Превирања у Украјини

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ле Новости Статьи Документы Мнения Фото Видео Сюжеты
Сводка от Эдуарда Басурина за 10 марта 2015 года
сегодня, 16:36 поделиться:
22
Сводка от Эдуарда Басурина за 10 марта 2015 года

Заместитель командующего личным корпусом Министерства Обороны ДНР Эдуард Басурин на брифинге в Донецке дал очередную сводку по событиям на фронтах ДНР и обстановке в республике. Он продемонстрировал карту украинских силовиков, на которой отмечено, по каким именно секторам они должны были наносить артиллерийские удары. Также на ней насены месторасположения огневых точек карателей ВСУ.

---20.jpg
 
Више од 90 одсто становника Крима поново би гласало за припајање Русији

17:58 10.03.2015.

САМО 5 ОДСТО БИ ВОЛЕЛО ДА ЈЕ ПОЛУОСТРВО ОСТАЛО АУТОНОМИЈА
У САСТАВУ УКРАЈИНЕ

Чак 84 одсто анкетираних је задовољно ситуациjом на Kриму после присаједињења

ВИШЕ од 90 одсто становника Kрима сматра да jе присаjедињење тог полуострва Русиjи било корак у правом смеру, показуjе истраживање jавног мњења.

„Деведесет одсто анкетираних каже да би гласало за присаjедињење поново уколико би нови референдум о статусу териториjе био одржан, у поређењу са пет одсто коjи би више волели да Kрим има статус аутономне републике, коjа jе део Украjине“, наводи се у истраживању коjе jе спровео Сверуски центар за изучавање jавног мњења (ВЦИOM).

Истраживањем, коjе jе спроведено од 9. до 18. фебруара, било jе обухваћено 1.600 становника Kрима, пренео jе TAСС.

Oко 84 одсто анкетираних задовољно jе ситуациjом на Kриму, где jе 16. марта 2014. спроведен референдум за припаjање Русиjи, док jе незадовољство исказало 15 одсто.

Oд анкетираних, 66 одсто jе приметило позитивне промене у свом животу у протеклих неколико месеци. Живот jе постао гори за 7 одсто анкетираних, а 25 одсто ниjе приметило значаjниjе промене.

Своjим материjалним статусом задовољно jе 62 одсто житеља Kрима, 37 одсто jе незадовољно, а 45 одсто jе рекло да им се животни стандард побољшао током протекле године.

Наjвећи проблем jе инфлациjа, за 79 одсто анкетираних, док jе њих 56 одсто навело незапосленост, а 47 одсто лоше путеве.

Издавање нових докумената jе jош jедан од великих проблема за становнике Kрима, а 41 одсто анкетираних га сматра jедним од наjургентниjих, навела jе руска агенциjа.

-26.jpg
 
Руска армија спрема велику вежбу управљања ракетним ударима и артиљеријском ватром

15:13 10.03.2015.


АРТИЉЕРЦИ ВЕЋ У ЧЕТИРИ РЕГИОНА УВЕЖБАВАЈУ ГАЂАЊЕ
ХАУБИЦАМА И РАКЕТНИМ БАЦАЧИМА

ОКО 4,5 хиљаде артиљераца изводи бојева гађања на полигонима у Кемеровској, Оренбуршкој и Чељабинској области, саопштила је у уторак прес-служба руског Централног војног округа (ЦВО).

Војници су вежбали гађање из самоходних хаубица „Мста-С“, „Акација“, „Гвоздика“ и вишецевних ракетних бацача „Град“ и „Ураган“.

„На логорском збору артиљераца ЦВО планска потрошња муниције на војну обуку повећана је на више од 20 хиљада комада“ - наводи се у саопштењу за јавност.

Војници се припремају за велику вежбу управљања ракетним ударима и артиљеријском ватром, која ће бити одржана крајем марта.

Поред тога, како је саопштено, вежбе артиљераца почеле су на југу Русије, у Ставропољском крају.

Око 500 војника са 100 комада оружја одрађују дејства током марша, извршавају задатке размештања и заузимања ватрених положаја.

У завршној фази војници ће изводити бојево гађање из самоходних хаубица по циљевима на растојању од 1,5 до 20 километара.

Како је раније саопштило Министарство одбране Русије, Оружане снаге РФ сваке године одрже око 3.500 војних вежби.

„Повећане активности Оружаних снага РФ“ на Западу изазивају све већу забринутост, на шта руско Министарство одбране одговара да су обука армије и војне вежбе - унутрашња ствар Русије.

--41.jpg
 
Руска армија спрема велику вежбу управљања ракетним ударима и артиљеријском ватром

15:13 10.03.2015.


