Гамбино
Elita
- Poruka
- 17.958
Situacija u Iranu mnogo ozbiljnija nego što se misli, upozoravaju energetski stručnjaci: Ako zaista zatvore Ormuski moreuz, preti nam neviđena kriza
U simuliranoj vojnoj vežbi iranske vojske demonstrirano je zatvaranje Ormuskog moreuza.Zatvaranje moreuza moglo bi značajno uticati na globalnu cenu nafte.
U redovnoj vojnoj vežbi iranske vojske simulirano je zatvaranje Ormuskog moreuza, koji na geografskoj mapi sveta povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom. Na globalnoj mapi proizvođača nafte, ovim tesnacom prođe četvrtina svetske proizvodnje.
hormuški moreuz
Istim tim moreuzom prođe i petina globalne proizvodnje gasa. Preko ove energetske arterije teku nafta i gas iz Irana, Iraka, Kuvajta, Bahreina, Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Od kada je prošle nedelje počeo rat između Izraila i Irana, Iran preti: Zaista ćemo zatvoriti Ormuski moreuz.
Generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveza za energetiku Miloš Banjac rekao je da, budući da je moreuz veoma blizu iranske obale, to predstavlja značajnu opasnost.
"Ako Iran hoće da zatvori moreuz, to je laka meta za vojsku, laka meta za Iran, za svaki transport nafte. I u tom smislu predstavlja značajnu opasnost", istakao je Banjac.
Davor Štern, nekadašnji ministar energetike u Vladi Republike Hrvatske, ističe da je Ormuski zaliv jako značajan.
"Širok je 30 kilometara, međutim, njegova plovna širina za velike tankere je samo oko tri kilometra. Tako da se on vrlo lako može zaustaviti i zatvoriti potapanjem jednog ili dva broda i da se zaustavi plovidba. To je velika verovatnoća da niko više neće probati da prođe po naftu", rekao je Štern.
Profesor Fakulteta za bezbednost Petar Stanojević navodi da se Iran godinama sprema da zatvori Ormuski moreuz.
"Prvi put je pretio, čini mi se, 2010. ili 2011. godine da zatvori, ali je veoma veliko pitanje da li bi to ikada uradili jer bi to bilo i pucanje u nogu iranskoj ekonomiji. Zato što ona živi dobrim delom od nafte, ona izvozi nekih milion i po do dva miliona barela na dan. To im je ozbiljan prihod", istakao je Stanojević.
Iako je mnogo puta pretio, Iran do sada nikada nije zatvorio Ormuski moreuz. Čak i u tankerskom ratu Irana i Iraka 80-ih, kada je bombardovano 239 naftnih tankera. Isporuke nafte nisu stale.
Šta bi se desilo ako bi se Ormuski moreuz zatvorio
Štern je podsetio da moreuz nikada nije bio potpuno zatvoren, ali da jeste bilo perioda kada je plovidba brodova bila neizvesna. Ističe da, ako bi došlo do zatvaranja ili poteškoća u plovidbi, moglo bi da dođe do velikih promena u ceni nafte.Ako bi ipak Iran zatvorio Ormuz, postavlja se pitanje da li bi nafta iz Persijskog zaliva mogla da nađe drugi put. Londonski ekonomist piše da bi u tom slučaju samo Saudijska Arabija preko svog naftovoda Istok-Zapad mogla da preusmeri naftu, ali samo četvrtinu. Svega pet, od ukupno 20 miliona barela, toliko kroz Ormus prođe nafte dnevno.
Stanojević ističe da bi u slučaju traženja alternative, cena nafte mogla i da se udvostruči.
Koliko Srbija proizvodi, a koliko uvozi nafte
Srbija na domaćem tržištu proizvodi samo jednu petinu neophodne nafte. Čak četiri petine unosi. Ipak, naša zemlja iz Irana ne unosi ni barel nafte.Profesor na Fakultetu za bezbednost podseća da se nekada uvozila i libijska, sirijska, ali i iranska nafta.
Ali ako bi se cena nafte na globalnom tržištu udvostručila, iako bi barel umesto nešto malo više od 75 dolara došao do 150, postavlja se pitanje da li bi posledice zatvaranja Ormusa stigle i na naše benzinske pumpe.
Davor Štern ističe da bi sve zemlje bile ugrožene, pa i Irak i Iran koji su najveći izvoznici iz tog područja.
Primeri na Bliskom istoku i u Ukrajini
Kako geopolitičke tenzije utiču na cenu nafte, videlo se kada je počeo rat u Ukrajini, ali i kada je počeo sukob u Pojasu Gaze, krajem 2023. i početkom 2024. Godine kada su Huti napadali brodove u Crvenom moru, kao odgovor na napad na Palestince u pojasu Gaze.Miloš Banjac podseća da su Huti pokušali da prekinu jedan od tokova nafte.
"Imali su žestok odgovor Amerike, zato što Amerika hoće da kontroliše potpuno svetsko tržište nafte. Bilo je tu nekih oštećenja pojedinih brodova, ali je taj prolaz bio suviše dragocen i cela svetska javnost se okrenula protiv toga, jer svi su željni te nafte i Huti su morali da se povuku", rekao je Banjac.
Stanojević smatra da je trenutno ozbiljnija situacija, jer se pominje blokada morezua, a ne gađanje tankera.
Prilikom poslednjeg sukoba Izraela i Irana gađana su i energetska postrojenja. Prvo su Izraelci pogodili veliko gasno polje Južni Fars, koje Iran deli sa Katarom i iransku rafineriju u Abadanu. Onda je Iran pogodio rafineriju u izraelskom gradu Haifa. U petak, 13. juna, cena nafte je odmah skočila za osam odsto. Od početka nedelje cena nafte se smiruje. Za sada nema prekida naftnih tokova.
Petar Stanojević ne veruje da će cena nafte u narednom ići ispod 60 dolara.
"Držaće se na nekom donjem pragu, a koliko će ići na gore, to je dosta teško prognozirati. Prve prognoze su da se ovaj sukob možda neće širiti i produbljivati i da nafta neće ići preko 80 dolara", rekao je Stanojević.
Naftni rat u brojkama
"Drama rata zamenjena je dramom nafte", pisao je Jakšić u danima prvog velikog svetskog naftnog šoka. Tada je počeo arapsko-izraelski rat.Danas zvuči gotovo neverovatno, ali 1973. Godine barel nafte sa Bliskog istoka koštao je svega 2,5 tadašnjih dolara. Sledeće, 1974. godine osam, 1975. više od 12 dolara, 1979. 15 dolara, a 1980. godine 32. Danas, kada se nafta ponovo koristi kao oružje, barel košta više od 75 dolara.
Štern navodi da je je u tom periodu nafta počela da se koristi kao oružje, ali tada je objavljen embargo svih arapskih zemalja proizvođača nafte na sve zapadne zemlje koje sarađuju i štite Izraela.
"To je početak energetskog rata u istoriji. Najveći skok u istoriji cena nafte je bio krajem 1998. Godine, tada je nafta poskupela na 140 dolara po barelu. Isto u očekivanju nekog velikog sukoba, ali do njega nije došlo", podsetio je Štern.
Petrolej i topovi, tako je glasio naslov u Beogradskoj borbi u junu 1981. nakon što je svet prolazio kroz drugi veliki naftni šok, zbog rata Irana i Iraka, ako se danas pogleda svetska karta proizvođača nafte na čak dve trećine te karte grme topovi.
Trećina nafte proizvodi se u Americi i Kanadi, druga trećina na Bliskom istoku, a poslednja trećina u Rusiji i bivšim zemljama Sovjetskog saveza, a istorija nas uči kad god pucaju topovi, eksplodira cena petroleja.
https://www.blic.rs/biznis/privreda...d-pretnjom-irana-i-globalne-posledice/v0thctb
Последице по цене нафте и економију
- Затварање мореуза би готово сигурно изазвало:
- скак ценe нафте (вероватно преко 150 $/барел),
- пад берзи, посебно у земљама зависним од увоза енергената (ЕУ, Јапан, Кина),
- раст инфлације широм света,
- глобалну рецесију ако би затварање трајало дуже од неколико дана.
1.
2.
Иран може:
После тога:
3.
Историјски пример:
