AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.699
Председник је шеф државе.
Парламенат је шеф премијера а премијер шеф владе.
У Србији Председник .. пошто је шеф државе .. а у закону није експлицитно забрањено .. шефује државом .. парламентом.. премијером .. владом ...
Законски зато треба забранити Председнику државе да ради било шта ван закона о Председнику.
Одржавање оваквога стања доводи до шизофрености по којој стално и свиме влада Демократски Монарх акка Канцелар
https://iask.ai/q/parlamentarni-vs-predsednicki-sistem-srbija-vu-i-primeri-5qvlmpo
Разлика између парламентарног и председничког система лежи првенствено у односу између извршне и законодавне гране власти. У парламентарном систему, извршна власт (влада, коју предводи премијер) произилази из законодавне власти (парламента) и одговорна је њој. Шеф државе (често председник или монарх) је обично углавном церемонијална фигура. Насупрот томе, у председничком систему, извршна власт (председник) се директно бира од стране народа и у великој мери је независна од законодавне власти. Председник служи и као шеф државе и као шеф владе.[1].
Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Србија, под вођством Александра Вучића, представља сложен случај који брише границе између традиционалног парламентарног и председничког система. Иако је уставно дефинисана као парламентарна република, где премијер и влада имају извршну власт, многи аналитичари тврде да Србија де факто функционише више као председнички систем због концентрације моћи у рукама председника Вучића.[2] [3].
У типичном парламентарном систему, владу формира политичка странка или коалиција која има већину у парламенту. Премијер, као шеф владе, одговоран је за свакодневно управљање земљом и одговара парламенту путем гласања о поверењу.[4]Шеф државе, као што је председник, обично обавља церемонијалне дужности, представља нацију и обезбеђује несметано функционисање демократских процеса, али има ограничену извршну власт.[5]На пример, члан 4. Закона о Влади Републике Србије каже да „Влада представља Републику Србију као правно лице и тиме врши права и обавезе које Република Србија има као оснивач јавних предузећа, установа и других организација, осим ако законом није другачије одређено“.[2]Овај правни оквир дефинише извршне одговорности владе.
Међутим, у Србији, упркос уставном оквиру, председник Вучић, који је раније био премијер, све више преузима улоге које се традиционално повезују са шефом владе. Он делује као главни преговарач за Бриселски дијалог, прима стране званичнике, путује у иностранство у државне посете и учествује у економским преговорима са међународним партнерима попут Кине, Русије и Турске. Такође учествује у отварању инфраструктурних пројеката и фабрика, активности које обично обављају министри или премијер.[2]Ово активно учешће у извршним функцијама, заједно са његовим континуираним вођством владајуће Српске напредне странке (СНС), чак и након што је постао председник, довело је до значајног померања моћи са премијерске на председничку позицију.[2] [6]Критичари тврде да ова концентрација моћи у председништву, без одговарајућих уставних и законских промена, подсећа на „руски модел“ где је политичка моћ везана за појединачног политичара, а не за функцију коју обавља.[2].
Устав Републике Србије ограничава председника на два петогодишња мандата.[7]Александар Вучић је први пут изабран за председника 2017. године, освојивши 55% гласова, а поново је изабран 2022. године са приближно 58% гласова у првом кругу.[8] [9]То значи да му тренутни мандат истиче 2027. године. Питање његове потенцијалне кандидатуре за трећи мандат или повратка на премијерску улогу било је предмет значајне политичке дискусије.[3]Такве промене би захтевале уставне амандмане, којима тренутно недостаје потребна двотрећинска већина у Народној скупштини.[3].
Политичку ситуацију у Србији додатно компликује доминантна позиција СНС-а, која, упркос губитку апсолутне већине у Народној скупштини на парламентарним изборима 2022. године, остаје најјача политичка снага.[8]Опозиција се често суочавала са изазовима у приступу медијима и фер изборним условима, што је довело до бојкота прошлих избора.[8] [10]Општи избори 2022. године, који су обухватали и председничке и парламентарне гласове, обележени су поларизованом кампањом, са извештајима о неправилностима и неравноправним условима у корист актуелних власти.[8].
Текућа дебата о природи политичког система Србије истиче напетост између њене формалне парламентарне структуре и неформалне, централизоване моћи коју врши председничка институција. Ова ситуација покреће питања о демократској одговорности и равнотежи моћи унутар владе.[2] [3].
Вучић је могућ зато што свака средина .. радна .. пословна.. животна има копи пасте некога АВа
У србији јавно друштвено заједничко се схвата као крава музара и во кога свака и свако може клати за кило меса
Парламенат је шеф премијера а премијер шеф владе.
