Preti li Srbiji neviđena ustavna kriza?

[Ans i Eva Jargi]

Ustavna kriza definisana je kao situacija u kojoj postoji neki ozbiljan sukob između najvažnijih državnih organa:
predsednika države, vlade, skupštine.

Iako i takva kriza nije bezazlena, zamislite koliko je tek opasna kriza u državi u kojoj postoji otvoren sukob
skupine svih čelnih državnih organa sa jedne, i ustava i većine građana sa druge strane.

Demokratija i Ustav Srbije ovih dana ugroženi su više nego ikad, ali je malo ljudi svesno mogućih posledica
sadašnjeg ponašanja čelnih državnih organa.

Izgleda da je malo onih koji su svesni strašnih i katastrofalnih posledica koje će uslediti ukoliko ova vlast
(udružena sa gotovo celom opozicijom) uspe provesti u delo privatni briselski dogovor Dačića i Tačija o tome
da se samoprogašenoj "državi" Kosovo preda potpuni suvereniteta nad južnom sprskom pokrajinom.

Nisu svesni da se na ovaj način od građana Srbije danas pokušava oteti suverenitet nad Kosmetom, a da će
im, ako im u tome uspe, već narednih meseci ili godina biti otiman ne samo suverenitet nad ostatkom
Republike Srbije, nego i imovina, sloboda i životi.

Ako im ovo prođe, gde će im biti granice?
Ako ih danas ne zaustavimo, ko će ih zaustaviti kada svoju otvorenu protivustavnu diktaturu učvrste i usavrše?

Ko će ih zaustaviti kada se ovakvim i sličnim "sporazumima" budu odricali od suvereniteta nad Vojvodinom,
Raškom i ostalim delovima Srbije?

Ko će ih sprečiti kada puste strane "investitore" da pokupuju svo državno i privatno zemljište, sve fabrike,
škole, univerzitete i sve ostalo što se za lažne evre i lažne dolare može kupiti?

Ko će ih sprečiti da vas teraju da radite po 16 sati za tri puta manju platu od sadašnje i da plaćate pet puta
veće poreze nego danas?

Ko će ih onemogućiti da vas ne nateraju da proizvodite genetski modifikovanu hranu i da njome trujete sebe
i vašu decu?

Ko će im zabraniti da vas i vašu decu polagano ubijaju sve sofisticiranijim vakcinama i lekovima?

Ko će im se suprotstaviti kada ne budete imali više nikakav suverenitet i kada vas budu čipovali i kontrolisali
vaše misli, ponašanje, zdravlje i život?

A sve nas to, i možda mnogo gore od toga može dočekati, ako ih sada ne zaustavimo, ili, ukoliko
im uspe da nas, ne daj Bože, uvedu u EU, budući najveći koncentracioni logor na svetu.

Važno je shvatiti da ovo više nije borba za Kosmet.

Ovo je mnogo više od toga.

Ovo je borba za golo preživljavanje nas i naše dece.
Ovo je borba za slobodu, istinu i pravdu.
Ovo je borba koja možda može odlučiti sudbinu čovečanstva, jer bi Srbi, iako brojčano mali, mogli
biti jezičak na vagi u borbi koja se trentno vodi između zla (svetska bankarska elita) i dobra (ostatak
čovečanstva).

Međutim, to ne možemo videti ako ne sagledamo sve moguće posledice našeg ćutanja i ignorisanja problema.

A protivnici sa druge strane, koji nam otimaju suverenitet nisu Dačić, Vučić, Nikolić, Tadić i ostali,
nego upravo ta elita zla, svetska bankarska elita, koja je već potpuno okupirala Evropsku uniju, SAD i još
više od pola sveta.

Ono što je važno naglasiti jeste činjenica da su nosioci državnog suvereniteta i po Ustavu RS i po
PRIRODNOM PRAVU koje je iznad Ustava, srpski narod i građani Srbije, a ne njeni državni organi,
koji su samo izvršioci narodne i građanske volje.

