku. Jasno je da nikakvog pokušaja da se povrati Dabaljcevo ili da se krene na Gorlovku VSU neće obavljati, ali oni jednostavno moraju da prate ovu oblast iz ideoloških razloga.
Neočekivani proboj VSN, na primer, ka Slavjansku i Kramatorsku naneo bi takav ideološki poraz Kijevu, što režim nikako nebi mogao da opravda. Čak i da nazove crno-belim, kao što je bio posle Debaljceva.
Najverovatnije će VSU pokušati da prenese težište novog pokušaja napada ne na donjecki, već na luganski pravac s ciljem da ponovo, kao prošlog proleća, pokuša da odseče DNR i LNR od Rusije.
U tom cilju pojačanja neće razmeštati kod Donjecka, već na području Lisičanska, gde su već sada obaveštajci videli oštro intenziviranje drumskog saobraćaja, gde se aktivno koriste kamioni sa poljskim brojevima.
Pored toga, u Kijevu i dalje smatraju Lugansk slabijom karikom od Donjecka, i nadaju se da će tamo stvoriti unutrašnju nestabilnost.
Nedavni događaji u Krasnom Luču, kada su snage Ministarstva državne bezbednosti eliminisale nekontrolisanu oružanu grupu, sklonu pljačkanju, u Kijevu su protumačili kao znak nestabilnosti u LNR. Iako je situacija u stvarnosti upravo suprotna – potencijalni izvor nestabilnosti (uništena grupa „atamana Kosoroga“) je uspešno razbijena, i to bez učešća ustanika, već samo snagama MDB.
AVIJACIJA I NEDOSTATAK LJUDSTVA
U poslednjih nekoliko dana VSU aktivno pokušavaju da povrate kapacitete avijacije, koliko je to moguće. Borbeni avioni sposobni za letenje nabrzinu se dovede u red. Na jedinom funkicionalnom aerodromu u blizini linije fronta – u Kramatorsku – dovoze se helikopteri, kojih još uvek ima.
Helikopteri redovno sprovode trenažne letove u oblasti Slavjanska sa simulacimom borbenih zadataka, kojih ranije nije bilo. Kvalifikacije pilota su daleko od željenih, ali povećanje kvalifikacija treningom nije toliko teško kao što se čini na prvi pogled. Na kraju krajeva, mogu se unajmiti Poljaci koji su upoznati sa sovjetskim aparatima.
U uslovima lokacije oklopnih vozila i artiljerije VSN u velikim skladištima i fabrikama, koje su poznate posmatračima OEBS (a samim tim i ukrajinskoj strani), avijacija ponovo postaje ozbiljna snaga. Kijev je u mogućnosti da nanese preventivni udar po nezaštićenoj tehnici ustanika bez grama goriva i vazdušne zaštite.
U VSN očigledno još uvek nemaju mogućnosti da u potpunosti kontrolišu nebo ili da bar stave pod zaštitu najveća skladišta.
Ali ni vere u dobru volju Kijeva takođe nema. Zato se mora pokušati uspostaviti, ako ne kontrola neba, onda barem osmatranje ukrajinskih aerodroma ili agencijsko obaveštavanje u štabovima, vezano sa vojnim jedinicama ukrajinskog vazduhoplovstva.
Sa svoje strane, VSN takođe nisu spremne za strateško delovanje zbog hroničnog nedostatka ljudstva. Ogroman ljudski potencijal prinudno je preusmeren na obnovu uništene infrastrukture, za rad u rudnicima, fabrikama i železničkoj mreži, jednostavno na održavanje života. Što znači najverovatnije da ustanici neće menjati ranije veoma uspešnu taktiku mobilne odbrane, koja je pri potpunoj pasivnosti protivnika nekoliko puta dovela do uspešnog opkoljavanja.
Tim pre jer VSN sada imaju sposobnost da mobilno razmeštaju rezerve sa dubine svoje teritorije i duž linije fronta, jer je zauzimanje Debaljceva otvorilo mogućnost direktne komunikacije između DNR i LNR. Konstantna rotacija jedinica ionako je dovodila ukrajinsku stranu do histerije, jer nije mogla da odredi smer glavnog napada, a sada je ova taktika sposobna da izazove kompletnu paniku.
Druga stvar, VSN su već sad primorane – na samom početku primirja – da razmisle o tome koji će strateški pravac oni morati da odrede za leto. Pogrešan start može biti loša šala ako se ranije razmeste najsposobnije jedinice na pravo mesto.
Pored toga, još uvek nije završen proces unifikacije jedinica, koji bi priveo različite bataljone u opštu strukturu i omogućio stvaranje takozvanih numerisanih – regularnih – umesto dobrovoljačkih bataljona. Ova mera je još uvek politička, a ne čisto vojna, ali ona može značajno poboljšati borbenu sposobnost pojedinih delova VSN. Do leta ovaj posao će verovatno biti završen, i onda možemo realno, a ne hipotetički, proceniti potencijal vojske Novorusije.
