комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Правих русофила више нема, про-Путиновски дискурс је пропагандни производ, а млади желе у Европу
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Оних правих русофила, које памтим пошто сам матор, а који су возили Ладу, Москвич и Волгу, на руци поносно носили руски сат "Ракету", а на глави руску шубару, који су ишли у Москву у туристичким аранжманима, пратили руску кинематографију, куповали руске плоче, "гутали" руске класике, пили само руски квас и вотку, њих више нема, они више и не постоје, изумрли су одавно. Данашњи "русофили" воле немачка кола, Nike патике, а после трибине у Руском дому или "литије суботом", они трче у McDonalds.
Про-Путиновски дискурс нам се агресивно намеће путем масовних медија односно од стране никада цркле удбашке клике из деведесетих, оне која је убила Ђинђића.
![tan2019-1-17_182333136_1[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/tan2019-1-17_182333136_1-1-jpg.1070587/ "tan2019-1-17_182333136_1[1].jpg")
Тако се данас код политичких Срба спојило антиевропејство и антиамериканизам блискоисточног типа са једне, и "русофилство", тачније путинофилство, са друге стране. А то како су се ту углавиле карикатуралне личности као што су турбо-фолкери из деведесетих и звезде Pink_oве Србије, посебна је тема која захтева детаљније разматрање. Али све то не чуди када знамо да је агресивни антизападни дискурс настао пре 20 и кусур година, касних деведесетих, када Слободан Милошевић са својим трустом пилећих мозгова креће у свој коначни обрачун са западном цивилизацијом и њеним вредностима, и када је поништено све шта се у нашем друштво позитивно стварало од 1948. године и раскида са Стаљином.
Али, наде за Србијанско друштво ипак има. Наду нам даје чињеница да данас ипак само политички Срби желе да Србија постане руска губернија. Само политички Срби данас призивају руску инвазију и уништење нама увек братске Украјине. Прави, органски Срби, Србијанци, желе у Европу. Увек смо тежили Европи, а да смо хтели Исток, остали би у Турској. Млади одлазе у Беч, Минхен, Амстердам, Париз и остале метрополе ЕУ, а не у "Мајчицу". Русија не привлачи младе. А богами, ни маторе: за разлику од времена када се о "Мајчици" није по цео дан верглало на телевизији, туристичке агенције углавном једва попуне број путника потребан да би се организовала тура по Русији.
Политички Срби само на први поглед одишу својим "љубављу" према "Мајчици". Заправо суштина њиховог "русофилства" је обрачун горе поменуте удбашке клике, која на располагању има масовне медије, са демократијом као таквом. У суштини, то је обрачун са демократским вредностима Запада, јер њима мио Путинов режим опстаје на гушењу медијских слобода, хапшењима опозиционара и забранама јавних протеста. Наравно, од ратнохушкачке клике из деведесетих не можемо ни да очекујемо да нам из Русије сервира нешто друго осим екстракованог кагебеовског тоталитаризма.
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Оних правих русофила, које памтим пошто сам матор, а који су возили Ладу, Москвич и Волгу, на руци поносно носили руски сат "Ракету", а на глави руску шубару, који су ишли у Москву у туристичким аранжманима, пратили руску кинематографију, куповали руске плоче, "гутали" руске класике, пили само руски квас и вотку, њих више нема, они више и не постоје, изумрли су одавно. Данашњи "русофили" воле немачка кола, Nike патике, а после трибине у Руском дому или "литије суботом", они трче у McDonalds.
Про-Путиновски дискурс нам се агресивно намеће путем масовних медија односно од стране никада цркле удбашке клике из деведесетих, оне која је убила Ђинђића.
Тако се данас код политичких Срба спојило антиевропејство и антиамериканизам блискоисточног типа са једне, и "русофилство", тачније путинофилство, са друге стране. А то како су се ту углавиле карикатуралне личности као што су турбо-фолкери из деведесетих и звезде Pink_oве Србије, посебна је тема која захтева детаљније разматрање. Али све то не чуди када знамо да је агресивни антизападни дискурс настао пре 20 и кусур година, касних деведесетих, када Слободан Милошевић са својим трустом пилећих мозгова креће у свој коначни обрачун са западном цивилизацијом и њеним вредностима, и када је поништено све шта се у нашем друштво позитивно стварало од 1948. године и раскида са Стаљином.
Али, наде за Србијанско друштво ипак има. Наду нам даје чињеница да данас ипак само политички Срби желе да Србија постане руска губернија. Само политички Срби данас призивају руску инвазију и уништење нама увек братске Украјине. Прави, органски Срби, Србијанци, желе у Европу. Увек смо тежили Европи, а да смо хтели Исток, остали би у Турској. Млади одлазе у Беч, Минхен, Амстердам, Париз и остале метрополе ЕУ, а не у "Мајчицу". Русија не привлачи младе. А богами, ни маторе: за разлику од времена када се о "Мајчици" није по цео дан верглало на телевизији, туристичке агенције углавном једва попуне број путника потребан да би се организовала тура по Русији.
Политички Срби само на први поглед одишу својим "љубављу" према "Мајчици". Заправо суштина њиховог "русофилства" је обрачун горе поменуте удбашке клике, која на располагању има масовне медије, са демократијом као таквом. У суштини, то је обрачун са демократским вредностима Запада, јер њима мио Путинов режим опстаје на гушењу медијских слобода, хапшењима опозиционара и забранама јавних протеста. Наравно, од ратнохушкачке клике из деведесетих не можемо ни да очекујемо да нам из Русије сервира нешто друго осим екстракованог кагебеовског тоталитаризма.
Poslednja izmena:
