...
Све у свему, то су делимично дерусификовани Руси које би било потребно рерусификовати. Други излаз не постоји.
Империја која се разбацује територијама насељеним исконским етносом на којем почива империјална држава - само зато што се део тог етноса нашао у власти нацистичке пропаганде - подривала би сопствене темеље. Али, ако је Лукашенкова Белорусија - при свој својој рускости и економској зависности од Русије - ипак способна да постоји као самостална држава, па ће због тога процес њене реинтеграције у Руски свет очито бити озбиљно развучен временски - Украјина је своје могућности за самостални државни развој већ потрошила.
Она није у стању да се сопственим снагама извуче из хаоса у који су је увели они који су њоме владали.
Штавише, сваки комад самосталне Украјине који би опстао - био би непријатељски према Руском свету и стварао би проблеме Русији, Европској унији и руско-европској сарадњи. Непријатељ се на прагу не сме остављати.
У суштини, Русија нема други излаз него да украјинску територију и становништво укључи у састав управо државе Русије. Могуће је да неке западне периферне територије могу бити прикључене територијама европских суседних држава (да се оне не би превише буниле), али изгледа да руководство Русије тренутно на поделу Украјине гледа као на непожељну.
Изјаве Кремља и Смоленског трга (седиште руске дипломатије) о привржености идеји ванблоковске федеративне Украјине (у старим границама, али без Крима) дуг су дипломатским условностима, а не реални план.
Ко може натерати становништво Донбаса и Галиције, међу којима траје грађански рат, да живе у једној земљи?
Да Украјина не би поново била увучена у крвави грађански конфликт, у њој мора постојати експедициони корпус који раздваја сукобљене стране. Фактички, да би Украјина била очувана - она мора бити окупирана.
Нисам уверен да су у Кремљу већ чврсто одлучили куда треба да прође западна граница Украјине после решења украјинске кризе - да ли са Галицијом или без ње - али чак и са њом унутра посебних проблема не би било. Као прво, Галичани се лако и са задовољством потчињавају сили тако да би управо они били најактивнији денацификатори (воле они да изводе свакакве лустрације). А као друго, сада Украјином влада најнациолистичкија од свих могућих власти. Може она бити још националистичкија, али тада то више не би била централизована власт већ папазјанија махновских „република“.
...
- - - - - - - - - -
Самим тим, национализам Галиције се сада нашао у логичкој противречности: „Патриоте“ на власти су горе од „злочиначког режима“. Зато ће се просечни становник Галиције до момента свргавања „патриота“ сагласити са тим да Украјинци нису у стању да сами собом управљају и да њима треба да управља неко са стране. А пошто се Запад показао неспособним да преузме на себе одговорност за Украјину - онда остаје само Русија.
Осим овога, становници Галиције ће се тешити тиме што ће им одлазак ради зараде у Тјумењ или на грађевине око Москве бити много лакше него досад. Све у свему, највећи проблем може постати масовни улазак људи из Галиције у Јединствену Русију.
За интегрисање целе Украјине у Русију нека Новоросија није ништа потребнија него што не би била за формирање јединствене федеративно уређене ванблоковске Украјине, то јест - није потребна уопште.
Због чега стварати некакву Новоросију ако се Харков и Доњецк, Одеса и Дњепропетровск и без ње могу као области интегрисати са Русијом?
Поврх свега, ако буде створена нека новоросијска држава - у њој ће се са протеком времена појавити своја политичка елита која ће желети да од Русије добија више дајући све мање, потом ће се појавити идеје о некој древној новоросијској нацији - јер, мораће се нечим оправдати постојање новоросијске државе. Тако ће Русија, на крају, за свој новац добити нову Украјину на својим границама, само под именом - Новоросија. Онда ће морати све испочетка...
Сматрам да се управо схватањем привремености, чак кратковремености пројекта Новоросија и објашњава то што она засад нема других државних структура осим неопходних за вођење успешних ратних дејстава. Зато све остаје у оквирима ДНР/ЛНР, то јест, у суштини, на нивоу области. А широко изрекламирани некада парламент Новоросије, под руководством Олега Царјова, зато је и остао декоративни орган који практично ни на шта не утиче и ништа не значи.
Истим разлозима су условљена и постављења на руководеће дужности у ДНР и ЛНР људи од не превеликог ауторитета, али зато људи којима се лако управља. Зашто стварати државне структуре које ће ускоро морати да буду ликвидиране? Зашто комплетирати руководеће кадрове Новорусије компетентним амбициозним стручњацима ако дуже постојање Новоросије није предвиђено?
Одабрани су, дакле, потребни људи који ће се повући кад дође време и неће се борити за очување новоросијске квази државности нити стављати клипове у точкове „старијим друговима“.
Као прво, Новоросија постоји да би организовала жариште отпора хунти на украјинској територији. Као друго, она формира ослободилачку армију способну да изведе поход на Кијев и даље - чим хунта почне да се расипа, а она ће - почети. Као треће, мора постојати неко ко ће у име целе Украјине затражити улазак у састав Руске Федерације. Неће их ваљда примати област по област?
Дакле, ослобађање Украјине од нацизма извешће формално украјинска војска. Армија Новоросије која је у грађанском рату једна од страна - исто као армија Кијева, па се, самим тим, не ради о спољној инвазији већ о унутрашњој борби. Победник у грађанском рату биће легитимисан самим фактом своје победе и никаква допунска легитимација неће му бити потребна. Нова украјинска влада имаће право на сваки спољнополитички избор.
Сама одлука о успостављању државног јединства Украјине и Русије моћи ће да буде представљена као изнуђена и изазвана хуманитарном катастрофом у коју је Украјину увео нацистички режим. А и немогућношћу Украјине да се са последицама носи својим снагама.
Уосталом, самим нацистима и њиховим помагачима (онима међу њима који не успеју да напусте територију Украјине) улазак Украјине у састав Русије такође ће одговарати. Ствар је у томе што у Русији постоји регуларно правосуђе, а закон штити све, независно од идеологије. Зато присталице нациста које нису проливале крв, већ само ратовале по социјалним мрежама, могу бити мирне. Јер, успостављање власти победника у грађанском рату, који би сами издиктирали своје законе, а дотле се руководили „револуционарном сврсисходношћу“ и осећањем освете - нарочито након варварских гранатирања Доњецка и Луганска и после одеске Хатине и мелитопољских стрељања стотина антифашиста - многима се не би свидело.
Због свега овога, има разлога да се верује да је Новоросија привремени пројекат срачунат на период грађанског рата, са задатком да обезбеди војну победу и међународно-правну заснованост ликвидације кијевске неонацистичке државе без формалном увлачења Русије у цео процес.
Уверен сам да ће после победе армије Новоросије доказа зверстава кијевског режима бити више него довољно да међународна заједница, укључујући помагаче кијевских нациста из САД и ЕУ, признају нову власт за закониту и легитимну. А када већ законита и легитимна власт одлучи да је време да се Руси Новоросије врате кући - у историјску Русију - за негодовања ће већ бити прекасно.
http://www.nspm.rs/hronika/rostislav-iscenko-borimo-se-za-celu-ukrajinu-novorusija-je-samo-medjufaza.html
