Злочин од 26. јуна 2010. године у коме сам изгубио ћерку, дете од непуних осам (8) година, као да није био довољна опомена нашем друштву и пре свега, онима који одлучују о судбинама обичног света. Мислим на судску и законодавну власт државе Србије, чији сам поданик.
- Да подсетим, те несрећне и црне суботе, зло се дигло из најдубљег понора пакла и отелотворило у обличју Младена Огулинца (52), процесуираног сексуалног напасника, силоватеља и не залеченог алкохоличара који је слободан ходао земљом, по вољи оних који су проценили да исти није опасан по људе, те су му грехе (силовање ) из прошлости опростили „у име народа“. Монструм је, по сопственом признању измилео из јазбине у којој је мрцинио свој бедни живот, на превару отео жртву (невино дете) из родитељске куће и са њом се вратио у брлог где је починио један од најјезивијих злочина за који човечанство зна.
Отео ми је крвник ћеркицу, приказивао јој порнографске филмове, силовао је, затим угушио (ђаволи га у паклу гушили) јастуком „ да не исприча, мило моје мајци“ и на крају свог крвавог пира, мало тело бацио иза помоћног објекта (шупе) у својој проклетој авлији. Кукавица и људска гњида се након злочина одметнула у шуму у којој је ухваћена, од стране мојих комшија и рођака 20 сати касније. Овај злочин није добио свој судски епилог, јер је зликовац скапао у сну, од срчаног удара на празник Светог Илије, Маријин рођендан у затворској болници у Београду. Зашто је био притворен у затворској болници, а не у притвору, затвору не питајте мене, него оне који су одлучили да је „болестан“ и да му треба нега. Ђаволи га „неговали“, да Бог да. Мрцињак је у полицији до детаља описао злочин, чије сам Вам детаље изнео, да би се пред истражним судијом бранио ћутањем, на савет адвоката који му је додељен по службеној дужности! Након свега, кроз шта смо прошли, моја жена, синчић од тада четири године (сада пет и по) и ја, одлучио сам да свој живот подредим борби за доношење антипедофилског и антисилеџијског закона, којег у земљи коју волим и поштујем нема! С тим у вези оснивам фондацију, која ће носити име моје покојне кћери, „Марија Јовановић – Дете“ са јасним циљевима.
СИЛОВАЊЕ НЕ СМЕ ВИШЕ БИТИ РЕЦИДИВ - ДЕЛО У ПОВРАЋАЈУ!
КАЗНЕНА ПОЛИТИКА ПРЕМА ПЕДОФИЛИМА НАЈОШТРИЈА МОГУЋА, НЕМА МИЛОСТИ И ДРУГЕ ШАНСЕ ЗА ЊИХ. НИ ЖРТВЕ КРВНИКА НЕМАЈУ ДРУГУ ШАНСУ!
Забрињавајуће велик је проценат силоватеља повратника. Као и све распрострањенија педофилија у држави у коме живимо. Новинске ступце скоро свакодневно испуњавају овакви злочини. Последњи се догодио у недељу 26. фебруара текуће године у месту Врачев Гај, покрај Беле Цркве. Када је Рајко Јовановић, силоватељ повртаник секиром, зверски убио Драгана Петровића и покушао да му силује ћеркицу од 12 година, поред његова обезглављена тела. Сам чин силовања (на срећу) није успео да обави, јер је био превише пијан. Након крвавог пира се и овај олош одметнуо. За време бекства је навраћао у родитељску кућу, где је напкон и ухваћен. Рајка Јовановића, двадесетседмогодишњег злотвора из Врачева Гаја држава Србија је „ у име народа“ осудила на четири и по (4,5) године (!!!) због силовања непокретне старице и ментално заосталог детета. Да би иста та Србија Рајка, опет „у наше име“, име народа ослободила након одлежане три године, због примерног владања! Мада је, у међувремену, имао једно бекство из затвора у који је враћен. Примерно, нема шта. Шок, за шоком! За неверицу.
У некој другој нормалној Србији, Рајко и њему слични не би имали шансу да икада више до краја својих бедних живота виде зрак сунца, а да није кроз затворске решетке. У овој, Вашој и мојој Србији сексуални предатори се пуштају да слободно тумарају и чине злочине, а судије их у наше име, име народа награђују срамотно ниским и мизерним казнама. Због свега наведеног сам дао себи слободу да напишем предлог закона који би педофиле и силоватеље држао подаље од њихових жртви. Када већ нико од оних који се баве правдом и правом то неће или не жели.
https://www.facebook.com/groups/zamarijinzakon/doc/393774813966542/
Слободан Јовановић
Страи Лединци, поред Новог Сада
) kako bi vratili za hranu koju dobijaju. npr.....
