Premotivisanost

[OnlyYourShadow]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

 

[CyndILauper]

sportski posmatram i pobede i poraze ..nije naravno uvek jednostavno ali ako zelis mnogo, mnogo moras da i istrpis..kazem sebi .ni .Rim nije nastao za jedan dan..zato smireno stalozeno i docices do cilja

 

[gost 129146]

Nije mi jasno, trudite se i izostane uspeh sto se obicno desava u praksi???????
Kako se to obicno desava u praksi nije mi jasno hahahaha

 

[bRu zLi]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

Ovo je veoma visok stepen aspiracije koji je nesrazmerno postavljen naspram ogranicenih mentalnih/motorickih sposobnosti....Zato ti konstatujes "što se često dešava u praksi."

KAda je stepen aspiracije u srazmeri sa mentalno-motorickim sposobnostima licnosti gotovo 90% se ovo ne desava u praksi.....
Zapamtite CRNA MAGIJA, SRECA, "NIJE MI DANAS DAN" UROCI, CRNA MACKA I SLICNO SU SUJEVERJA, GLUPOSTI KOJE NE POSTOJE I KOJI SU SAMO PROUKT LJUDSKIH MEHANIZAMA LICNOSTI, U PROTIVNOM SVAKI DRUGI COVEK BI ZACAS DOBIO SHIZOFRENIJU, HISTERIJU, MANIJAKO-DEPRESIVU PSIHOZU USLED CESTIH I VEOMA JAKIH FRUSTRACIJA TJ OSUJECENJA

Bas zato i sluze mehanizmi odbrane koji su DOBRA STVAR ZA NAS PSIHICKI ZIVOT a ne neki minus kako ovde zamisljaju ljudi.....

Kako se ljudi bodre?
PA bodre se VESTACKI I IRACIONALNO....Bodre se iskljucivo mehanizmima odbrane i to:
Racionalizacija
Identifikacija
Regresija
Sublimacija
Poricanje
Izolacija
Pomeranje
Projekcija
Reakciona formacija
Represija ili potiskivanje
Maštanje i dnevno sanjarenje

Izuzetno je zanimljivo proucavati ova "bodrenja" ljudi tj njihove mehanizme odbrane....Ako te zanima nadji ove termine u temi psiholoski recnik a ako ih nema tamo javi mi da ih dopisem i ubacim...

 

[Џорџи]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

Odavno sam naucio da se emocije ostavljaju gajbi kad se ide na posao..ili ako se odnosi na licne ambicije da ne letim previse

 

[chinaski]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

nesupeh ne traba da umanji zelju, ako je u pitanju nesto vazno. ipak, uvek me kopka da li je ispravno u takvoj situaciji prepustiti se pukoj upornosti, ili osmisliti neku promenu u pokusaju da se dostigne cilj. jer nekad je izabrana taktika sasvim ispravna, ali trenutne okolnosti ne dozvoljavaju uvek uspeh.

a desava se i to da posto mi je cilj uporno izmicao, dalji sled dogadaja ukaze da je bio pogresan. to samo govori koliko je ljudska spoznaja ogranicena, a da upornost nije uvek vrlina.

 

[muzjak]

E ta nepoželjna dešavanja kao u uvodnom postu nas prizemljuju i čine da postajemo realniji. Ali može doći i do demotivisanosti, straha i ostalih negativnih pojava.
Ponekad motivisanost i preterana vera umeju da budu nerealni a možda i pokazatelj hipomanije. Tako da sva dešavanja podstiču adaptaciju. Nije dobro da motivisanost i vera sasvim splasnu i onesposobe nas ali ni da i dalje opstaju van realnog okvira.

 

[Uysal]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

Najgore je kad si premotivisan, kad izgaras od zelje za nečim. Medjutim, u slucaju da ne bude onako kako sam ja npr. htio, onda se razocaram i poslije toga mi je tesko da se dignem.

 

[marixa]

Ništa ne može toliko da me spusti na dno, da ne mogu posle toga da se vinem u visine . Ne znam baš da se laktam, uf, gde bi mi bio kraj! Ovako čekam da neko prepozna moje raznovrsne talente, dobro, ne bih sad da se hvalim...

 

[***Saint***]

najteže je ustati posle prvog poraza. svaki ostali je već lakši. a može i za zavidne duše da se napravi scena da umru od muke, ako se od ustajanja napravi spektakl

 

[marixa]

najteže je ustati posle prvog poraza. svaki ostali je već lakši. a može i za zavidne duše da se napravi scena da umru od muke, ako se od ustajanja napravi spektakl

Aaa, pametno, vidiš nisam razmišljala u tom pravcu . Još ako si doživeo poraz smicalicama zlobnika, onda ovo tvoje i te kako pije vodu, onu najbistriju

 

[gost 304860]

Aaa, pametno, vidiš nisam razmišljala u tom pravcu . Još ako si doživeo poraz smicalicama zlobnika, onda ovo tvoje i te kako pije vodu, onu najbistriju

Мене мрзу злобници јер сам сладак ко детенце а паметан ко Ајнштајн

 

[Pravi Stojko]

Posle truda, ma koliko on bio, svako padne u razocaranje. A zavisno od osobe do osobe, kako daluje i kako se manifestuje to razocarenje.
Ali takodje, se treba znati, da je svaki dan borba, pogotovo kod nas, tako da padanje u razocarenje, jadikovanje, i na kraju padanje u depresiju, je gubljenje vremena.
Vec se treba pokusati izvuci nesto dobro, pa makar to bila i sitnica, ali ste za tu sitnicu spremniji, nego prosli put.

 

[OnlyYourShadow]

Ovo je veoma visok stepen aspiracije koji je nesrazmerno postavljen naspram ogranicenih mentalnih/motorickih sposobnosti....Zato ti konstatujes "što se često dešava u praksi."

KAda je stepen aspiracije u srazmeri sa mentalno-motorickim sposobnostima licnosti gotovo 90% se ovo ne desava u praksi.....
Zapamtite CRNA MAGIJA, SRECA, "NIJE MI DANAS DAN" UROCI, CRNA MACKA I SLICNO SU SUJEVERJA, GLUPOSTI KOJE NE POSTOJE I KOJI SU SAMO PROUKT LJUDSKIH MEHANIZAMA LICNOSTI, U PROTIVNOM SVAKI DRUGI COVEK BI ZACAS DOBIO SHIZOFRENIJU, HISTERIJU, MANIJAKO-DEPRESIVU PSIHOZU USLED CESTIH I VEOMA JAKIH FRUSTRACIJA TJ OSUJECENJA

Bas zato i sluze mehanizmi odbrane koji su DOBRA STVAR ZA NAS PSIHICKI ZIVOT a ne neki minus kako ovde zamisljaju ljudi.....

Kako se ljudi bodre?
PA bodre se VESTACKI I IRACIONALNO....Bodre se iskljucivo mehanizmima odbrane i to:
Racionalizacija
Identifikacija
Regresija
Sublimacija
Poricanje
Izolacija
Pomeranje
Projekcija
Reakciona formacija
Represija ili potiskivanje
Maštanje i dnevno sanjarenje

Izuzetno je zanimljivo proucavati ova "bodrenja" ljudi tj njihove mehanizme odbrane....Ako te zanima nadji ove termine u temi psiholoski recnik a ako ih nema tamo javi mi da ih dopisem i ubacim...

Ok, ja stvarno kontam da ti mnogo znaš o psihologiji, ali tebi fali jedna jako bitna stvar u svemu tome.
A to su okolnosti, koje ne zavise od tebe, i koje ti ne možeš da kontrolišeš, ili da utičeš da idu tebi u prilog. Da li one kojim slučajem mogu da te naprave da se nešto čudno desi, i da ti delaš na "glavnom ispitu" slabije nego na "generalnoj probi"? Zašto onda odbacuješ svaku mogućnost loše sreće?
Ljudi su povezani odnosima. Jedni na druge utiču, i zavise jedni od drugih. Eto radiš nešto, trudiš se, daješ svoj maksimum, uzmimo u obzir subjektivno gledanje, da je to što radiš zadovoljavajuće. I onda se desi da dođe tvoj nadležni, iznerviran zbog nekih drugih okolnosti, kaže ti da to ništa ne valja. Uzmimo u obzir i da to nije bilo na osnovu pravde. Ne znam ni da li je relevantno da uzmemo i pravdu, jer ni ona nije konstantna, ali hoću da kažem da ne zavisi uvek sve od tebe.

 

[OnlyYourShadow]

nesupeh ne traba da umanji zelju, ako je u pitanju nesto vazno. ipak, uvek me kopka da li je ispravno u takvoj situaciji prepustiti se pukoj upornosti, ili osmisliti neku promenu u pokusaju da se dostigne cilj. jer nekad je izabrana taktika sasvim ispravna, ali trenutne okolnosti ne dozvoljavaju uvek uspeh.

a desava se i to da posto mi je cilj uporno izmicao, dalji sled dogadaja ukaze da je bio pogresan. to samo govori koliko je ljudska spoznaja ogranicena, a da upornost nije uvek vrlina.

