Predsednik Crne Gore Milo Đukanović: Politika Beograda najviše podseća na devedesete

комшија

Stara legenda
Poruka
96.548
1623216574679.png




Predsednik Crne Gore, za Danas, o promenama u Podgorici, odnosima u regionu, evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana

Milo Đukanović: Politika Beograda najviše podseća na devedesete




Milo Đukanović: Politika Beograda najviše podseća na devedesete 1


Ivana Šundić Mihovilović 08.06.2021. 22:06

Promjena vlasti jedne partije ili koalicije okupljene oko nje kao stožera, poslije tri decenije neprekidnog trajanja se, jednostavno, morala jednom dogoditi, kaže u razgovoru za Danas predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

„Promjena se desila u nepovoljnom trenutku za državu, imajući u vidu gibanja u regionu i na globalnom planu. Međutim, vjerujem da će i ovo iskustvo proevropske snage pravilno razumjeti i valorizovati i da ćemo kroz aktuelnu praksu sa novom većinom znati više da cijenimo svoju državu i ono što smo stvorili tokom tri decenije. Na kraju, izbili smo iz ruku i međunarodnim partnerima argument da u Crnoj Gori nikada nije bilo smjenjivosti vlasti demokratskim putem“, rekao je Đukanović.

Na pitanje da li je razočaran odnosom Evropske unije prema regionu, naveo je da nikad nije bio „ni posebno očaran tim odnosom“.

„Ja samo realno, vođen višedecenijskim političkim iskustvom, sagledavam situaciju. I ponavljam, bez obzira što ni u životu, a kamoli u politici, nije dobro nemati alternativu, da evropska integracija za Zapadni Balkan nema alternativu. A rekao bih da isto važi i za EU“, kaže predsednik Crne Gore.

Govoreći o prelamanju interesa velikih sila u regionu, sagovornik Danasa je istakao da „moramo izbjeći istorijsku zamku u kojoj u potkusurivanju interesa velikih, najčešće stradaju mali, što su naša gorka istorijska iskustva. Vjerujem da je u najboljem interesu i Rusije i Evropske unije, Rusije i Zapada da nađu najmanji zajednički imenitelj koji će otvoriti perspektivu razvoja najboljih odnosa za sve, u interesu čovječanstva. Tada će i nama na Balkanu biti mnogo lakše“.

Povodom njegovih poređenja između aktuelne politike Srbije i one s kraja prošlog veka, odnosno između Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića, Đukanović je rekao da nije „personalizovao politiku Srbije“.

„Već sam rekao, i pri tome ostajem, da današnja politika Beograda najviše podsjeća na devedesete. Koristi se ista retorika, samo što su mjesto i akteri drugi“.

link

Браво за великог визионара, државника и творца модерне Црне Горе, Црногорског Тита, Дон Мила Ђукановића! Јучерашње понашање домаћих медија приликом изрицања коначне осуђујуће пресуде за геноцид крвнику Ратку Младићу ни по чему се није разликовало од деведесетих. Криви су они који Шестог октобра нису спровели лустрацију и који су направили дил са СПЦ уместо да у лешину тзв."српског национализма" забију глогов колац да се више не кези и не арлауче!
 
Poslednja izmena:
@комшија Don Milo će vrlo brzo u smeće istorije. A što se tiče lustracije ja je na tvom mjestu ne bih pominjao. Jer bi sasvim sigurno obuhvatila i tebe.
CG je jedan tezak cirkus , ovi ne mogu nikako da se sastave a Milo je i dalje na slobodi kao i njegovi pajtosi ...
 
CG je jedan tezak cirkus , ovi ne mogu nikako da se sastave a Milo je i dalje na slobodi kao i njegovi pajtosi ...
Комилеону знаш како кажу Црногорци, "кад би коза дужи ријеп имала, све би муве оћерала":hahaha::rotf:

Реко` сам ти ја да се утакмица игра 90 минута када си ме овде 30.авуста прошле године покушавао да заiебаваш са доскочицама типа "Пао ти Мило".
 
Комилеону знаш како кажу Црногорци, "кад би коза дужи ријеп имала, све би муве оћерала":hahaha::rotf:

Реко` сам ти ја да се утакмица игра 90 минута када си ме овде 30.авуста прошле године покушавао да заiебаваш са доскочицама типа "Пао ти Мило".
Pronadji mi ovo ili ugasi account.

Botino Daciceva&Palmina.
 
Дон Мило је једини политичар на Балкану који је добио комплетни опрост, аболицију, имунитет, како год да се позове, за своје ране политичке и криминалне радовe, а затим и за оне касније. Опроштено и комунизам и како сам назива "великосрпски национализам" и подршка Титу и подршка Слоби и блискост са Русијом и продаја приморја руским тајкунима и шверц цигара и кокаина и васпостављање државне мафије и приватизација државе. Наравно да не говорим о постепеном али константом затирању српског утицаја и идентитета. Буквално се окретала глава пред свим елементима јер Мило је одрадио свој домаћи задатак. Ту микродржаву је увео у НАТО и своју спољну политику препустио западу, а оно мало суверенитета који му је остао усмерио је да буде неприкосновени апсолутиста где ће господарити државним новцем.

