Koliko lako nekoga "precrtate", znaci prekinete svaki vid komunikacije sa njim , nema ga vise ne postoji
Da li ste skloni tome , ili ste od onih sto sve prastaju
Ja recimo kada mi se nesto ne dopada jednostavno izbacim tu osobu iz svake kombinacije , me mora to nuzno biti neki dublji odnos , moze da se radi i o nekim kombinacijama itd
Kakvi ste vi po tom pitanju ?Koliko mozete da odrzite to sto ste zacrtali (ili bolje reci precrtali ) ?
Teško mi pada. Ja sam neko, kome je strpljivost vrlina. To koliko ja imam živaca & strpljenja, malo ko ima. Ko ima volje i zelje, da se stvari izglade i kada sve izgleda nemoguće. To su moje vrline. Ne skačem na prvu loptu, iako sma po prirodi impulsivna, ali sam naučila to sada da iskontrolišem. Da zastanem.
Neko sam ko dugo premišlja, razmišlja. Kome dugo treba da nešto prevali i prelomi u ovoj svojoj duši. Da nešto ne osećam. Da nešto na primer ne mislim. Dok sve onako lepo ne posložim. Ne uvidim. Ne shvatim. I na saznam. Šta mi se saznavalo, da saznam.
Skona sam da dam dušu na pamuk. I to je moja velika greška. Da gledam ljude po onome šta ja karakterno jesam, da sve jednostavno merim prema tome.
Nisam nepogrešiva, nisam sujetna i nisam bila nesalomiva. Nisam nesagrešiva. Ali, imam svoj ponos i svoje ja i ne dam na sebe.
Zbog svega rečenog& urađenog mi, precrtani doveka.
Crkavaću, plakaću. Ješću se i nadalje i voleću...da. Hoću. Ali, neću pogaziti reč.
Jer mene je sve to razbolelo, jer mene je sve to pojelo. I sve je to moglo drugačije i svako ima na pravo to, to da, ništa sporno. Ali, zbog načina, načina...koji je bio smišljen unapred, sadistički izveden , okrutnošću neviđenom, dokle god dišem...Precrtano.
Ali, neće to njih ni onako da sekira...kad tada nije, sada neće sigurno.
Život je dug, i na takvima se treba učiti. Da nikada ne budemo i ne postanemo, kao oni...Koje smo precrtali.
il padne shah neki 
