Na vrhovima prstiju, prišunjao se.
Kao senka nadvio se nadamnom,
da uživa u mojoj slabosti, sladi se
i nehajno, poigra se sa mnom.
Pustih ga bez otpora, da zanese se,
da poželi da me učini savladanom.
Pod moju kožu sasvim uvuče se
I prekrije mi oči koprenom tamnom.
U vijugama mojih vena razlio se
i tada kao sa nekim, sebi ravnom,
bez oružja, golih ruku, borio se,
toplotu da stvori u srcu hladnom.
Nadmen i siguran, brzo pokorio se,
Moju kožu za sebe učinio tesnom
Svojoj oholosti sam predao se.
Nestao zauvek u pohodu svom.
Poslednja izmena:
