eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
„(Пре)носиоци ватре предачке“ у Галерији Прогрес – говор кустоса Душана Миловановића
Драган Башовић
Глава Беловода 5 000 пре Нове ере
БЕОГРАД – У Галерији Прогрес до 24. септембра траје изложба Непрекидност уметности Лепенског вира и Винче „(Пре)носиоци ватре“, на којој излажу „древни уметници Лепенског вира, Старчева, Гомоглаве, Винче…“ На Дунаву кључ европске цивилизације Изложба је само једна од манифестација које се одржавају под покровитељством Министарстава културе и просвете у Влади Србије, којима је циљ да се јавност упозна са истинама „које су скриване два века“: да Срби као народ нису дошли на Балкан него да су овде били хиљадама година, баш као што Русе уче да су дошли са Балкана, а и они су тамо одувек живели, да је цивилизације настала у Винчи и да се из Винче ширила на све стране. - Та кривина Дунава је кључ европске цивилизације – речено је на презентацији изложбе. На научном скупу који се одржава 21. и 22. септембра у Сава центру и Ректорату Београдског универзитета, угледни интелектуалци из више земања и универзитета, укључујући и Харвард, покушаће да одговоре на питања: како то да нема имена Словен пре шестог века, зашто нашу баштину нисмо брендирали и прогласили је српском. Једна од теза скупа биће теза професора Милана Будимира, да су Срби пореклом од најстаријег становништва балкана Пеласта – Пелазга. На скупу ће бити презентовани радови савремене руске интердисциплинарне школе која се бави генетиком, физиком, математиком, лингвистиком и астрономијом, и из тога тражи порекло генетике Словена. Овај скуп, речено је, треба да означи крај археолошком геноциду над Србима. Осим изложбе и научног скупа, биће уприличен и
одлазак у Винчу, Лепенски вир и Старчево
.
Изложба за коју је, како је речено, најзаслужнији председник организације Обједињење Срба Божидар Митровић отворена је синоћ уз програм на коме су наступили Љуба Манасијевић, који је отпевао Востани Сербије, Стојан Стојановић из Клинавца крај Бујановца уметник на дудуку и двојанкама, и етномузиколог Светлана Стевић, позната по извођењу старих српских песама. Према речима једног од организатора ових манифестација Милорада Мише Којића из Удружења „Ћирилица“ чувајући језик и ћирилицу чувамо континуитет, а заборавом мењамо индентитет и губимо своје корене. Којић је упозорио на угроженост Ћирилице и навео да је да од свих натписа у срцу Београда, Кнез Михаиловој улици нашао само два натписа на ћирилици – на једној златари и једном кафићу. Срби као народ све више запостављају своју традицију и све мање маре за српску етнолошку баштину због чега им ј наметнут културни модел који им у суштини није својствен. - Зато смо несигурни на своме простору, простору где постојимо хиљадама година – рекао је Којић, који је изразио разочарење односом САНУ „која врло мало чини на очувању
писма и језика који нас чини тиме што јесмо“.
Глава Бођанства, Бeловода, 5 000 п.н.е. Говор једног од аутора изложбе кустоса Музеја примењене уметности Душана Миловановића Правда преноси у целини: Чини ми се да је задатак сваке генерације , колико да унапредује у односу на предходне, толико и да измашта сан о давно постављеном (и саставим заборављеном) Рају на земљи. Као срећници, међу многим народима, ми Срби, Серби, Сораби, Србљи… имали смо Рај, овде , на тлу којим данас најчешће несвесно проходимо, по овој и уклетој и благословеној земљи, на драгој многим лепотама обасутој, заталасаној Балканској висоравни. Заиста, заиста нам кажу-имали смо некада истински Рај, во времја, у свему узоран генерацијама потољима, и нашим и иноплеменима; мада га се, у суштини-мало ко сећа! Постоје међутим и они у предаље сасвим уплетени, благословени, они чија мисија јесте да се Аријаднина нит не прекине, да одрже и узчувају пупчану врпцу са Почетком и да спасавају од ништавила што заборав зове. Да проносе и негују славу свога и Бога и Рода, да славе, да слове, да приповедају, да поју, раде, граде и на велику предачку Пирамиду, у свакој генерацији-додају своју зеру Лепоте и Истине, своју малу степеницу, какав допринос… То су прави, и само ради труда и њихова – тиња предачка ватра у Срцима посвећених; док једног дана, Боже дај, не распламса сва срца и збуде што сада само сањамо, и „да буде–што бити не може“.
Свет благодарни, стар 10.000 кругова Сунца
А може, и јесте! Ево, пред нама, отвара се свет благодарни, стар 10.000 кругова Сунца, лета, годиница или – како год вам драго; и видеће свако, ко уме да гледа, од почетка распламсале ватре древних наших, и одсјаје кроз сва времена, неопходне печате континуитета, све до времена овдашњих и данашњих. А када довде, до нас и данас дођемо, о радости – може ли шта, или било ко да измени дубоко убеђење да – живи су преци, и језик њихов и вера и сила њихове генетике и стваралачке енергије ради којих нас је, и иначе, Творац, на сопствено подобије смислио и отпослао да Божју башту чувамо, упорно негујемо и унапређујемо, колико је коме дато.
