Prevara

flaj:
Lako je samo ako se ljubav već izrodila u mržnju.
Tada je lako zalupiti vrata za sobom i otići.
Ali ako postoje samo lepe uspomene, ako postoji izvesna
nežnost , ne možeš tek tako povrediti nekoga ko te
još uvek voli.
Tada postaje teško.
Ne znaš šta ćeš sa tolikim teretom, već ga nosiš i nosiš.
Oklevaš.
Čekaš da se nešto desi, da neko drugi odluči umesto tebe.
Možda vreme?
I obično se nešto i desi .
Nova ljubav se brzo pretvori u staru ljubav...
Nova ljubav sretne još noviju ljubav...
Ta nova ljubav uopšte nije ni bila ljubav...
I ...
A najzanimljivije je kada na duže staze stara ljubav
pobedi, kao u onoj trci između zeca i kornjače.
Kada nežnost pobedi novu ljubav.
A možda tako i treba da bude.
Jer svaka ljubav, pa i najstrasnija,osuđena je na propast,
pre ili kasnije.

Prava je sreća ako se pretvori u nežnost,
a ne u mržnju ili,još gore - u ravnodušnost.
Kliknite za proširenje...

Posle dovoljno vremena teret prestaje da bude teret, i pocinje prijatno da masira (od tereta bolna) ledja.
Tada je vreme da u ogledalu potrazimo magarca.
Nije magare zivotinja bez cilja i svrhe, samo je propustio priliku da bude hrabar bas onda kada je to bilo potrebno.
Od tada zivi medju nama i glasno njace, nudeci sebe kao los primer. Neki ne uspevaju da ga prepoznaju i ponavljaju greske.
Otud toliko magaraca medju nama.
Ni rogovi im ne trebaju; imaju perut. To su isto rogovi, samo u prahu.
 
hakim bej:
Posle dovoljno vremena teret prestaje da bude teret, i pocinje prijatno da masira (od tereta bolna) ledja.
Tada je vreme da u ogledalu potrazimo magarca.
Nije magare zivotinja bez cilja i svrhe, samo je propustio priliku da bude hrabar bas onda kada je to bilo potrebno.
Od tada zivi medju nama i glasno njace, nudeci sebe kao los primer. Neki ne uspevaju da ga prepoznaju i ponavljaju greske.
Otud toliko magaraca medju nama.
Ni rogovi im ne trebaju; imaju perut. To su isto rogovi, samo u prahu.
Kliknite za proširenje...

Kakav loš primer?
Magare ne treba nikad podcenjivati,
niti mu se rugati.
Magare vuče teret samo dokle ono hoće.
Da gazda ima toliko pameti kao magare,
znao bi koliki je teret podnošljiv.
Magare ne mora da bude hrabro, dovoljna mu je
izdržljivost i strpljivost i može svakoga ko zaslužuje
da tresne o ledinu i kopitama odvali bubrege.
Ako ga uvrediš, ili prevariš - čuvaj se!
A rogovi u prahu?
To je samo kozmetički problem - duneš i oni nestaju
.Ako se magare zaglibi u blatu, nekako uvek uspe da
se samo iskobelja, dok plemenitog konja svi izvlače
i na kraju mu prosviraju glavu.
Zato se uvek treba kladiti na magare.
A njakanje?
Spram novokomponovanih, njakanje je
muzika .
Magare baš retko njače, ali kada počne - to je tako žalostivo da
treba njakati zajedno sa njim, jer svako ima po neki
razlog za njakanje - kakav takav.
Ama, otkud sve ovo ja znam o magarcima?
 
Poslednja izmena:
Svaka prevara je ruzna nebitno o kakvoj definiciji se radi. Problem je cesto da ljudi pravdaju prevaru i onda kad sa pravom govore da im nije dobro umesto da raskrste i krenu ponovo iz pocetka.
 
hakim bej:
Garant imas neko u steku, magare ilegalca.
Pripitomljenog skroz.
M?
Kliknite za proširenje...
Kako si samo pogodio?
Nije baš pripitomljeno, ali je dobroćudno i trpeljivo
kao i svi drugi magarci, sve dok ih ne očepiš.
Moje ilegalno magare samo izgleda na prvi pogled blentavo,
ali je zapravo pravi filozof, rekla bih stoik.
 