Zato svaki od građana Srbije poseduje deo suvereniteta koji nije ništa manji od suvereniteta bilo kog
drugog građanina, uključujući i predsednika, premijera i sve ostale predstavnike državne vlasti.

Zato Dačić, Vučić, Nikolić i drugi pojedinci iz Vlade i Skupštin Srbije, koji poseduju samo 0,0000000001%
ukupnog suvereniteta Srbije nemaju pravo da u ime onih preostalih građana koji poseduju 99,99999999%
suvereniteta, da se u njihovo ime odriču gotovo 1/4 suvereniteta nad državnom imovinom i pravima.

Zato je Dačićevo potpisivanje briselskog papira, čak i da nije protivustavno, čak i da nije krivično delo,
samo običan potpis nevlasnika državne imovine i neovlaštenog lica, koji vredi taman kao da je Tačiju
dao Vels, Škotsku ili Baskiju.

Da bi to bilo bolje shvaćeno, u nastavku ću o suverenitetu citirati nekoliko delova iz knjige "Bankari protiv
čovečanstva - Otkrijte kako nas varaju i pljačkaju i kako da ih zaustavimo", koju sam napisao pre oko
mesec dana, nevezano za sadašnju ustavnu krizu u Srbiji.

 

[Ans i Eva Jargi]

DRŽAVNI SUVERENITET

Država se u današnje vreme obično definiše kao suverena teritorijalno i politički organizovana
zajednica suverenih ljudi (ili bi bar tako trebala da se definiše).
Iz ove definicije proističe da je suverenitet države u rukama svih njenih suverenih stanovnika
(potpunu suverenost nemaju deca, stranci i svi oni koji nemaju biračko pravo).
Državni suverenitet znači samostalnu vlast državljana određene države koja nije podložna bilo
kakvim nasilnim uticajima od strane drugih država, nacija, grupa i pojedinaca (bez obzira da li
se radi o grupama i pojedincima izvan ili unutar te države).
Pojedinih delova svoje teritorijalne, monetarne ili druge suverenosti državljani suverene države
mogu se dobrovoljno odreći u korist nekog drugog subjekta, ali samo referendumom ili na neki
drugi način koji izražava nesumnjivu volju suverenih stanovnika te države.
Stoga je svaki oblik odricanja ili umanjenja državnog suvereniteta jedne zemlje koji nije potvrđen
referendumom NEUSTAVAN, i kao takav NIŠTAVAN, što bi nacije država čije su se vlade
prevarom, korupcijom ili iz nekog drugog razloga, odrekle dela monetarnog suvereniteta prilikom
pristupanja MMF-u i drugim regionalnim i globalnim finansijskim i drugim institucijama
i organizacijama, uključujući i Ujedinje nacije – UN, morale imati u vidu, kako bi tužbama protiv
tih i drugih bankarskih ustanova barem delimično naplatile materijalnu štetu koja im je pričinjena
primenom MMF- ovih i drugih bankarskih ugovora i aranžmana.
Suverenost je, dakle, uvek subjektivna i vezana za određeni subjektivitet (ljude i nacije).
Suverenost, prema tome, ne pripada državnim organima, jer su oni samo reprezenti stvarnih
nosilaca suverenosti (suverenih državljana te države), niti državnim teritorijama, jer teritorija kao
neživa stvar ne može posedovati bilo kakav suverenitet.

Suverena jednakost nacija članica Ujedinjenih nacija garantovana je i Poveljom UN , kojom se sve
članice obavezuju da se u međunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile,
protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način
nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija (koju organizaciju mnogi smatraju jednom od najuticajnijih
bankarskih filijala).
U stvarnosti, pak, suverenost svake nacije ponajviše zavisi od mogućnosti njenih stanovnika da
upotrebom sile (vojske, policije i sl.) obezbede da se na teritoriji te države ostvaruje suverena volja
i vlast njenih državljana.

