Preferans je posebna igra. U mojoj porodici se igra generacijama. Babe, dede, roditelji, brat, stricevi, itd. Vecina moje ekipe igra. Kao klinci smo merili neciju inteligenciju po tome da li igra pref ili ne.
Glupo, naravno, ali svasta je potrebno za dobro igranje.
Malo pameti, naravno, kombinatorika, osecaj za licitaciju. I dobri igraci.
Nezgodno kod preferansa je sto se igra utroje. Ono standardno kucno posecivanje parova - pref odmah otpada.
Igra je nepoznatog vremenskog trajanja. Sve zavisi od koliko bula (tzv.poena) pocnes, s kim igras, kako igras.
Znaci, kad pocnes, ne zna se kad ce da se zavrsi. Moze da traje i par sati, ali moze i celu noc.
Nekada smo bukvalno s partije isli u gimnaziju.
A danas, imamo dane kad se okupljamo, nije uvek ista postava, i igramo nemilice. Obicno petkom, jer vecina ekipe ne radi subotom.
Jos nesto je u preferansu specificno,uvek igraju dvoje protiv treceg koji vodi igru, ali se to prilikom svakog deljenja menja.
Ostala mi je jedna pref-noc u secanju. Putovala sam s drustvom na more, vozom do Rijeke. Milion sati. Voz nije ni krenuo sa bgd. z.stanice, otvaraju se vrata kupea i ulazi lik i pita, trazi treceg. Ja se, normalno, odmah prijavim i odem do njihovog kupea. To su bila 2 frajera s devojkama koje ne igraju i falio im treci.
Stavili smo neki ogroman ranac izmedju sedista i igrali tih 10-tak (mozda i vise) sati do Rijeke. Izljubismo se posle kao rod rodjeni i svako na svoju stranu.
I na mnogim drugim letovanjima, vreme smo provodili u bastama restorana igrajuci preferans, samo sa mini pauzama za skok u vodu, pa nastavak.
Sreca, kod nas je preferans prilicno popularan, pa ti se retko desi da ne mozes da nadjes treceg.
Zao mi je samo sto nisam naucila bridz. Cula sam da je fenomenalan, ali kod nas nije bas zaziveo, mada ima bridz klubova.
Glupo, naravno, ali svasta je potrebno za dobro igranje.
Malo pameti, naravno, kombinatorika, osecaj za licitaciju. I dobri igraci.
Nezgodno kod preferansa je sto se igra utroje. Ono standardno kucno posecivanje parova - pref odmah otpada.
Igra je nepoznatog vremenskog trajanja. Sve zavisi od koliko bula (tzv.poena) pocnes, s kim igras, kako igras.
Znaci, kad pocnes, ne zna se kad ce da se zavrsi. Moze da traje i par sati, ali moze i celu noc.
Nekada smo bukvalno s partije isli u gimnaziju.
A danas, imamo dane kad se okupljamo, nije uvek ista postava, i igramo nemilice. Obicno petkom, jer vecina ekipe ne radi subotom.
Jos nesto je u preferansu specificno,uvek igraju dvoje protiv treceg koji vodi igru, ali se to prilikom svakog deljenja menja.
Ostala mi je jedna pref-noc u secanju. Putovala sam s drustvom na more, vozom do Rijeke. Milion sati. Voz nije ni krenuo sa bgd. z.stanice, otvaraju se vrata kupea i ulazi lik i pita, trazi treceg. Ja se, normalno, odmah prijavim i odem do njihovog kupea. To su bila 2 frajera s devojkama koje ne igraju i falio im treci.
Stavili smo neki ogroman ranac izmedju sedista i igrali tih 10-tak (mozda i vise) sati do Rijeke. Izljubismo se posle kao rod rodjeni i svako na svoju stranu.
I na mnogim drugim letovanjima, vreme smo provodili u bastama restorana igrajuci preferans, samo sa mini pauzama za skok u vodu, pa nastavak.
Sreca, kod nas je preferans prilicno popularan, pa ti se retko desi da ne mozes da nadjes treceg.
Zao mi je samo sto nisam naucila bridz. Cula sam da je fenomenalan, ali kod nas nije bas zaziveo, mada ima bridz klubova.
) jer se u mom drustvu igraju samo gansteri, a sa matorcima mi se do sada bas nije igralo....mada mi je to izgleda jedino resenje, posto bi rado naucio da igram