Zavisno od toga na koji nacin shvatamo ljubavni odnos, na taj nacin shvatamo i ostale izvedene pojmove, koji su u konekciji sa istim. Misljenja sam da ljudi cesto grese, u percepciji prema pojmu ljubav(samim tim i u percepciji prema drugim izvedenim pojmovima), jer misle da ljubavni odnos, ljubav podrazumeva jednu 'univerzalnu definiciju', i'univerzalno shvatanje, 'univerzalnu konstantu. Mislim, da to nije tako olako definisati, odrediti, i postaviti se prema tome, jer sam uvveren da vise-manje svako od nas ima razlicita shvatanja o pojmu ljubavi. A u sklopu toga i razlicita shvatanja o pojmu prevare.

Dakle, mogu reci u svoje ime, ljubavni odnos(dakle i ljubav) shvatam izmedju ostalog i kao Pripadanje, Obostrano Pripadanje. Ljudi to cesto pogrdno(i sa negativnim predznakom) nazivaju 'posesivnoscu', 'posedovanjem'..itd, ali za mene je to nesto sasvim drugo. Ja stavljam znak jednakosti izmedju ljubavnog odnosa, ljubavi i pripadanja, pa s toga ulazak u vezu, bivanje u vezi, zatim ulazak u zajednicki zivot, smatram ljubavnim pripadanjem, obostranim. Doborovoljno, svesno emotivno-telesno, obostrano pripadanje. I s toga za mene ljubav je obostrano pripadanje, i zajednicki rad na vezi. U kontekstu toga, za mene je prevara najgrublje krsenje, skoro 'izdaja' tog odnosa. I samim tim, na prevare(sa bilo cije strane) ne gledam pozitivno ni odobravajuce. E sad, pitanje sta je prevara, da li sam odabir druge osobe, i odlazak iz jedne veze ulazak u drugu, iz jedne postelje u drugu, iz jednog zagrljaja u drugi? Ako se prethodna veza prekine i raskine, ako se posteno kaze 'gotovo je', onda odlazak drugoj osobi Nije prevara. Vec prosto pronalazak druge osobe, ma koliko god raskid bio bolan. Takodje, zelja za drugom, drugacijom osobom, ni to nije prevara. Prosto, uvek postoji neko, neka osoba koja je kvalitetnija. To ne mozemo uvek 100% izbeci, ma koliko se u vezi trudili. Prema tome, odlazak drugoj osobi, pronalazak druge osobe, zelja za drugom osobom, zelja da se jedna osoba napusti i da se sreca potrazi sa nekom drugom ili nekim drugim, to nije prevara. To jeste udarac na ljubavni odnos pripadanja, tezak, bolan udarac(ipak legitiman, jer svako ima pravo da odabere), ali nije prevara

Prevara je nesto drugo, prevara je kada ostajemo paralelno u obe veze, u oba odnosa, kada se u jednom odnosu pretvaramo, a u drugom pronalazimo izvor neceg sto nemamo(ili nemamo dovoljno) u prvom odnosu. Prevara je kada to radimo paralelno i iz cistog hira, iz dosade, iz obesti, iz banalne sklonosti ka promiskuitetu. A tome su skloni i muskarci i zene. Prevara je neposteno, nemoralno stanje, u osnovi. Al ne ono sa stanovista religije, religijskog morala i sl., vec sa stanovista ljudske etike. Jer, koliko god bili svesni da je ljudska vrsta nesavrsena, koliko god da znamo da smo kao ljudi satkani slojevito od svega i svacega, kocnice ipak treba da postoje, neka crvena linija ipak treba da postoji, ne bismo trebali sebi da dopustamo bas sve. Ne znam...ma koliko god bili svesni cinjenica da ljudskoj vrsti mozda monogamija, 'vernost' i nije 'u krvi'(vec je vise cipovana patrijarhatom, nacinom vaspitanja, stavljanjem porodice, braka na peadestal...itd dakle produkt vise vestacki a ne i prirodnni deo ljudske prirode) ipak, za mene je prevara, odnosno paralelizam u odnosima, prosto neposteno stanje. Ponizavajuce. I za osobe koje je cine i za osobe koje su varane.

Da li bih prevario? Ne, ne bih. Ako dodje dotle da u vezi(hipoteticki, ako bih bio u vezi) pozelim drugu osobu, onda bih to rekao i otisao. Reako bih: kraj je, ne moze ovako dalje, ova veza me vise ne ispunajva, zelim drugu osobu, pronasao sam drugu osobu, zelim drugaciju vezu, i otisao bih. Ili bih prvo preispitao tu vezu, taj odnos, i ako zaista ne ide, onda: razlaz, svako na svoju stranu. Ali, da ostajem u vezi paralelno i da varam, to ne. Zasto? Pa prosto zato sto smatram da To nije fer, nije posteno, nije ok. Zato sto To jako jako jako moze da zaboli, i moze da unisti neciji zivot, necije bice, neciji razum, neciji duh, sve. A to nije humano, posebno prema osobama sa kojima smo ipak delili neke emocije, vezu, brak, pre odluke o prevari. Ma koliko mozda neko osecao-la nezadovoljstvo u vezi, braku, smatram da ne bi trebali ljudi tako olako sebi da daju za pravo da prevarama, lazima, obmanama, paralelnim nacinom zivljenja ponizavaju svoje partnere, partnerke(sa kojima nisu zadovoljni), i da im nanose patnju, bol. A ponizavaju na taj nacin i sami sebe, iako toga mozda ljudi najcesce nisu svesni, ostankom u takvom paralelnom stanju. Mislim da to niko ne bi trebao da uzima za pravo, da tako nesto cini drugima i sebi. Cemu to? Al, eto, znamo da se to masovno dogadja, ljudi to cesto cine jedni drugima. Svako ima pravo da pozeli bolje, vise, drugacije i da ode ka tome, to nije sporno. Al, ne bi trebalo uzimati za pravo da se vara.

Zato, prevaru(i sa muske i sa zenske strane) smatram necasnim postupkom, cak rekao bih...podmuklom, kukavickom izdajom ljubavnog odnosa(ma koliko mozda taj odnos bio nezadovoljavajuci), nedostatkom hrabrosti da se veza, brak raskine, okonca, i da se stvari postave na postene temelje. I prosto ne bih varao, i zato sto ne bih zeleo ni voleo da meni neko to priredi, ne bih zeleo da mene neka osoba vara, da me pravi budalom. Dakle, ne radimo drugima ono sto ne bismo zeleli da drugi rade nama, i ne dopustimo sebi(i drugima) ona nedela koja ne bismo zeleli da drugi dopuste nama.
 
Poslednja izmena:
GhostRider77:
Zavisno od toga na koji nacin shvatamo ljubavni odnos, na taj nacin shvatamo i ostale izvedene pojmove, koji su u konekciji sa istim. Misljenja sam da ljudi cesto grese, u percepciji prema pojmu ljubav(samim tim i u percepciji prema drugim izvedenim pojmovima), jer misle da ljubavni odnos, ljubav podrazumeva jednu 'univerzalnu definiciju', i'univerzalno shvatanje, 'univerzalnu konstantu. Mislim, da to nije tako olako definisati, odrediti, i postaviti se prema tome, jer sam uvveren da vise-manje svako od nas ima razlicita shvatanja o pojmu ljubavi. A u sklopu toga i razlicita shvatanja o pojmu prevare.

