Ovo su prošli parlamentarni izbori.
Opcije
patriotskog bloka na ovim izborima osvojile su 586.597 glasova. Od ove brojke treba odbiti deo birača koji glasa za svoje prijatelje, prosto, kao i značajni deo biračkog tela SRS-a, koji ne deli ideologiju radikala, već je tada glasao za njihovu listu zato što se Šešelj upravo vratio pobedonosno iz Haga i zbog toga što je u tom momentu delovao kao najjača opoziciona opcija tj. neko ko može vrlo lako da ugrozi režim. Ne treba zaboraviti i da je jedan deo birača ove opozicije, odnosno prvenstveno SRS-a, zahvaljujući takvoj Šešeljevoj politici napustio opoziciju i prešao SNS-u.
Kada tome dodamo konstantno tj. prirodno smanjujuće stanovništvo zahvaljujući emigraciji, ali i postepenom trendu povećanja apstinencije (koje će nastaviti da se povećava sada zahvaljujući ograničenom izboru i većoj izvesnosti rezultata nego ikada do sada) moja je prilično slobodašna procena jeste da političke opcije nacionalističke provinijencije koje se protive Vučiću mogu da računaju na zalihu od sveukupno
oko 350.000 glasova. Ovu brojku treba umanjiti za pristalice Dveri i jednim delom Narode stranke, kao i za ostale sićušne organizacije koje se zalažu za bojkot (Pokret veterana Srbije, Čuvari Srbije 1244, Srđan Nogo, Pokret za porodicu, Socijalistički pokret Srbije, Srpska sloga i drugi, možda ojačani pokretom DJB i Veljinim Nacionalnim centrom ukoliko se i oni opredele na kraju za bojkot) i raspodeliti tim izbornim listama.
Boško je na predsedničkim izborima imao preko 80.000 glasova, a Vuk preko 200.000. Istina, Vuk tada nije istupao ovako desničarski kao danas, ali na osnovu svega toga ja procenjujem da je zahila kojom raspolažu svi zajedno, vrlo grubo govoreći, negde oko 250 hiljada (il' 'ajde, nek bude i 300 'iljada; da nisam toliko crn baš
).