Pa ne treba da umanji, ali sigurno da rađa neku malu dozu isfrustriranosti, što sve moraš jovo nanovo, ako i dalje ostaješ pri tome da ostvariš taj interes.
A može i da se desi da čoveku tu više ne predstavlja toliko zadovoljstvo, pa odustane, jer smatra da ga to više toliko ne usrećuje. Naravno, tu isključujem one interese koji su ti predviđeni da ih ostvariš, kako bi mogao dalje da radiš.
Slažem se da treba pokušati drugačije, ali to predstavlja rizik. Isprobanom metodom si ti postigao neuspeh, i onda treba da tražiš neki novi metod, a vreme je novac.

 

[OnlyYourShadow]

Nije mi jasno, trudite se i izostane uspeh sto se obicno desava u praksi???????
Kako se to obicno desava u praksi nije mi jasno hahahaha

"Ako ti baš ništa ne ide u nauci, ti nemaš afiniteta za nju. Ako ti pak sve ide kao u bajci, ni to nije dobro, jer se zna kad je vreme čoveku da upozna raj."

 

[Borac za prava zivotinja]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

Uh, razmišljam o toj reči "premotivisana" ... i mislim da bi se to stanje, u mom slučaju, moglo nazvati "padanje u trans".
Ono što očekujem, ako uopšte išta očekujem, to je da ću se u fazi premotivisanosti usavršiti, tj. više poraditi na sebi.
Uspeh može biti svakojak, a pre svega opipljiv i/ili neopipljiv. Ali uspeh zavisi od mnogo faktora, i na njega ponekad ne utiču naše sposobnosti, talenat, trud ... s tim što smo, sujetni po prirodi, skloni da u svakom neuspehu skinemo odgovornost sa sebe.
Želja mi ne splašnjava nego, naprotiv, raste. Ne postoji ništa spolja što bi me demotivisalo. Meni svaki uspeh ujedno deluje i kao delimičan neuspeh. Teško je to dočarati, ali, recimo da je ona čuvena rečenica "uvek može bolje" priličan izazov.

 

[gost 198065]

Znate onaj osećaj kad ste premotivisani nečim, kad ste potpuno u tome, kad dajete maksimalno sebe, i očekujete uspeh.
Ali uspeh izmakne, što se često dešava u praksi.

Kako bodrite sebe u tim trenucima?
Da li sa istom željom postupate u istovetnoj situaciji, pokušavate li iznova uopšte da ostvarite nešto što niste, ili vam želja splasne?

Ako sam premotivisana, potpuno u tome, dajem maksimalno od sebe... Onda ne očekujem neuspeh. I obično ga nema, zaista.


Postoji razlika između "motivisanosti" i onoga što ljudi doživljavaju kao isto; i ta je uglavnom razlog neuspeha.

Mada postoji razlika i između onoga što naša glava doživljava kao neuspeh; i onoga o čemu razmišlja utroba. Ponekad ljudi glavom i rasuđivanjem žele nešto; i ubeđeni su da potpuno u skladu s tim i postupaju.

Rezultati se izjalove ako je to u raskoraku sa onim pravim, primarnim željama - kojih, većinom, nismo ni svesni.

U tom slučaju ćemo kriviti druge, državu, zakone, karmu.

Sve su to izgovori.

Traži poso a moli boga da ga ne nađe.

 

[cvele2]

Radio sam prošle godine na jednom projektu sa kolegom sa faxa. Rezultat projekta je bio jedan web sajt, nešto poput on-line časopisa. Kolega je, doduše, negde na sredini projekta odustao, jer taj projekat ionako nije bio ništa novo na internetu i ne želi zbog toga da gubi vreme. Međutim, ja sam imao toliko veliku želju da pokrenem sajt, da sam ga sam završio i sajt je proradio. Najveća motivacija mi je bila potencijalna zarada koju sam mogao da napravim preko tog sajta. Ali kako je vreme prolazilo, bilo je isuviše naporno da jedan čovek obavlja ono što bi trebalo ceo tim da radi - održavanje sajta, reklamiranje itd., i tako je ona osnovna motivacijal počela polako da iščezava, zbog čega sam na kraju i ugasio sajt.

Ovo je dobar primer za ovu temu - previše entuzijazma na početku posla, da bi na kraju završio u slepoj ulici. Bilo mi je krivo zbog neuspeha, ali mi je uteha bila da sam stekao veliko iskustvo u poslu tog tipa i sada to iskustvo iskorišćavam na novim projektima koje radim. Nema stajanja, život je pun uspona i padova, to su sasvim normalne stvari.