Што је најгоре, Мило је заиста имао прилику да од Црне Горе направи фамозни балкански Монте Карло што је најављивао у референдумској кампањи за независност. Мало становника, већина и даље музе Србију, за онај остатак има експлоатаци ју оног парчета јадранске обале и неких других потнцијала. Није било тако нереално да ЦГ буде једна мало богатија земља Балкана.

Мило након 15 година независности Црне Горе довукао земљу на задужење веће од 100 одсто БДП-а. И то је било 15 година без Београда и Србије. Да им није и помоћи запада који их штити од комплетног колапса, могао би да гаси светло и стави катанац на државу. Али и поред тога што Београда и Србије нема ни на видику, када год си у гов.нима, преузима се хрватска тактика, криви Србе. У Хрватској Срби који нису поклани и протерани су на нивоу статистичке грешке. Али и данас када се и они приближавају троцифреном јавном дугу, криве се Срби и Србија.

Човек је успео да набаци јавни дуг мајушне Црне Горе за преко 100 одсто, а да тамо људи не живе луксузно или макар као Грци. И даље је то иста балканска вукој.ебина као и многе друге. Са друге стране Хрвати су успели да након четврт века поклоњене независноти у границама које нису ни сањали, да направе државу из које народ бежи више него за време рата. Уз напомену да је током рата највећи број хрвата бежао да би се вратио, а сада се купује карта у једном правцу у Аустрију, Немачку, Ирску итд... Ако је то резултат великосрпског национализма, и у ЦГ и у Хрварској, онда можемо да закључимо да је великосрпски национализам победио.

На њихову жалост није, то је резултат њихових људи, њихове власти, без уплитања велике зле Србије.

А заједничко и Милу и његовим милогорцима, као и делу хрвата је тај конвертитски комплекс, који те тера да мрзиш оно у шта си се до јуче заклињао. Зато се тако олако за сваки проблем криви Србија, јер то долази из уста бивших Срба.
 
Дон Мило је једини политичар на Балкану који је добио комплетни опрост, аболицију, имунитет, како год да се позове, за своје ране политичке и криминалне радовe, а затим и за оне касније. Опроштено и комунизам и како сам назива "великосрпски национализам" и подршка Титу и подршка Слоби и блискост са Русијом и продаја приморја руским тајкунима и шверц цигара и кокаина и васпостављање државне мафије и приватизација државе. Наравно да не говорим о постепеном али константом затирању српског утицаја и идентитета. Буквално се окретала глава пред свим елементима јер Мило је одрадио свој домаћи задатак. Ту микродржаву је увео у НАТО и своју спољну политику препустио западу, а оно мало суверенитета који му је остао усмерио је да буде неприкосновени апсолутиста где ће господарити државним новцем.

Што је најгоре, Мило је заиста имао прилику да од Црне Горе направи фамозни балкански Монте Карло што је најављивао у референдумској кампањи за независност. Мало становника, већина и даље музе Србију, за онај остатак има експлоатаци ју оног парчета јадранске обале и неких других потнцијала. Није било тако нереално да ЦГ буде једна мало богатија земља Балкана.

Мило након 15 година независности Црне Горе довукао земљу на задужење веће од 100 одсто БДП-а. И то је било 15 година без Београда и Србије. Да им није и помоћи запада који их штити од комплетног колапса, могао би да гаси светло и стави катанац на државу. Али и поред тога што Београда и Србије нема ни на видику, када год си у гов.нима, преузима се хрватска тактика, криви Србе. У Хрватској Срби који нису поклани и протерани су на нивоу статистичке грешке. Али и данас када се и они приближавају троцифреном јавном дугу, криве се Срби и Србија.

Човек је успео да набаци јавни дуг мајушне Црне Горе за преко 100 одсто, а да тамо људи не живе луксузно или макар као Грци. И даље је то иста балканска вукој.ебина као и многе друге. Са друге стране Хрвати су успели да након четврт века поклоњене независноти у границама које нису ни сањали, да направе државу из које народ бежи више него за време рата. Уз напомену да је током рата највећи број хрвата бежао да би се вратио, а сада се купује карта у једном правцу у Аустрију, Немачку, Ирску итд... Ако је то резултат великосрпског национализма, и у ЦГ и у Хрварској, онда можемо да закључимо да је великосрпски национализам победио.

На њихову жалост није, то је резултат њихових људи, њихове власти, без уплитања велике зле Србије.

А заједничко и Милу и његовим милогорцима, као и делу хрвата је тај конвертитски комплекс, који те тера да мрзиш оно у шта си се до јуче заклињао. Зато се тако олако за сваки проблем криви Србија, јер то долази из уста бивших Срба.
Zar nije takođe oproštena mračna prošlost i tvom voljenom?

Samo što je ona i dalje mračna, dok se Milo blagovremeno otturčio od rusofilije.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Zar nije takođe oproštena mračna prošlost i tvom voljenom ?

Samo što je ona i dalje mračna, dok se Milo blagovremeno otturčio od rusofilije.
Oн нема мрачну прошлост. Све је како треба да буде. Него, питам се, шта ти све време тражиш овде. Зашто ниси као и свака друга прогоњена звер уточиште нашла код Мила у ЦГ. Зар није лепше да седиш у лудници у Спужу у демокрацким условима, него да те сваки пут лове и враћају у Лазу у овој диктатури.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top