Dakle, mogu reci u svoje ime, ljubavni odnos(dakle i ljubav) shvatam izmedju ostalog i kao Pripadanje, Obostrano Pripadanje. Ljudi to cesto pogrdno(i sa negativnim predznakom) nazivaju 'posesivnoscu', 'posedovanjem'..itd, ali za mene je to nesto sasvim drugo. Ja stavljam znak jednakosti izmedju ljubavnog odnosa, ljubavi i pripadanja, pa s toga ulazak u vezu, bivanje u vezi, zatim ulazak u zajednicki zivot, smatram ljubavnim pripadanjem, obostranim. Doborovoljno, svesno emotivno-telesno, obostrano pripadanje. I s toga za mene ljubav je obostrano pripadanje, i zajednicki rad na vezi. U kontekstu toga, za mene je prevara najgrublje krsenje, skoro 'izdaja' tog odnosa. I samim tim, na prevare(sa bilo cije strane) ne gledam pozitivno ni odobravajuce. E sad, pitanje sta je prevara, da li sam odabir druge osobe, i odlazak iz jedne veze ulazak u drugu, iz jedne postelje u drugu, iz jednog zagrljaja u drugi? Ako se prethodna veza prekine i raskine, ako se posteno kaze 'gotovo je', onda odlazak drugoj osobi Nije prevara. Vec prosto pronalazak druge osobe, ma koliko god raskid bio bolan. Takodje, zelja za drugom, drugacijom osobom, ni to nije prevara. Prosto, uvek postoji neko, neka osoba koja je kvalitetnija. To ne mozemo uvek 100% izbeci, ma koliko se u vezi trudili. Prema tome, odlazak drugoj osobi, pronalazak druge osobe, zelja za drugom osobom, zelja da se jedna osoba napusti i da se sreca potrazi sa nekom drugom ili nekim drugim, to nije prevara. To jeste udarac na ljubavni odnos pripadanja, tezak, bolan udarac(ipak legitiman, jer svako ima pravo da odabere), ali nije prevara

Prevara je nesto drugo, prevara je kada ostajemo paralelno u obe veze, u oba odnosa, kada se u jednom odnosu pretvaramo, a u drugom pronalazimo izvor neceg sto nemamo(ili nemamo dovoljno) u prvom odnosu. Prevara je kada to radimo paralelno i iz cistog hira, iz dosade, iz obesti, iz banalne sklonosti ka promiskuitetu. A tome su skloni i muskarci i zene. Prevara je neposteno, nemoralno stanje, u osnovi. Al ne ono sa stanovista religije, religijskog morala i sl., vec sa stanovista ljudske etike. Jer, koliko god bili svesni da je ljudska vrsta nesavrsena, koliko god da znamo da smo kao ljudi satkani slojevito od svega i svacega, kocnice ipak treba da postoje, neka crvena linija ipak treba da postoji, ne bismo trebali sebi da dopustamo bas sve. Ne znam...ma koliko god bili svesni cinjenica da ljudskoj vrsti mozda monogamija, 'vernost' i nije 'u krvi'(vec je vise cipovana patrijarhatom, nacinom vaspitanja, stavljanjem porodice, braka na peadestal...itd dakle produkt vise vestacki a ne i prirodnni deo ljudske prirode) ipak, za mene je prevara, odnosno paralelizam u odnosima, prosto neposteno stanje. Ponizavajuce. I za osobe koje je cine i za osobe koje su varane.

Da li bih prevario? Ne, ne bih. Ako dodje dotle da u vezi(hipoteticki, ako bih bio u vezi) pozelim drugu osobu, onda bih to rekao i otisao. Reako bih: kraj je, ne moze ovako dalje, ova veza me vise ne ispunajva, zelim drugu osobu, pronasao sam drugu osobu, zelim drugaciju vezu, i otisao bih. Ili bih prvo preispitao tu vezu, taj odnos, i ako zaista ne ide, onda: razlaz, svako na svoju stranu. Ali, da ostajem u vezi paralelno i da varam, to ne. Zasto? Pa prosto zato sto smatram da To nije fer, nije posteno, nije ok. Zato sto To jako jako jako moze da zaboli, i moze da unisti neciji zivot, necije bice, neciji razum, neciji duh, sve. A to nije humano, posebno prema osobama sa kojima smo ipak delili neke emocije, vezu, brak, pre odluke o prevari. Ma koliko mozda neko osecao-la nezadovoljstvo u vezi, braku, smatram da ne bi trebali ljudi tako olako sebi da daju za pravo da prevarama, lazima, obmanama, paralelnim nacinom zivljenja ponizavaju svoje partnere, partnerke(sa kojima nisu zadovoljni), i da im nanose patnju, bol. A ponizavaju na taj nacin i sami sebe, iako toga mozda ljudi najcesce nisu svesni, ostankom u takvom paralelnom stanju. Mislim da to niko ne bi trebao da uzima za pravo, da tako nesto cini drugima i sebi. Cemu to? Al, eto, znamo da se to masovno dogadja, ljudi to cesto cine jedni drugima. Svako ima pravo da pozeli bolje, vise, drugacije i da ode ka tome, to nije sporno. Al, ne bi trebalo uzimati za pravo da se vara.

Zato, prevaru(i sa muske i sa zenske strane) smatram necasnim postupkom, cak rekao bih...podmuklom, kukavickom izdajom ljubavnog odnosa(ma koliko mozda taj odnos bio nezadovoljavajuci), nedostatkom hrabrosti da se veza, brak raskine, okonca, i da se stvari postave na postene temelje. I prosto ne bih varao, i zato sto ne bih zeleo ni voleo da meni neko to priredi, ne bih zeleo da mene neka osoba vara, da me pravi budalom. Dakle, ne radimo drugima ono sto ne bismo zeleli da drugi rade nama, i ne dopustimo sebi(i drugima) ona nedela koja ne bismo zeleli da drugi dopuste nama.
Kliknite za proširenje...

A je l mislis da i kad nekog ostavis po pravilima igre, tj kad mu lepo kazes da ga ne volis vise jer postoji neko drugi ko je bolji, lepsi, visi blabla, manje boli tog nekog ostavljenog?
Sumnjam. Prevareni bar ima utehu da mrzi i prezire prevaranta. Kad neko vara, zeli da sacuva obe osobe za svoju sebicnost iz raznoraznih razloga, od kojih jedan moze biti i voljenje obe osobe. A ovako nema ni toga, prosto ti neko poruci da ne vredis ili da drugi vredi vise i to je cak i veci udar na ego.
A ako ti je taj neko ko te ostavi po pravilima lepog ponasanja pre toga govorio(sto je gotovo sigurica:P) da ce samo tebe da voliiiii i to zauvekkk, je l i to prevara?
Jbg neki neiskusni i poveruju u te reci..
Ima i ova druga izreka: Ne sudi da ti ne bi bilo sudjeno..
 
