Svima nama poznati Julijanski kalendar koji nosi naziv u čast Gaj Julija Cezara je ustvari napravljen u starom Egiptu. Željom da se proizvede što veća količina žitarica Egipatski zemljoradnici su primetili da to mogu da postignu ako useve zasade u odredjeno doba godine, bilo je takodje potrebno da se predvidi kada će se Nil izliti iz korita a to se moglo lako postiću uvodjenjem kalendara. Problem početka je rešen tako što se uvela najstarija astromoska sprava gnomon ( za one koje ne znaju
http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/gnomon.htm ) Naime, gnomon je bacanjem senke pokazivao kada je sunce najviše na nebu i kada je ono najbliže horizotu te je tako utvrdjena ravnodnevnica,kratkodnevnica i dugodnevnica. Onda su jednostavno brojali dane, recimo od dana dugodnevnice, tj . kada je Sunce najvše na nebu, pa sve do sledeće dugodnevnice, bilo je potrebno 365 dana da se ciklus ponovi, otkrivena je godina!
Taj prvi kalendar je bio ustvari lunarni kalendar jer se vreme merilo po prolasku Meseca kroz sve svoje faze za šta je bilo potrebno 29,5 dana zato su lunarni meseci imali naizmenično 29 i 30 dana. Ali prblem je brzo uviden jer 12 lunarnih meseca broje 354 dana a ne 365 koliko je potrebno za revoluciju Zemlje oko sunca. Tako su mesecima dodavali dani, a jedan mesec se prestao poklapati sa prolaskom faza Meseca na nebu. Medjutim, opet se nešto nije slagalo, Nil se nije izlivao u vreme kada je bilo predvidjeno kalendarom, iz godine u godinu činio je to ranije nego što bi trebalo. Greška je bila u tome da godina zapravo i ne traje 365 dana, nego 365,2564 dana. Ubacivanjem jednog dana svake četvrte godine, tj prestupne godine, ovaj problem je delimično rešen, ali samo delimično. Julijanski kalendar je uzimao za trajanje godine 365,25 dana a ne 365,2564 što je dovodilo do greške od jednog dana svakih 128 godina. Julijanski kalendar je uveden 45 godine pre nove ere a na čuvenom Nikejskom saboru 325 g.n.e je zvanično usvojen i proglašen za kalendar crkve. Na Nikejskom saboru je uočena greška pa su bila izbačen 3 dana. Do uvodjenja Gregorijanskog kalendara u 16. veku greška je bila čak 10 dana!
