(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PRAVA
Je l' ovo moj blog? Jeste.....pa, kako kaže dosta net ljudi "ovo je forum, ovo je blog, mogu da pišem šta hoću"......evo....mog skromnog doprinosa
Što se tiče virtuelnog sveta.....e, tu nemam problem jer niti se krijem iza svog avatara, niti iz njega crpim snagu i pamet koju nemam. Nisam neko drugi ovde a kad ugasim kompjuter neko pak treći. Takva sam kakva sam, sve je u mojim blogovima, u onom silnom broju postova uglavnom na svetu životinja.....realan život sa svim svojim lepim i ružnim licima.....dobro, nisu sva ružna ispisana ali zato lepa jesu. Pravi život je i na svetu životinja......prave ljubavi, prave suze, prave dogodovštine, bolesti, uginuća, radjanja, saveti, pomoći i mnogo, mnogo smeha i druženja. Zato i nemam problem sa prikazivanjem osećanja i slika života jer sam počela imaginarni forumski život upravo tamo.....u realnom životu ispisanom na monitoru pa se sve to lepo uklopilo sa mojim dotadašnjim stavovima. Primenjujem i ovde svoja pravila iz stvarnog života......bitno, manje bitno i nebitno......PRIJATELJ, prijatelj, poznanik, prolaznik........
PRIJATELJ je zaista pravi prijatelj, neko ko bi mi bio prijatelj i u stvarnom svetu.....forum nas je samo spojio.....njemu hvala. To je onaj koji me poznaje jer je bio zainteresovan da me upozna i koji je dozvolio da ja njega upoznam, onaj koga mogu pozvati telefonom a i on mene, onaj koji kada napišem da me boli glava u 10 pre podne, on me u 12 sati pita da li mi je bolje, onaj koji je spreman da dodje iz Niša, Novog Sada, Zrenjanina, Užica, Smedereva, Subotice ili nekog drugog mesta na izložbu samo da bi upoznao ostale forumaše bez obzira da li dovodi svog psa ili ne......onaj sa kojim popijem kafu i pojedem sladoled u mojoj kancelariji, dodje kod mene kući, odem kod njega, izadjemo u šetnju ili pak onaj sa kojim je nemoguće realno se sastati zbog udaljenosti ali je uvek tu i kad nije konektovan, za savet, pomoć.....onaj ko cele noći bistri postove i plan grada ne bi li našao bolesnog forumaša-prijatelja....onaj ko svoju realanost ne želi da sakrije. I nemaju sa tim veze ni sličice poslate svakog dana.....naprotiv....sa PRIJATELJIMA ih uopšte ne razmenjujem.....nema ih na mom profilu, ne vide se....nisu za javnu prezentaciju....ali su tu uvek kao i ja za njih.
Prijatelji, u ovom imaginarnom svetu to su osobe sa kojima imam lepu komukaciju ali bez ulaska u detalje....fino, kulturno i bez pitanja....po neka utešna reč ili smajlić kada vidim da mu/je teško i naravno dosta smeha ukoliko se pronadjemo sa temama. Nisam baš sigurna čemu to služi ali prija pa neka tako i ostane. To je valjda neka početna tačka za virtuelni kontakt, pa posle ako se razvije u redu, a ako ne, opet u redu. Po neki pp, ili porukica koja kaže „tu sam“ poželi lep dan.....i to je to. Ni njih nema puno i to je dobro jer ne volim gužvu nikako. Danas ih ima, sutra ih nema.....idemo dalje.
Poznanika ima dosta.....pišeš na nekim temama pa upoznaš ljude, opet sve kulturno, fino, pa se setiš opet na nekoj drugoj temi kad se sretnete u diskusiji posle mesec-dva.
Prolaznika ima najviše......to su po mojoj definiciji ljudi koji ne žele da ostave trag iza sebe, naravno iz nekog svog razloga koji apsolutno prihvatam kakav god da je, jer je ostavljanje kao i zatrpavanje tragova pravo izbora, a to pravo nikada nikome ne treba osporiti.
Prihvatam sve različitosti u ovom virtuelnom svetu, sve tudje stavove ,odluke, reči, copy-paste varijante, sve što neko želi da bude, prihvatam i nečiji beg od stvarnosti.... jer svi imamo pravo izbora. To pravo maksimalno poštujem, ali takodje imam pravo i da mi se nešto dopadne ili ne dopadne. Ne volim svadje, prepirke, ali volim smeh, umerenu kulturnu šalu koja nikoga ne povredi već samo nasmeje. Nemam nalog na FB, niti mi pada na pamet da ga otvorim, ne gledam tudje profile, ne postavljam pitanja nikome, ne zabadam nos u tudje živote, čak me to ni ne zanima....dok me neko toliko ne nagazi sopstvenom sebičnošću ili bezobrazlukom.....eee, to je druga priča i takodje nije za javnost.....mada sam sebi dozvolila luksuz da par puta i javno odbrusim, naravno, ukoliko je i sebičnost javno prezentirana ......što da ne.... pravo na pravo. Poštujem svačiju odluku da bilo šta kaže ili da ćuti....moje je pravo da odgovorim ili ne na ovaj ili onaj način. Nemam nameru nikoga da menjam, nemam nameru ni da popujem....jedino ne volim sebičnost i laži......a toga ima i u virtualu kao i u stvarnom životu. Čak i ne preporučujem ovakvo doživljavanje foruma kao što je moja varijanta niti pisanje kao što ja to činim.....samo kažem da je ovo moj način. Ne kažem ni da je ispravan, ni da je jedini......samo da je moj.
Moja je odluka da pišem o sebi, porodici, nekim mojim razmišljanjima. Ne očekujem ni od koga da to čini, jer naprosto ljudi su različiti a dosta njih na net i pobegne upravo od sopstvene realnosti......antistres program koji stvara drugu vrstu stresa.....posle ćemo se lečiti od zavisnosti od neta hahahaha šetajući uz reku, čitajući ili heklajući....šteta što su vilerovi gobleni izašli iz mode hahahaha. Da se razumemo, ovo važi i za mene. I naravno da sve priče i pesme nisu objavljene niti će biti jer prosto nisu za blog....moje su i imaju naznaku „ne objavljivati“......a da li će biti u knjigici....videću. Zato svi koji čitaju blogove imaju utisak da se poznajemo. Tačna konstatacija je ....vi malo poznajete mene, jer tako želimo .....ja pišem, a vi čitate....dva iskorišćena prava.....posle ćemo da se zamenimo hahahaha
AJD' SAD NA PIJENJE KAFE......
Dokaz da se ne radi o mojoj krizi srednjih godina hahahaha
A toliko zudeh
