Mirovni plan Oland-Merkel
Fransoa Oland i Angela Merkel Ukrajini i Rusiji predložili mirovni plan koji treba da zaustavi širi ratni sukob i moguće američke isporuke oružja Kijevu.
Pored toga, oni su predložili i federalno, autonomno rešenje za pobunjeni istok Ukrajine i vojnu neutralnost te zemlje, odnosno odustajanje od članstva u NATO.
Osvedočivši se da sankcije protiv Rusije nemaju učinka, francuski predsednik Oland, koji je danas obelodanio ovu inicijativu, i kancelarka Merkel su o tome razgovarali s ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, a potom će se sutra u Moskvi sastati s ruskim predsednnikom Vladimirom Putinom, koji je prethodno Parizu, Berlinu i Kijevu stavio do znanja spremnost za takvu nagodbu, tvrdi francuski "Figaro".
Izveštač francuske tv mreže "Frans 24" iz Kijeva je javio da je inicijativa Oland-Merkel pre svega imala za cilj da se preduprede nagoveštaji iz Vašingtona da bi Amerika mogla Ukrajini da da moćno "defanzivno naoružanje", iako su i Amerikanci dosad bar rečima bili mišljenja da se ukrajinska kriza može rešiti jedino političkim putem i pregovorima.
"Figaro" se poziva na jednog visokog zvaničnika Evropske unije koji ukazuje na to da je ruski predsednik Putin spreman da rešenje traži u dogovoru s Olandom, Merkelovom i Porošenkom, budući da je "time iz igre izbačen Vašington".
Bitno je i to, kako podvlači ovaj izvor, da je "Putin od evropskih vođa dobio uveravanja da Ukrajina neće ući u NATO", što su potvrdili i francuski
predsednik i nemačka kancelarka.
Francuski mediji podvlače da predsednik Oland i kancelarka Merkel i dalje smatraju da ukrajinsko-ruski sporazum iz Minska predstavlja bitnu osnovu za dogovor jer predviđa obustavu vatre, povlačenje teškog naoružanja, razmenu zarobljenika, humanitarnu pomoć civilima i pregovore Kijeva i pobunjenih oblasti u Donbasu o njihovoj autonomiji, odnosno federalnom uređenju zemlje.
I Oland i Merkelova su upozorili da je reč o "poslednjoj šansi" za preokret ka političkom rešenju i miru u ukrajinskoj krizi, jer inače preti širi ratni sukob i zato su naglasili da su protiv doturanja oružja Kijevu.
Pariz i Berlin smatraju da se mora sprečiti vojno zaoštravanje i "totalni rat", na šta je upozorio Oland, što bi nastalo isporukom američkog ubojitog naoružanja Kijevu, i to utoliko pre što unutar Evropske unije vlada podeljenost i Poljska i neke baltičke zemlje su izgleda već poslale određeno naoružanje Kijevu.
Danas su u Briselu ministri odbrane NATO odlučili da se razmeste novoformirane snage "udarne pesnice" na istoku Evrope, od Baltika do Crnog mora, ali je glavnokomandujući vojnih snaga NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav, inače veoma oštar u stavovima prema Rusiji, poručio da se mora imati na umu da bi isporuka oružja Kijevu mogla podstaći "veoma ljutit odgovor Rusije".
Većina analitičara s obe strane Atlantika smatraju da se pokazalo da ukrajinska vojska nije u stanju da se suprotstavi pobunjenicima u Donbasu, a poslednji porazi ukrajinske vojske su samo ojačali zahteve za novim mirovnim nastojanjima.
