Praistorijske životinje koje još uvek lutaju Zemljom

[Moje ime je Đurđija.]

Neke životinje na prvi pogled deluju kao da ne pripadaju ovde. Ponekad se to može pripisati granicama naše mašte, ali drugi put je to zato što je ta životinja zaista iz ere tako daleke da je mogla biti sa neke vanzemaljske planete. Istorija života na Zemlji seže daleko unazad, mnogo dalje od istorije čovečanstva, i broj stvorenja koja su postojala pre više stotina miliona godina, a koja i dalje koegzistiraju sa nama danas, mogao bi vas iznenaditi.

Evo nekih primera.

(izvor)

Naborana ajkula (fam. Chlamydoselachidae)

Drevna i zastrašujuća naborana ajkula stara je najmanje 150 miliona godina - što znači da je plivala okeanima u isto vreme kada i neki od najpoznatijih dinosaurusa iz doba Jure, kao što je stegosaurus - i još uvek luta Zemljom. Danas ove ajkule vrebaju u najdubljim dubinama okeana, daleko od bilo kakve ljudske aktivnosti.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Komodo zmaj

Jedan od najpoznatijih ostataka drevne, reptilske Zemlje, je Komodo zmaj iz Indonezije. Danas su to najveći gušteri na Zemlji i postoje skoro četiri miliona godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Cipelokljuna roda

Cipelarka je ogromna ptica zapanjujuće jedinstvenog profila. Masivni kljunovi ovih ptica pomažu im da love veći plen od većine njihovih rođaka roda i vodenih ptica. Potomci cipelara su iz iste grupe životinja kao i tiranosaurus reks, ali su se odvojili od svog zajedničkog pretka pre oko 65 miliona godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Dvogrba kamila

Iako na Zemlji gotovo da nema više od 1.000 dvogrbih kamila, one su se pokazale kao jedne od najotpornijih životinja na Zemlji u proteklih dva miliona godina. Opremljene za sve uslove, dvogrbe kamile mogu uspešno preživljavati i u najvrelijim pustinjama i kroz najteže zime.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ehidna ili kljunasti jež

Bliski rođak platipusa, koji izgleda kao ukrštanje bodljikavog praseta i ježa, star je najmanje 110 miliona godina, što ga čini najstarijom preživelom vrstom sisara na svetu. Poreklom iz Okeanije, ove životinje su uz platipusa jedini sisari koji polažu jaja.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Mošusno goveče

Poreklom iz gornjih regiona Severne Amerike, mošusna govečad su prisutna na Zemlji skoro 200.000 godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Vikunja

Vikunje su još uvek živi preci modernih lama koje je Inkansko carstvo Južne Amerike smatralo svetima. Vikunje lutaju nizijama i visoravnima Patagonije najmanje već 130.000 godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Biserni nautilus

Jedan od najstarijih stanovnika Zemlje koji je još uvek sa nama je biserni nautilus, morski glavonožac koji postoji već 500 miliona godina. To znači da je duplo stariji i od najstarije vrste dinosaurusa!

 

[Moje ime je Đurđija.]

Babirusa

Babiruse se razlikuju od drugih svinja, i životinja uopšte, po tome što će njihove kljove, namenjene zaštiti i borbi - ako ih turpijanjem ne skraćuju - na kraju izrasti unazad do tačke da probuše sopstvenu lobanju i ubiti ih. Neverovatno je da bi tako loše dizajnirana životinja mogla da traje toliko dugo, ali postoje prikazi Babirusa na nekim od najstarijih pećinskih slika u jugoistočnoj Aziji.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Tapir

Najraniji dokazi o tapirima potiču iz miocena, pre oko 23 miliona godina. Ovi veliki i drevni sisari, daleki rođaci konja, nekada su se mogli naći na svim kontinentima u svetu, isključujući Antarktik, ali sada se uglavnom nalaze samo u Centralnoj Americi, Južnoj Americi i Maleziji.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Beli nosorog

Iako izgledom liče da bi se savršeno uklopili da lutaju među dinosaurusima, nosorozi su zapravo sisari koji imaju vrlo malo veze sa ogromnim reptilima od pre 65 miliona godina. To, međutim, ne znači da ova veličanstvena stvorenja nisu sama po sebi drevna; beli nosorog naseljava južnu Afriku najmanje 14 miliona godina.