- - - - - - - - - -

LJUDSKI SUVERENITET

Svaki čovek se po prirodnom pravu, koje je iznad ljudskih zakona, rađa slobodan i suveren.
Međutim, zbog današnjih međuljudskih odnosa regulisanih običajima, pravilima i propisima koji su u najvećoj
meri nametnuti od bankara, ljudi se za svoju slobodu i suverenost moraju boriti i to protiv onih koji im taj
suverenitet i slobodu ponajviše ugrožavaju.
O načinima na koji to bankari čine biće više reči nešto kasnije, a mi ćemo se ovde samo ukratko osvrnuti
na način na koji suvereni stanovnici današnjih država DEO svog suvereniteta DOBROVOLJNO prenose na
organe i institucije države.
Pri tome naravano nećemo ulaziti u teoretske oblike svih mogućih i prevaziđenih državnih uređenja (carstva,
kraljevina i sl.), nego samo na trenutno najzastupljeniji i najfunkcionalniji oblik - republiku, što podrazumeva
vladavinu naroda.

Pošto u velikim državama direktan oblik vladavine naroda nije moguć zbog ogromnog mnoštva pojedinaca
koji taj narod čine, u današnje vreme narodi najčešće vladaju preko svojih izabranih predstavnika u državnim
organima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Međutim, posle izbora mnogi izabrani predstavnici zaboravljaju da svoju vlast dobivaju od naroda i da treba
da vladaju poslovima u ime naroda koji ga je izabrao, a ne da vladaju tim narodom (što uglavnom čine carevi
i kraljevi).

Dakle, vlada u svakoj istinskoj republici treba da vlada POSLOVIMA, a ne LJUDIMA, jer su svi ljudi prirodno
suvereni i niko nema prirodno pravo da upravlja i vlada suverenim ljudima, s tim što svaki suvereni stanovnik
republike prećutno ili direktno prihvata izvesna ograničenja u pogledu vlastitog suvereniteta, neophodna da
bi se zaštitili pojedinci i grupe kojima drugi pojedinci ili grupe ugrožavaju život, slobodu ili druga fundamentalna
prava.

Osnovni principi funkcionisanja takve države uređuju se najvišim državnim aktom - ustavom, dok se ostali
principi regulišu zakonima i propisima koje donosi zakondavna vlast.
Po našem mišljenju ustav, kao najviši akt narodne volje, morao bi se usvajati isključivo na referendumu,
kao najsveobuhvatnijem obliku izražavanja suverene narodne volje, i to nakon prethodne sveobuhvatne
rasprave i izražavanja narodne volje o pojedinim spornim pitanjima putem neposrednim putem (preko
anketa, interneta, i sl.), na čemu bi suverene nacije trebale insistirati u budućnosti.

Sva važnija pitanja koja se tiču monetarne emisije (ko može da štampa i emituje novac), kao i pitanja
privatnog i državnog vlasništva, su pitanja koja obavezno treba regulisati ustavom, jer smo i sami svedoci
kako su uzurpacijom monetarne funkcije bankari u većem delu sveta zavladali imovinskom i svim ostalim
sferama društvenog života, ugrožavajući i gazeći prava većine današnjih nacija i država.

 

[Ans i Eva Jargi]