У Србији Председник .. пошто је шеф државе .. а у закону није експлицитно забрањено .. шефује државом .. парламентом.. премијером .. владом ...
Законски зато треба забранити Председнику државе да ради било шта ван закона о Председнику.
Одржавање оваквога стања доводи до шизофрености по којој стално и свиме влада Демократски Монарх акка Канцелар
https://iask.ai/q/parlamentarni-vs-predsednicki-sistem-srbija-vu-i-primeri-5qvlmpo
Разлика између парламентарног и председничког система лежи првенствено у односу између извршне и законодавне гране власти. У парламентарном систему, извршна власт (влада, коју предводи премијер) произилази из законодавне власти (парламента) и одговорна је њој. Шеф државе (често председник или монарх) је обично углавном церемонијална фигура. Насупрот томе, у председничком систему, извршна власт (председник) се директно бира од стране народа и у великој мери је независна од законодавне власти. Председник служи и као шеф државе и као шеф владе.[1].
Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Србија, под вођством Александра Вучића, представља сложен случај који брише границе између традиционалног парламентарног и председничког система. Иако је уставно дефинисана као парламентарна република, где премијер и влада имају извршну власт, многи аналитичари тврде да Србија де факто функционише више као председнички систем због концентрације моћи у рукама председника Вучића.[2] [3].
У типичном парламентарном систему, владу формира политичка странка или коалиција која има већину у парламенту. Премијер, као шеф владе, одговоран је за свакодневно управљање земљом и одговара парламенту путем гласања о поверењу.[4]Шеф државе, као што је председник, обично обавља церемонијалне дужности, представља нацију и обезбеђује несметано функционисање демократских процеса, али има ограничену извршну власт.[5]На пример, члан 4. Закона о Влади Републике Србије каже да „Влада представља Републику Србију као правно лице и тиме врши права и обавезе које Република Србија има као оснивач јавних предузећа, установа и других организација, осим ако законом није другачије одређено“.[2]Овај правни оквир дефинише извршне одговорности владе.
Међутим, у Србији, упркос уставном оквиру, председник Вучић, који је раније био премијер, све више преузима улоге које се традиционално повезују са шефом владе. Он делује као главни преговарач за Бриселски дијалог, прима стране званичнике, путује у иностранство у државне посете и учествује у економским преговорима са међународним партнерима попут Кине, Русије и Турске. Такође учествује у отварању инфраструктурних пројеката и фабрика, активности које обично обављају министри или премијер.[2]Ово активно учешће у извршним функцијама, заједно са његовим континуираним вођством владајуће Српске напредне странке (СНС), чак и након што је постао председник, довело је до значајног померања моћи са премијерске на председничку позицију.[2] [6]Критичари тврде да ова концентрација моћи у председништву, без одговарајућих уставних и законских промена, подсећа на „руски модел“ где је политичка моћ везана за појединачног политичара, а не за функцију коју обавља.[2].
Устав Републике Србије ограничава председника на два петогодишња мандата.[7]Александар Вучић је први пут изабран за председника 2017. године, освојивши 55% гласова, а поново је изабран 2022. године са приближно 58% гласова у првом кругу.[8] [9]То значи да му тренутни мандат истиче 2027. године. Питање његове потенцијалне кандидатуре за трећи мандат или повратка на премијерску улогу било је предмет значајне политичке дискусије.[3]Такве промене би захтевале уставне амандмане, којима тренутно недостаје потребна двотрећинска већина у Народној скупштини.[3].
Политичку ситуацију у Србији додатно компликује доминантна позиција СНС-а, која, упркос губитку апсолутне већине у Народној скупштини на парламентарним изборима 2022. године, остаје најјача политичка снага.[8]Опозиција се често суочавала са изазовима у приступу медијима и фер изборним условима, што је довело до бојкота прошлих избора.[8] [10]Општи избори 2022. године, који су обухватали и председничке и парламентарне гласове, обележени су поларизованом кампањом, са извештајима о неправилностима и неравноправним условима у корист актуелних власти.[8].
Текућа дебата о природи политичког система Србије истиче напетост између њене формалне парламентарне структуре и неформалне, централизоване моћи коју врши председничка институција. Ова ситуација покреће питања о демократској одговорности и равнотежи моћи унутар владе.[2] [3].
Вучић је могућ зато што свака средина .. радна .. пословна.. животна има копи пасте некога АВа
У србији јавно друштвено заједничко се схвата као крава музара и во кога свака и свако може клати за кило меса