АРТИЉЕРЦИ ВЕЋ У ЧЕТИРИ РЕГИОНА УВЕЖБАВАЈУ ГАЂАЊЕ
ХАУБИЦАМА И РАКЕТНИМ БАЦАЧИМА

ОКО 4,5 хиљаде артиљераца изводи бојева гађања на полигонима у Кемеровској, Оренбуршкој и Чељабинској области, саопштила је у уторак прес-служба руског Централног војног округа (ЦВО).

Војници су вежбали гађање из самоходних хаубица „Мста-С“, „Акација“, „Гвоздика“ и вишецевних ракетних бацача „Град“ и „Ураган“.

„На логорском збору артиљераца ЦВО планска потрошња муниције на војну обуку повећана је на више од 20 хиљада комада“ - наводи се у саопштењу за јавност.

Војници се припремају за велику вежбу управљања ракетним ударима и артиљеријском ватром, која ће бити одржана крајем марта.

Поред тога, како је саопштено, вежбе артиљераца почеле су на југу Русије, у Ставропољском крају.

Око 500 војника са 100 комада оружја одрађују дејства током марша, извршавају задатке размештања и заузимања ватрених положаја.

У завршној фази војници ће изводити бојево гађање из самоходних хаубица по циљевима на растојању од 1,5 до 20 километара.

Како је раније саопштило Министарство одбране Русије, Оружане снаге РФ сваке године одрже око 3.500 војних вежби.

„Повећане активности Оружаних снага РФ“ на Западу изазивају све већу забринутост, на шта руско Министарство одбране одговара да су обука армије и војне вежбе - унутрашња ствар Русије.

--41.jpg

Bice rata, kazu svi...
 
О портале Новости Статьи Документы Мнения Фото Видео Сюжеты
Генерал Ленцов (ВС РФ) и представители ДНР и Украины в аэропорту Донецка
10 марта, 22:08

Генерал-лейтенант ВС РФ Александр Ленцов, представители ВС Украины и министр обороны ДНР Владимир Кононов провели брифинг в аэропорту Донецка. Генерал-лейтенант Ленцов заявил, что в настоящее время наблюдаются провокации, в первую очередь со стороны украинских войск по обстрелу аэропорта. Из-за этого в аэропорту не могли работать сотрудники МЧС. В настоящее время наблюдатели со стороны ВС РФ и ОБСЕ, обеспечивающие соблюдение Минских договоренностей, проводят по данным обстрелам разбирательства.

Ленцов констатировал,что украинские войска в отличие от сил ДНР и ЛНР, не отвели все тяжелое ворружение от линий соприкосновения стороны, за исключением противотанковых систем.Однако "противотанковые системы города не обстреливали", - подчеркнул представитель ВС РФ.

Министр обороны ДНР Владимир Кононов подчеркнул, что наконец-то украинские войска выделили лицо уполномоченное на эвакуацию тел убитых украинских военнослужащих с территории аэропорта.
 
Више од 90 одсто становника Крима поново би гласало за припајање Русији

17:58 10.03.2015.

САМО 5 ОДСТО БИ ВОЛЕЛО ДА ЈЕ ПОЛУОСТРВО ОСТАЛО АУТОНОМИЈА
У САСТАВУ УКРАЈИНЕ

Чак 84 одсто анкетираних је задовољно ситуациjом на Kриму после присаједињења

ВИШЕ од 90 одсто становника Kрима сматра да jе присаjедињење тог полуострва Русиjи било корак у правом смеру, показуjе истраживање jавног мњења.

„Деведесет одсто анкетираних каже да би гласало за присаjедињење поново уколико би нови референдум о статусу териториjе био одржан, у поређењу са пет одсто коjи би више волели да Kрим има статус аутономне републике, коjа jе део Украjине“, наводи се у истраживању коjе jе спровео Сверуски центар за изучавање jавног мњења (ВЦИOM).

Истраживањем, коjе jе спроведено од 9. до 18. фебруара, било jе обухваћено 1.600 становника Kрима, пренео jе TAСС.

Oко 84 одсто анкетираних задовољно jе ситуациjом на Kриму, где jе 16. марта 2014. спроведен референдум за припаjање Русиjи, док jе незадовољство исказало 15 одсто.

Oд анкетираних, 66 одсто jе приметило позитивне промене у свом животу у протеклих неколико месеци. Живот jе постао гори за 7 одсто анкетираних, а 25 одсто ниjе приметило значаjниjе промене.

Своjим материjалним статусом задовољно jе 62 одсто житеља Kрима, 37 одсто jе незадовољно, а 45 одсто jе рекло да им се животни стандард побољшао током протекле године.

Наjвећи проблем jе инфлациjа, за 79 одсто анкетираних, док jе њих 56 одсто навело незапосленост, а 47 одсто лоше путеве.

Издавање нових докумената jе jош jедан од великих проблема за становнике Kрима, а 41 одсто анкетираних га сматра jедним од наjургентниjих, навела jе руска агенциjа.

-26.jpg

spasili se, preko 60% zadovoljno materijalnim statusom ...lose im je sa rusima, kako li je onima u Kijevu sa amerima
 
Повратак "Мрког", генерала обавештајног директората Доњецке Народне Републике

Генерал Петровски се за време викенда вратио у Новорусију после доста дуге паузе. Он је водио обавештајни директорат ДНР. Једно време је боравио у Ростову и имао проблема са одласком на територију ДНР, али очигледно је нађен начин да се врати и тако је "Мрки" опет тамо где је постао први човек војне обавештајне службе. Све је почело с малом групом, која је деловала од самог почетка славјанске саге. Они који су бранили Славјанск, Краматорск, Константиновку и друге градове ДНР, у најтежем периоду рата против фашистичке хунте, на челу су војне обавештајне службе све до сада.
Војна обавештајна служба се постепено развила у првокласну јединицу специјалаца, који су током рата обављали задатке различите сложености: прикупљање обавештајних података иза линије фронта, диверзантско- извиђачке и јуришне операције, рад са беспилотним летилицама, усмеравање артиљеријских напада, ликвидирање диверзаната и помагача непријатеља, борба против криминала и злоупотреба у безбедносним структурама ДНР, и извршавање различитих наређења које им је давао председник ДНР, Захарченко.

Спецназ обично користе возила офарбана у црно и са симболом јединице слепим мишем са глобусом у позадини - амблемом веома сличним ономе војне обавештајне службе Руске Федерације. Неки ову јединицу погрешно називају "руски спецназ", што сугерише да се тамо боре Руси, али већину људства уствари сачињавају мештани који су после пуча у Кијеву узели оружје у руке. Генерал Петровски је постао њихов вођа за време бурног пролећа 2014. У ствари, због достигнућа обавештајаца, генерал Петровски је постао први, а дуго је био и једини генерал ДНР, све док генералски чин није дат и Безлеру, због његових достигнућа у одбрани Горловке.

Спецназ Главног обавештајног директората (Главное разведывательное управление - ГРУ, али ДНР, не РФ - прим. прев.) је, када је то било потребно, истовремено коришћена и као "обична" војна јединица, што свакако није, али је и тада (јединица специјалне намене) задатке извршавала веома добро. Међу скорашњим операцијама су: учешће ГРУ спецназ у нападу на Угљегорск (који је створио предуслове за стварање дебаљцевског обруча); одбрана Логвинова током покушаја деблокаде са стране Светлодарска, када је група за деблокаду, међу њима и пунитивци из "Донбаса", изгубила 18 оклопних возила и прилично пешадије, а спезназ имала пет погинулих. (У ствари, са "Донбасом" је вођена борба прса у прса. Један учесник нам је рекао да су налетели на јуришну групу "Донбаса" на ободу Логвинова и да је тада отпочела борба са веома мале удаљености, а да су наши момци неке ствари мало брже схватили од непријатеља.)

 
Русија иступилa из споразума о обичним оружаним снагама у Европи

22:48 10.03.2015.

МОСКВА 2007. ГОДИНЕ – ЗБОГ ШИРЕЊА НАТО – ПРВО ЗАМРЗНУЛА СВОЈЕ УЧЕШЋЕ У СПОРАЗУМУ

МОСКВА је одлучила да обустави своје учешће у заседањима Заједничке консултативне групе (ЗКГ) која брине о поштовању споразума о класичним оружаним снагама у Европи.

Русија своје учешће у ЗКГ обуставља од 11. марта – саопштио је Антон Мазур, шеф њене делегације на бечким преговорима о војној безбедности и контроли наоружања.

Москва је – са своје стране – важење самог споразума „замрзнула” још 2007. године. Сада је Мазур објавио да Русија своје учешће у споразуму чини потпуним.

Према његовом образложењу, зато што су ширење НАТО и активности алијансе и САД поред руских граница тај споразум учиниле потпуно бесмисленим.

Заменик министра одбране РФ Анатолиј Антонов оценио је: „Тај споразум је реликт хладног рата. Тај споразум је мртав и не постоје изгледи да он васкрсне. Једино се са међународним партнерима може разговарати о томе шта ново стварати на његовим рушевинама”.

Споразум о обичним оружаним снагама у Европи потписан је 19 новембра у Паризу. Потписе су ставиле 22 државе. После уједињења Немачке и распада Чехословачке – тај број се попео на 30.

Споразум одредио ограничења у трупама, тенковима и другим оклопним возилима, артиљеријским оруђима, борбеним авионима и ударним хеликоптерима. Свака држава је добила своју квоту-плафон, са одређивањем распореда на „крилима”.

У споразум су биле унете одрееђене измене, али су их ратификовале само четири земље – Белорусија, Украјина, Казахстан и Русија.

natosng1-1.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top