PRIVATNO VLASNIŠTVO

Privatno vlasništvo je vlasništvo na stvarima, pravima i novcu koje imaju pojedinci ili grupe pojedinaca,
među koje spadaju i organizovane grupe koje nazivamo pravna lica (preduzeća, kompanije, banke, i sl.).
U vezi najmasovnijih oblika preduzeća i kompanija kao što su deonička (akcionarska) društva i društva
sa ograničenom odgovornošću, napominjemo da su i ti oblici privrednog organizovanja specijalno
dizajnirani od strane bankara na način da privrednim subjektima, koji se u poslovanju ne pridržavaju
zakona, omoguće što bolje prilike za pljačku ostalih tržišnih aktera.
Deoničkim društvima su dali mogućnost sličnu onoj koja je data bankama (uostalom gotovo sve banke
se i osnivaju kao deonička društva) – da novac za osnivanje ili delovanje besplatno nabavljaju kroz prodaju
deonica iza kojih ne stoji bilo kakva vrednost (baš kao i kod izdavanja obveznica i drugih papira od
„vrednosti“), dok su društvima sa ograničenom odgovornošću dali mogućnost da se neograničeno zadužuju,
a da ograničeno odgovaraju za dugove (samo do visine uplaćenog kapitala).
Privatno vlasništvo je u prirodnoj suprotnosti sa državnim vlasništvom, jer ga na izvestan način isključuje
i umanjuje.
Ukupnu imovinu u bilo kojoj državi čini zbir privatne i državne imovine, a njihov odnos je obrnuto srazmeran.
Što se više povećava količina i vrednost privatne imovine, to se više smanjuju količina i vrednost državne
imovine.
Teoretski i praktično to znači da, ukoliko ne postoje bilo kakva ograničenja u ustavu i zakonima, a ponekad
i uprkos takvim ograničenjima (ukoliko se ona krše) pojedinci, ili samo jedna osoba, mogu vremenom
postati vlasnici celokupne privatne i državne imovine u određenoj državi, pa čak i u većem broju država,
ili čak celom svetu.
A to se upravo i događa.
I bez uključivanja moralnih načela, jasno je da je u interesu većine državljana određene države da ustavom,
zakonima i drugim propisima, a po potrebi i na drugi opravdan i nenasilan način, spreče ovu potencijalno
moguću situaciju i na taj način se zaštite od eventualnog prekomernog bogaćenja pojedinaca na račun
svih ostalih članova društva.
Ukoliko nema takvih propisa, ili ukoliko ih određeni pojedinci krše ili zloupotrebljavaju, prirodno je pravo
svih ostalih ugroženih pojedinaca da se organizuju i da spreče takvu mogućnost, i da u tom smislu u
ustav i zakone unesu odgovarajuće odredbe.
A zbog činjenice da su oni koji uz pomoć pljački i prevara globalno već uzurpirali vlasništvo nad velikim
delom imovine gotovo svih država u celom svetu, to znači da bi se i suvereni stanovnici svih tih država
trebali organizovati i preduzeti sve što je potrebno ne samo da bi sprečili dalju pljačku i prevare, nego
da bi tužbama protiv bankara vratili bar deo onog što im je već opljačkano.
O tome kako to učiniti, biće više rečeno nešto kasnije.
Za sada ćemo samo reći da bankari varaju i pljačkaju većinu današnjih država i nacija ponajviše
uzurpacijom monetarne funkcije, a u nastavku sledi opis postupaka, procedura i načina na koji to čine.

 

[Софија]

Како не, веома нам прети уставна криза.
Ко би могао од парламентарних странака да је изазове?

ДСС који има пар посланика у скупштини?
Двери које су ванпарламентарна странка?
СРС који не жели референдум? Ах да, и они су ван парламента.
За кризу устава је потребна двотрећинска већина, зато не ложите се.
Само безвезе себи набијате притисак.
Уместо да схватите да све странке у Србији раде на истом задатку и сасвим синхронизовано.

Или можда ја не разумем на шат постављач теме алудира.
Истина, нисам прочитала увод.

 

[radeta62]

Kod nas ustavna kriza traje od 2000 godine do danas.

 

[Lepi Bora]

Како не, веома нам прети уставна криза.
Ко би могао од парламентарних странака да је изазове?

ДСС који има пар посланика у скупштини?
Двери које су ванпарламентарна странка?
СРС који не жели референдум? Ах да, и они су ван парламента.
За кризу устава је потребна двотрећинска већина, зато не ложите се.
Само безвезе себи набијате притисак.
Уместо да схватите да све странке у Србији раде на истом задатку и сасвим синхронизовано.

Или можда ја не разумем на шат постављач теме алудира.
Истина, нисам прочитала увод.

Ustavnu kriyu su vec izazvale valadajuce stranke i mi sada zivimo u ustavnoj krizi ... tu je nebitan odnos politickih snaga u skupstini ....

 

[BLAJBI]

Ustavna kriza definisana je kao situacija u kojoj postoji neki ozbiljan sukob između najvažnijih državnih organa:
predsednika države, vlade, skupštine.

.

To nema veze sa ustavnom krizom.

 

[Ans i Eva Jargi]

Ustavna kriza još nije formalno započela.

Formalno-pravno gledano, ona će započeti tek onog trenutka kada i ako Skupština ne odbije kao neustavan,
nenadležan i nezakonit Dačićev privatni paraf kojim se u ime svih građana Republike Srbije
odriče svih suverenih državnih nadležnosti nad Kosmetom.

Prema tome, premda su već sve parlamentarne stranke, osim DSS-a, neformalno podržale parafiranje briselskog
dokumenta, i premda je gotovo nesumnjivo da će taj akt podržati i Skupština (iako, kako su već najavili,
neće glasati o njegovom potvrđivanju ili nepotvrđivanju), ipak ostaje neki minimum šansi da ih Bog do petka prizove
svesti, pameti i, što je najvažnije, Ustavu.

A da li će se to desiti, zavisi ponajviše od građana Srbije: da li će samo pasivno čekati do petka, ili će na neki
vidljiv način dotle iskazati svoje neslaganje sa veleizdajom i državnim udarom.

 

[Ans i Eva Jargi]

Nadam se daće biti obezbeđen TV prenos sa Skupštine kada budu raspravljali o briselskom papiru.

Biće zanimljivo videti kako će pojedini poslanici braniti neviđenu ustavnu veleizdaju, koja je uz to, u POTPUNOJ SUPROTNOSTI
i sa REZOLUCIJOM o Kosmetu u kojoj ta Skupština insistira da vlada pregovara NA OSNOVU USTAVA, i pod uslovom
da se NE ODREKNE SUVERENITETA, i da sva rešenja koja usvoji budu u „KONSTANTNOM DIJALOGU SA KOSOVSKIM SRBIMA“.

Mora da će tvrditi kako su pregovori vođeni na osnovu Ustava (iako bi i mala deca shvatila da je to notorna neistina),
da se uopšte nisu odrekli suverneiteta (iako svi objektivni strani i domaći analitičari tvrde upravo suprotno) i da su bili
u konstantnom dijalogu sa kosovskim Srbima (verovatno shvatajući izveštavajuće monologe Aleksandra Vulina kao dijalog).

 

[27E]

prvi problem zapada je sto ne hebe ustave nezapadnih drzava i sto se ponasa kao u africi pre 200 godina

to ne moze tako. vratice se klatno makar kineske proizvodnje

samo da vidim da poravnaju nemacku pa neka ni nas ne bude

 

[Дон]

Naravno, ali samo zato što narod još uvek ćuti.

Ljudi neinformisani jer su sav posao zbudžili od petka do ponedeljka, preskočivši čak i Skupštinu,
koja će, iako najvažniji organ u državi, po svemu sudeći imati ulogu neutralnog posmatrača
(da ne bi ispalo da vrše ratifikaciju međunarodnog pravnog dokumenta).

Koji naivan izgovor.

Po tome ispade da je Dačić Tačiju uz Kosmet ponudio pride još pola Srbije, da Skupština ne bi imala pravo
da se "meša" u njihove privatne poslove.

Pa, tako ispada. I ispada da je Dačić neki suveren, jer on može da donese odluke u ime države bez saglasnosti skupštine. Napominjem sve koji ne znaju kako funkcioniše država da nijedna odluka tog tipa ne može biti važeća dok se ne izglasa u parlamentu. Čak i kada EU parlament, u kome sede predstavnici svih država članica, donese neku odluku, ona mora biti ratifikovana od parlamenata svake države pojedinačno. Dakle, ovi se samo dublje i dublje upetljavaju u rušenje države kao miš u kučine.

 

[kami83]

Ne preti, Ustav Srbije postoji, i sprovodi se.

 

[kami83]

U tvojoj glavi možda. Hbt, daj smanji malo te zmajeve! Vi bezalternativni stvarno preterujete sa drogama.

