Историјски, најсевернија српска престоница је била Сегедин (врло кратко и само условно), а најјужнија Скопље. Данас нема неког великог избора, једино Београд може да буде и престони и главни град. Од тренутних градова који би имали неки капацитет за то (Ниш, Крагујевац, Нови Сад), ниједан нема ни културних ни историјских разлога за то. На територији некадашње Угарске, тако нешто би могли бити Будим, Сентандреја, Купиник, Темишвар. Будим не постоји, него је у саставу Будимпеште, која је главни град Мађарске; Сентандреја је село у Мађарској, које више није ни српско; за Темишвар да не говорим, а Купиник више ни не постоји, него је на његовом месту мало село по имену Купиново. Већи градови у Војводини: Зрењанин, Нови Сад и Суботица, једноставно немају никакав нити разлог нити потребу да буду српска престоница.
Од градова јужно од Саве и Дунава, шта имамо? Рушевине старог Раса, Скадар, Скопље, Призрен, Крушевац... ништа од тога није могућност. Имамо једино Београд као престони град Деспота Стефана и као главни и престони град модерне Србије, за другим ни нема потребе. А нема ни историјских разлога, као што је, на пример, то случај са Црном Гором и Цетињем.