Велика обредна здела Беловода,5.000 година пре Христа
Драган Башовић
Глава Беловода 5 000 пре Нове ереБЕОГРАД – У Галерији Прогрес до 24. септембра траје изложба Непрекидност уметности Лепенског вира и Винче „(Пре)носиоци ватре“, на којој излажу „древни уметници Лепенског вира, Старчева, Гомоглаве, Винче…“ На Дунаву кључ европске цивилизације Изложба је само једна од манифестација које се одржавају под покровитељством Министарстава културе и просвете у Влади Србије, којима је циљ да се јавност упозна са истинама „које су скриване два века“: да Срби као народ нису дошли на Балкан него да су овде били хиљадама година, баш као што Русе уче да су дошли са Балкана, а и они су тамо одувек живели, да је цивилизације настала у Винчи и да се из Винче ширила на све стране. - Та кривина Дунава је кључ европске цивилизације – речено је на презентацији изложбе. На научном скупу који се одржава 21. и 22. септембра у Сава центру и Ректорату Београдског универзитета, угледни интелектуалци из више земања и универзитета, укључујући и Харвард, покушаће да одговоре на питања: како то да нема имена Словен пре шестог века, зашто нашу баштину нисмо брендирали и прогласили је српском. Једна од теза скупа биће теза професора Милана Будимира, да су Срби пореклом од најстаријег становништва балкана Пеласта – Пелазга. На скупу ће бити презентовани радови савремене руске интердисциплинарне школе која се бави генетиком, физиком, математиком, лингвистиком и астрономијом, и из тога тражи порекло генетике Словена. Овај скуп, речено је, треба да означи крај археолошком геноциду над Србима. Осим изложбе и научног скупа, биће уприличен и
одлазак у Винчу, Лепенски вир и Старчево
.
Изложба за коју је, како је речено, најзаслужнији председник организације Обједињење Срба Божидар Митровић отворена је синоћ уз програм на коме су наступили Љуба Манасијевић, који је отпевао Востани Сербије, Стојан Стојановић из Клинавца крај Бујановца уметник на дудуку и двојанкама, и етномузиколог Светлана Стевић, позната по извођењу старих српских песама. Према речима једног од организатора ових манифестација Милорада Мише Којића из Удружења „Ћирилица“ чувајући језик и ћирилицу чувамо континуитет, а заборавом мењамо индентитет и губимо своје корене. Којић је упозорио на угроженост Ћирилице и навео да је да од свих натписа у срцу Београда, Кнез Михаиловој улици нашао само два натписа на ћирилици – на једној златари и једном кафићу. Срби као народ све више запостављају своју традицију и све мање маре за српску етнолошку баштину због чега им ј наметнут културни модел који им у суштини није својствен. - Зато смо несигурни на своме простору, простору где постојимо хиљадама година – рекао је Којић, који је изразио разочарење односом САНУ „која врло мало чини на очувању
писма и језика који нас чини тиме што јесмо“.
Глава Бођанства, Бeловода, 5 000 п.н.е. Говор једног од аутора изложбе кустоса Музеја примењене уметности Душана Миловановића Правда преноси у целини: Чини ми се да је задатак сваке генерације , колико да унапредује у односу на предходне, толико и да измашта сан о давно постављеном (и саставим заборављеном) Рају на земљи. Као срећници, међу многим народима, ми Срби, Серби, Сораби, Србљи… имали смо Рај, овде , на тлу којим данас најчешће несвесно проходимо, по овој и уклетој и благословеној земљи, на драгој многим лепотама обасутој, заталасаној Балканској висоравни. Заиста, заиста нам кажу-имали смо некада истински Рај, во времја, у свему узоран генерацијама потољима, и нашим и иноплеменима; мада га се, у суштини-мало ко сећа! Постоје међутим и они у предаље сасвим уплетени, благословени, они чија мисија јесте да се Аријаднина нит не прекине, да одрже и узчувају пупчану врпцу са Почетком и да спасавају од ништавила што заборав зове. Да проносе и негују славу свога и Бога и Рода, да славе, да слове, да приповедају, да поју, раде, граде и на велику предачку Пирамиду, у свакој генерацији-додају своју зеру Лепоте и Истине, своју малу степеницу, какав допринос… То су прави, и само ради труда и њихова – тиња предачка ватра у Срцима посвећених; док једног дана, Боже дај, не распламса сва срца и збуде што сада само сањамо, и „да буде–што бити не може“.
Свет благодарни, стар 10.000 кругова Сунца
А може, и јесте! Ево, пред нама, отвара се свет благодарни, стар 10.000 кругова Сунца, лета, годиница или – како год вам драго; и видеће свако, ко уме да гледа, од почетка распламсале ватре древних наших, и одсјаје кроз сва времена, неопходне печате континуитета, све до времена овдашњих и данашњих. А када довде, до нас и данас дођемо, о радости – може ли шта, или било ко да измени дубоко убеђење да – живи су преци, и језик њихов и вера и сила њихове генетике и стваралачке енергије ради којих нас је, и иначе, Творац, на сопствено подобије смислио и отпослао да Божју башту чувамо, упорно негујемо и унапређујемо, колико је коме дато.
Велика обредна здела Беловода,5.000 година пре Христа У свако посланству, прегнућу и великом искораку постоји један, базни, стожер, ослонац… То буде личност особите снаге и харизме, Божји одабраник, посланик… а они који виде – посведочиће да увек по мало светли и да се понекад чини да нема ваздухом хода. Он долази да испремешта искварене и невеште протоколе, да подсети на Божје и поправља људске законе, да мења праксу, да бистри изворе замућене, живот да унапређује и улепшава, да враћа богочовечански лик рабу Божијем. Древни су таквога звали упретником, кеманом ослонца, око кога се све врти и који магнетном снагом привлачи сагласне, а одбија зле силе, помазаником, вождом…
./.
Poslednja izmena:
. Idi ti to, Mitke, da proveris i slikas.