Ne u mojoj glavi, nego u Srbiji. Nisu to nikakve droge, samo istina Done.

 

[snejks]

Srbija ima ustav koji se poodavno ne poštuje , kako stoje stvari ni neće se poštovati a i sama srbija ne poštuje svoje građane i borce koji su se žrtvovali za nju , tako da nema više prava ikoga da šalje da se žrtvuje za srbiju , a to važi i za koštunicu koji je lično pomilovao izdajice svoje države kao i 1200 šiptarskih terorista.

 

[Ans i Eva Jargi]

Dakle, najteže ustavna kriza u Srbiji je i formalno započela, a Ustavni sud i dalje ćuti.

A ćuti i javnost.

Dokle?

 

[gost 248950]

Donošenje sadašnjeg Ustava je popriličan dil. Mislim, preambula.. sasvim dovoljno prostora da ako te neko optuži za kršenje Ustava kažeš-pa čekaj, preambula ne obavezuje.
Sad, mislim da je promena Ustava u budućnosti neizbežna, kako bi se faktično stanje usaglasilo sa pravnim. Ali, čekaj, do 2006. smo imali Ustav koji je određivao svoj odnos prema Ustavu SFRJ!
Ustavnost kod Srba jako malo znači.
A Ustavni sud.. pa ni njima ne odgovara da se raspusti i odu u reizbor

 

[Ans i Eva Jargi]

Donošenje sadašnjeg Ustava je popriličan dil. Mislim, preambula.. sasvim dovoljno prostora da ako te neko optuži za kršenje Ustava kažeš-pa čekaj, preambula ne obavezuje.
Sad, mislim da je promena Ustava u budućnosti neizbežna, kako bi se faktično stanje usaglasilo sa pravnim. Ali, čekaj, do 2006. smo imali Ustav koji je određivao svoj odnos prema Ustavu SFRJ!
Ustavnost kod Srba jako malo znači.
A Ustavni sud.. pa ni njima ne odgovara da se raspusti i odu u reizbor

Preambula itekako obavezuje, jer je za njenu promenu neophodna procedura koja podrazumeva OBAVEZNO raspisivanje republičkog referenduma.

Ustav se ne usaglašava sa faktičkim, nego sa pravnim stanjem i političkim idealima nacije.

Kod svake nacije, pa i kod srpske, ustav je NAJVIŠI pravni akt koji MORA da se poštuje.

Po tome što predstavlja BRANU od samovolje političara, ustav je i dobio naziv - od glagola
USTAVITI (ZAUSTAVITI), u značenju ustaviti pojedince i državne organe u kršenju zakona i prekoračenju ovlaštenja.

Ako neustavnu vlast ne zaustave Ustav i ustavni sud, tada su građani (narod) prinuđeni da do svojih suverenih prava
dođu otkazivanjem građanske poslušnosti (jer su oni, po Ustavu RS, JEDINI nosioci suvereniteta).

Što se tiče Ustavnog suda i sadašnjeg kršenja Ustava od strane aktuelne vlasti, moguće posledice presude kojom
bi briselski dokument proglasili neustavnim su dosta šire od raspuštanja sudija i njihovog reizbora.

Jer, proglašenjem neustavnim tog dokumenta, Ustavni sud bi pripremio pravni teren za krivičnu odgovornost
kolovođa državnog udara: Dačića, Nikolića i Vučića, koji bi nakon takve presude neizbežno završili na dužoj robiji,
dok bi sudije Ustavnog suda postale velike, čak istorijske, ličnosti u srpskoj istoriji.

U slučaju kada bi Ustavni sud stao na stranu Ustava i građana, to bi bio trenutni krah sadašnje izdajničke politike,
tako da se niko ne bi usudio ni pomisliti da zbog vršenja svoje funkcije smenjuje sudije Ustavnog suda.

Ne bi to dopustila ni domaća, ni svetska javnost, pa čak ni javnost EU i SAD, jer upravo oni najglasnije zastupaju
zaštitu Ustava kao najvišeg pravnog akta i svetinje jedne nacije.

