Preneti ideju na papir...

[yokai]

Imam mali problem. Nisam pisac, niti se bavim književnošću, ali volim da čitam i par puta mi je padalo na pamet da napišem neku svoju kratku priču, opis ili bilo šta slično. Inspiracija i ideja nisu toliki problem (kao što rekoh, padne mi na pamet jednostavno...), ali je problem tu ideju preneti na papir. Da ispričam nije problem. Isto je i u školi na pismenom iz srpskog. Da me profesorka pita da ispričam nešto o zadatoj temi - siguran sam da bih ispričao za 5. Ali kada treba da napišem nešto, iako tako imam više vremena za razmišljanje - ne znam ni kako da počnem, ni kako da razvijem priču, ni kako da završim. Slično je i sa porukama na forumu. Jednostavno ne umem da pisanim putem kažem ono što mislim na pravi način, odnosno onako kako bih ja to želeo i kako umem dok pričam (imam zaista dobre govorničke veštine ).

Da li je tu, uz talenat, jedini lek čitati i pisati ili imate neki praktičan savet?

 

[Nora Barnacle]

Mislim da za pisanje nije potreban ni talenat, ni čitanje. Potrebno je samo pisanje. I puno prežvrljavanja. Brisanje ne savetujem.
Kao kad si, na primer, u srednjoj i osnovnoj učio neki strani jezik (nemački, francuski) i bio sasvim (vrlo) dobar đak. Odeš na govorno područje tog jezika, shvatiš da razumeš daleko više nego što si mislio, međutim, nikako da progovoriš. Sve ti nekako bezveze, ustežeš se da izgovaraš čak i osnovne fraze, bez obzira što znaš da ih napišeš, speluješ, gramatički izanaliziraš - bez greške. Rešenje je u bestidnom "lupanju", sasvim logično - tako se i maternji jezik uči.
Hartija sve trpi, ćutke podnosi najbrutalnija silovanja i sve druge oblike perverzija (one što postoje i što će se tek izmisliti).
Pitanje da sam budeš zadovoljan svojim delom je pakao svake kreativnosti. Tu moraš sam.
Za razvijanje stila ima brdo nekih priručnika, saveta...svašta, no, sve se svede na "može da bude, ali ne mora da znači". Tu je, možda, poenta u čitanju (kad dođeš na fine tuning level).

Nepismeno ne deluješ (ako i jesi, dobro se skrivaš, što je i bolje nego da si pismen).
Imaš želju, inspiraciju, ideju.

Ako mene pitaš, sve imaš, treba ti samo olovka/tastatura, po želji.
Ne treba tu ni sreća, pa nema smisla da ti kažem break your leg (noga, takođe ne treba, ni cela, ni polomljena).

 

[Franco Zarezi]

Najpraktičniji savet koji mogu da dam - diktafon, pa prenesi na papir ... Doslovce ...

 

[lanavi]

Mislim da za pisanje nije potreban ni talenat, ni čitanje. Potrebno je samo pisanje. I puno prežvrljavanja. Brisanje ne savetujem.
....Hartija sve trpi, ćutke podnosi najbrutalnija silovanja i sve druge oblike perverzija (one što postoje i što će se tek izmisliti).
Pitanje da sam budeš zadovoljan svojim delom je pakao svake kreativnosti. Tu moraš sam.
Za razvijanje stila ima brdo nekih priručnika, saveta...svašta, no, sve se svede na "može da bude, ali ne mora da znači". Tu je, možda, poenta u čitanju (kad dođeš na fine tuning level).

Ne treba tu ni sreća, pa nema smisla da ti kažem break your leg (noga, takođe ne treba, ni cela, ni polomljena).

Mislim da za pisanje jeste potreban talenat, ali pre svega puno, puno pisanja pa i brisanja (mozda s razlogom, mozda ne)...ali kontinuitet jeste bitan. Za pisanje nije dovoljna ideja, potreban je jak motiv i pre svega volje da se neka prica prenese u pisani oblik. Pisati treba i u trenucima neraspolozenja, kada se cini da ne mozemo da istisnemo iz sebe ni mrvicu svojih pomahnitalih, umornih, zeljenih misli. Treba se terati, bas prisiljavati jer potreba moze i da utihne, da se lenjoscu ili nevoljnoscu sputa.
Nisam za varijantu postovanja i slepog pracenja saveta i prirucnika pravilnog pisanja...sta je to u stvari? ko pise te prirucnike...da li stvaraoci dela ili kriticari istih? naginjem na drugu stranu, a opet masovnost prodaje neceg napisanog ne znaci da je valjano...Mislim da se to ne broji masovnoscu citalaca (iako moze da bude jedan od kriterijuma).
Pisanje znaci preispitivanje, prezivljavanje price. U njoj moras naci deo sebe...u suprotnom ni bilo ko drugi nece naci ni tebe ni sebe, iako mozda to i nije poenta ili namera same price.
Pisanje je uvek put...ka i od. Definisan idejom koja mora da se oseti da bi bila voljena i zeljena za ponovnim iscitavanjem, koliko god teska bila.
Savet? Da, mozda diktafon nije losa ideja, stavise....ako ne moze drugacije.

 

[NoNPerson]

E vidis, ja imam drugaciji problem,ja imam ideju,i znam da je zapisem,ali kad bi mi neko trazio da je izgovorim....nema teorije.A savet....pa , probaj da pises sve sto ti padne na pamet na papir,makar to bila i najbanalnija stvar na svetu.Tako ja ponekad radim,uzmem papir i olovku,i krenem samo da pisem.Videces, vremenom ces uhvatiti sebe kako pises recenice koje imaju neki smisao...tad ce sve da dodje na svoje mesto..Strpljenje je najvaznije

 

[jelen.co]

Imam mali problem. Nisam pisac, niti se bavim književnošću, ali volim da čitam i par puta mi je padalo na pamet da napišem neku svoju kratku priču, opis ili bilo šta slično. Inspiracija i ideja nisu toliki problem (kao što rekoh, padne mi na pamet jednostavno...), ali je problem tu ideju preneti na papir. Da ispričam nije problem. Isto je i u školi na pismenom iz srpskog. Da me profesorka pita da ispričam nešto o zadatoj temi - siguran sam da bih ispričao za 5. Ali kada treba da napišem nešto, iako tako imam više vremena za razmišljanje - ne znam ni kako da počnem, ni kako da razvijem priču, ni kako da završim. Slično je i sa porukama na forumu. Jednostavno ne umem da pisanim putem kažem ono što mislim na pravi način, odnosno onako kako bih ja to želeo i kako umem dok pričam (imam zaista dobre govorničke veštine ).

Da li je tu, uz talenat, jedini lek čitati i pisati ili imate neki praktičan savet?

Ipak, nisi ti rođen za pisca.......