Po mom misljenju, postenije je i casnije reci otvoreno, rascistiti jedan odnos, raskinuti vezu, nego muljati, pretvarati se, praviti se da je 'sve ok', i pritom paralelno ziveti u dve veze, varati. Meni je, dakle po mom misljenju je To neposteno i necasno. Kukavicki. I kad to konstatujem, nemam nameru da uzimam ulogu 'sudije' ni ' kadije', vec samo kazem stav, misljenje o necemu sto smatram neprihvatljivim. Hm...Ne bih se slozio, da je 'varanje' 'cuvanje osobe' itd Kakvo 'cuvanje', cega cuvanje? Cuvanje ljubavi? Kakva ljubav, kada dodjemo do tacke da trazimo drugu ili druge osobe? Kakva ljubav, kada varamo, lazemo i muljamo dakle pravimo budalom osobu koju navodno kao 'volimo'. To su po mom misljenju neprihvatljivi argumenti, izgovori za pranje savesti(onih koji se upustaju u prevare). I takvi se najcesce pozivaju recimo na...'poverenje'...ono tipa...'pa zar ti meni ne verujes i sl...najveci prevaranti i prevarantkinje u vezama, cesto se pozivaju na blanko poverenje. Ne mislim ni na koga ovde, na forumu konkretno, govorim ovako iz svakodnevnih primera ljudi koje poznajem. Kada ljubav prodje, ili ako se zaljubljenost nije pretvorila u ljubav, i kada ljudi dodju do tacke da pozele ili traze drugu osobu, treba reci onako kako jeste. A to je: Ljubav je prosla, bilo je lepo dok je trajalo, ali dalje ne ide, ne zadovoljava, u zivot je usla druga osoba i kraj. Ako nam je voljena osoba govorila da samo nas voli..itd pa nas vise ne voli, to i nije prevara, vec je ljubav prosla. Nije nemoguce da osecanja prosto prodju. Ok, kada nas neko ostavi svi se mi vise manje donekle osecamo kao 'prevareni, i to je ljudski, jer niko ne voli da bude eliminisan. Al bar nema zavlacenja, varanja, nego se saopsti, rascisti i svako ide svojim putem. Da li je to prijatnija poruka? Pa, raskid kao raskid nikad nije nesto 'prijatno', al po mom miljenju, u svakom slucaju je casnija od prevare i od zivota na dva koloseka. Da li to takodje boli? Da. Da li to manje ili vise boli? Zavisi kako koga. Mene recimo bi vise puno vise bolelo da me voljena odoba vara, mulja i da se pretvara a da sedi na dve stolice odnosno da me vara i da me vuce za nos. I onda to u nekom momentu doznam(a sve se dozna pre ili kasnije na ovaj ili onaj nacin). Takva 'poruka' je po mom misljenju vise, daleko vise, mnogo ponizavajuca, jer nas definise kao kompletne idiote, sa kojima neko moze da cini kako mu, joj je volja. Ne znam, Mene bi to recimo vise peklo i bolelo, ta podmuklost, nego da otvoreno rascistimo. Znaci, boleo bi me jako i obican raskid, cak i ako nema prevare, ali bi me puno vise bolela prevara. Kada ljudi raskinu casno, kada se suoce sa tim da je bilo lepo al je ljubav prosla i da ne ide dalje, taj bol bude, traje neko vreme, i ipak nekako prodje. Ok, mogu se i tu desiti frustracije, ali mislim da se ipak nekako lakse pregura. Al kada dodje do varanja i do prevare, to boli puno vise i ostavlja gorak trajno gorak ukus. Ne samo gorak ukus, nego moze da stvori sumnje, cak paranoicna stanja, frustracije, prema svakoj narednoj osobi. Jer, kako kaze narodna: koga jednom zmija ujede, posle se sklanja i od gustera. Bar je to moje misljenje, ne znam. Inace, svaki raskid boli, to nije sporno. Nema 'bezbolnog' raskida. Ali, pitanje je i obraza, da ljudi i nakon raskida mogu u oci da se pogledaju. Jer, prevara kao stanje stvara ne fer odnos prema svakom ko je u toj prici. Takvi paralelni odnosi nisu fer , nisu posteni, ni orema kome. Ni prema onome ko je prevarena, varana strana, ni prema onoj strani koja je ljubavnicka, niti prema onoj strani koja je posegla za prevarom. Sa cisto ljudske, nesavrsene strane gledano, prevara moze da se ucini jako slatkom, da obuzme(narocito ako se ljubavnici zaljube i zavole u toj svojoj tajnoj vezi), al ipak bas zbog svega toga, ostavlja gorke plodove, i gorak ukus. I nije ok, nije fer.

Sto se tice price o osecanju prezira, mrznje, kod ljubavnih raskida...itd. to nisu pozitivna osecanja i treba ih se cuvati, ali su ljudska i razumljiva, kada se ljudi osecaju povredjeno. Ipak, Treba se Sklanjati od osecaja mrznje, koliko je moguce. Ne treba ljudi da se po svaku cenu trude da ostanu 'prijatelji', jer mislim da nakon veze, braka i raskida nekakvo 'prijateljstvo', 'drugarstvo' i nije logicno, ni moguce, ali se treba cuvati osecanja mrznje. Mrznja je kada pozelimo i zelimo nekom nesto lose, i toga se treba cuvati. Inace, ljudi najcesce ostaju u kontaktu i kao nekim koretnim, 'dobrim' odnosima, ako imaju decu npr i zbog dece, to je drugo(iako ima i onih, koji se medjusobno razracunavaju preko rodjene dece, na zalost i sramotu). Kada ljudi imaju dete ili decu, onda zaista treba da se maksimalno potrude da kod raskida ostanu civilizovani i u korektnim odnosima, kolikog god je to moguce(i ma kakvi uzroci za raskid bili), zbog dece. Deca Nikad ne bi rebala i ne smeju da ispastaju. Ako nemaju decu, i s obzirom da u tom slucaju, ljude posle veze, zajednickog zivota, braka, nista vise ne povezuje, nema realnih razloga da bi se trudili da kao budu 'drugari'. Ali ono bar da se mogu u oci pogledati. Sa prevarom to je nemoguce, bar za one koji imalo obraza, i osecaja za stid, imaju.

Eto, tako ja to vidim ;):bye:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top