 

[Droid]

Krokodil i ajkula.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ćilim ajkula

Fascinantno jedinstvene ćilim ajkule potiču još iz perioda gornje jure, pre oko 145 miliona godina. To znači da su one, zajedno sa mnogim drugim vodenim oblicima života, preživele događaj masovnog izumiranja koji je zbrisao dinosauruse pre 65 miliona godina. Neuhvatljiva priroda ćilim ajkule i njena stručno korišćena kamuflaža pomogli su joj da dobro napreduje i u sadašnjosti, bez ikakve opasne pretnje.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Potkovičaste krabe

Poznato, ali netačno, označeno kao najstariji živi fosil na svetu, rak potkovica je člankonožac star najmanje 450 miliona godina, što ga čini starijim i daleko otpornijim od dinosaurusa.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Tuatara

Ovi mali reptili, koji se danas nalaze samo na Novom Zelandu, mogu izgledati kao skupljeni dinosaurusi. I u suštini jesu! Tuatare su poslednji preživeli članovi porodice gmizavaca koji su se prvi put pojavili u trijaskom periodu pre oko 250 miliona godina. Verovatno je da su samo zbog svoje male veličine tuatare preživele događaj masovnog izumiranja pre 65 miliona godina koji je zbrisao njihove rođake dinosauruse.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Kineski džinovski salamander

Najveća vrsta daždevnjaka na Zemlji, kineski džinovski salamander, živi je ostatak drevnog sveta jurskog perioda, koji se prvi put pojavio pre oko 170 miliona godina. Redovno prelazi šest stopa (1,8 metara) u dužinu. Međutim, populacija ovih džinovskih daždevnjaka opasno se približila izumiranju u 21. veku zbog klimatskih promena i gubitka staništa.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Duh ajkula ili himera

Ajkule duhovi, ili himere, su neke od najstarijih vrsta riba na svetu, koje su divergirale od pravih ajkula pre oko 400 miliona godina. To ih čini isto tako starim, ako ne i starijim bićima od drveća i šuma. Danas se himere drže najmračnijih dubina okeana.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Jezerska jesetra

Jesetra je još jedna neshvatljivo drevna vrsta ribe koja je uspela da se zadrži na Zemlji više od 100 miliona godina. Jesetra, iako je sada daleko manja nego što je bila u periodu krede, još uvek se može naći u Velikim jezerima Severne Amerike i može narasti do 3,5 metara u dužinu.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Okapi

Iako je teško doći do konkretnih i neospornih fosilnih zapisa kada je u pitanju istorija okapija, opšte je prihvaćeno da su oni u konkurenciji za titulu najstarijih velikih sisara na Zemlji. Poreklom iz Centralne Afrike, okapi, koji se ponekad naziva i "zebra žirafa", luta Zemljom najmanje 18 miliona godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Crvena panda

Jedno od najslađih i najmaznijih stvorenja na svetu, crvena panda zapravo nema nikakve veze sa medvedom pandom. One su deo jedinstvene porodice životinja (fam. Ailuridae), čiji su jedini preživeli članovi. Na osnovu fosilnih zapisa, crvene pande se izležavaju oko šumovitih planina Nepala i Kine već oko 25 miliona godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Aligatorski gar

Aligatorski garovi su ribe koje su ostale praktično nepromenjene evolucijom u poslednjih 100 miliona godina, od ranog perioda krede. Očigledno, nikakva promena nije bila potrebna, jer su svo to vreme bili uspešna vrsta, a ni danas im ne preti nestanak ili ugroženost.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Karibu ili irvas

Karibu, ili irvasi, lutaju snežnim zemljama unutar Arktičkog kruga od pre negde oko dva miliona godina i bili su jedan od prvih izvora mesa sa kojima su se rani ljudi susreli kada su prešli Beringov kopneni most pre 16.000 godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Sibirski mošusni jelen

Ovi mali mošusni jeleni, poreklom iz najsevernijih regiona Kine i istočne Rusije, prvi put se pojavljuju u fosilnim zapisima tokom srednjeg pleistocena pre oko milion godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Vaške

Jedan od primarnih izvora sramote u životima tolikog broja dece, vaške imaju solidnu strategiju preživljavanja koja je delovala za ovu vrstu skoro 130 miliona godina.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Brahiopodi ili školjke-svetiljke

Brahiopodi su jedni od najstarijih i, u jednom trenutku, najnaseljenijih beskičmenjaka na planeti. Prema dostupnim fosilnim zapisima, brahiopodi su se prvi put pojavili pre više od 500 miliona godina, a nedugo nakon toga postali su najčešće stvorenje u moru. Oni su ostali dominantni sve do permskog masovnog izumiranja, koje se dogodilo pre oko 250 miliona godina. Iako su uspeli da se održe, brahiopodi tek treba da se vrate svojoj nekadašnjoj slavi.