 

[gost 248950]

pa ja napisah kako bi se faktičko stanje usaglasilo sa pravnim, odnosno, kako bi se pravno regulisalo faktičko stanje na terenu.
to što reče za preambulu stoji, u postupku procedure promene ustava.
ali pravno teorijski, pitanje obaveznosti preambule je sporno, budući da se tradicionalno preambulom izražavaju određene ideje, poziva na istoriju i sl. i nema karakter norme koja bi bila snabdevena sankcijom za kršenje, jer da je tako, našla bi se u normativnom delu ustava.
to što kažeš da ustav predstavlja najviši pravni akt, jeste, tako bi trebalo da bude, ali nije. u srbiji praktično nikada nije ni bio. do donošenja važećeg ustava imali smo kao što rekoh ustav koji je sadržavao odredbe o svom odnosu prema ustavu države koja nije postoja 15 godina unazad.
ustavni sud, koji bi trebao da bude čuvar ustava, je u priličnoj meri politička institucija i samo mi žao nekih eminentnih pravnika koji u njoj sede. i ne samo što sada ne reaguje, nego što za mnoga pitanja koja predstavljaju takođe direktno kršenje ustava nije reagovao i ranije.
ali eto..mnogo šta se može zaključiti o jednoj državi kad se posmatra njen odnos prema ustavnosti.

 

[Ans i Eva Jargi]

pa ja napisah kako bi se faktičko stanje usaglasilo sa pravnim, odnosno, kako bi se pravno regulisalo faktičko stanje na terenu.
to što reče za preambulu stoji, u postupku procedure promene ustava.
ali pravno teorijski, pitanje obaveznosti preambule je sporno, budući da se tradicionalno preambulom izražavaju određene ideje, poziva na istoriju i sl. i nema karakter norme koja bi bila snabdevena sankcijom za kršenje, jer da je tako, našla bi se u normativnom delu ustava.
to što kažeš da ustav predstavlja najviši pravni akt, jeste, tako bi trebalo da bude, ali nije. u srbiji praktično nikada nije ni bio. do donošenja važećeg ustava imali smo kao što rekoh ustav koji je sadržavao odredbe o svom odnosu prema ustavu države koja nije postoja 15 godina unazad.
ustavni sud, koji bi trebao da bude čuvar ustava, je u priličnoj meri politička institucija i samo mi žao nekih eminentnih pravnika koji u njoj sede. i ne samo što sada ne reaguje, nego što za mnoga pitanja koja predstavljaju takođe direktno kršenje ustava nije reagovao i ranije.
ali eto..mnogo šta se može zaključiti o jednoj državi kad se posmatra njen odnos prema ustavnosti.

Već rekoh da se ustavi ne usaglašavaju sa "faktičkim stanjem na terenu", nego sa pravnim stanjem i najvišim pravnim idealima.

Grešiš u pogledu preambule Ustava RS.
Pravno, teorijski i praktično, pitanje obaveznosti preambule u Ustavu RS nije uopšte sporno, jer ona ima obavezujući
karakter s obzirom da se prema odredbi člana 203. st. 7. o promeni preambule ne može odlučiti bez obaveznog
održavanja republičkog referenduma:

PROMENA USTAVA
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava
Član 203.
...
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrdjivanja, ako se promena Ustava
odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti, proglašavanje ratnog i
vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Pored toga, tvrdnja iz preambule da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, sadržana je i u samom tekstu,
tj. u zakletvi koju polaže predsednik Republike:

Član 114.
...
Prilikom stupanja na dužnost, predsednik Republike, pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu koja glasi:
″Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukuljučujući i Kosovo i
Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona,
očuvanju mira i blagostanja svih gradjana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.″

(Nikolić je briselskim "sporazumom" pogazio ne samo Ustav, nego i datu zakletvu).

Takođe i u odredbama o Autonomnim pokrajinama:

2. Autonomne pokrajine
Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine
Član 182.
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gradjani ostvaruju pravo na
pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija
Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidjenom za promenu
Ustava.
...

Što se tiče prethodnog ustava, on nije na vreme usklađen sa pravnim stanjem, tj. prestankom postojanja države SR Jugoslavije.

Ne bih to nazvao usklađivanjem sa "faktičkim stanjem na terenu", nego sa pravnom činjenicom prestanka postojanja državne
zajednice istupanjem iz nje jedne članice - Crne Gore.

 

[gost 248950]

presipaš iz šupljeg u prazno.
nijedan pravni akt se ne donosi kako bi se faktičko stanje usaglašavalo sa njim, već da zaokruži i pravno reguliše činjenice, tj. faktičko stanje. imaš sasvim pogrešnu predstavu o ustavu kao o nekakvom idealu. to je samo pravni akt. najviši, ali i dalje pravni akt kojim se postojeće stvari u društvu regulišu. ustav se donosi zbog naroda, a ne da narod postoji zbog ustava

što se preambule tiče, šta god naš ustav propisivao, preambula ne obavezuje. ona je samo proklamacija, politička izjava, ništa u prevodu.
u normativnom delu ustava za kosovo ti je rečeno da ima položaj suštinske autonomije i da će sve to biti bliže uređeno posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu ustava (dakle, već možeš da naslutiš šta se tom odredbom ustvari govori )
ok, ustav se otežano menja kad se menja preambula u slučaju ovog našeg, ali to još uvek nije dokaz da je preambula norma, jer da je norma, bila bi u normativnom delu. dakle, iz nekog očiglednog razloga preambula se našla tamo gde stoje raznorazne političke proklamacije koje ama baš ni na šta ne obavezuju

 

[Ans i Eva Jargi]

presipaš iz šupljeg u prazno.
nijedan pravni akt se ne donosi kako bi se faktičko stanje usaglašavalo sa njim, već da zaokruži i pravno reguliše činjenice, tj. faktičko stanje. imaš sasvim pogrešnu predstavu o ustavu kao o nekakvom idealu. to je samo pravni akt. najviši, ali i dalje pravni akt kojim se postojeće stvari u društvu regulišu. ustav se donosi zbog naroda, a ne da narod postoji zbog ustava

što se preambule tiče, šta god naš ustav propisivao, preambula ne obavezuje. ona je samo proklamacija, politička izjava, ništa u prevodu.
u normativnom delu ustava za kosovo ti je rečeno da ima položaj suštinske autonomije i da će sve to biti bliže uređeno posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu ustava (dakle, već možeš da naslutiš šta se tom odredbom ustvari govori )
ok, ustav se otežano menja kad se menja preambula u slučaju ovog našeg, ali to još uvek nije dokaz da je preambula norma, jer da je norma, bila bi u normativnom delu. dakle, iz nekog očiglednog razloga preambula se našla tamo gde stoje raznorazne političke proklamacije koje ama baš ni na šta ne obavezuju

Nisam diskutovao o preambuli uopšteno, nego o preambuli Ustava RS iz 2006. godine.
Ta preambula je obavezujuća jer je uključena u tekst Ustava na više mesta,
kao i u tekst koji govori o promeni Ustava, odnosno promeni preambule.

 

[yokai]

evo, vec mesec dana traje najveca ustavna kriza u istoriji evrope...

 

[Drug Stari]

Ne postoji nikakva Ustavna kriza. Ustav se postuje ili ne a za nepostovanje istog predvidjene su sankcije. Da li ce one biti sprovedene sad ili nakon nekog vremena apsolutno je nebitno

 

[ОБРАЗОВАЦ]

Устав је код нас у нивоу политичког памфлета нема никакву вредсност ни снагу.

 

[dulesrbenda]

Ne postoji nikakva Ustavna kriza. Ustav se postuje ili ne a za nepostovanje istog predvidjene su sankcije. Da li ce one biti sprovedene sad ili nakon nekog vremena apsolutno je nebitno

Слажем се.