- Poruka
- 21.076
Nekad su maske služile da sakriju ono što nije smelo da se vidi.
Danas, one otkrivaju ono što je oduvek bilo tu - ali potisnuto, obučeno u tuđe ime, u tuđi glas.
Dreg nije kostim, nije šminka, nije parodija. Dreg je pitanje. A pozorište, to staro mesto gde se
istina igra sa fikcijom, zna da na pitanja ne treba uzmicati.
Zato se pozorište ne boji drega. Jer dreg ne ruši scenu - on je gradi. Od tela koje se ne stidi,
od duše koja se ne povinuje, od pogleda koji ne traži dozvolu.
U toj igri, sve je moguće. I sve je dozvoljeno - osim zaborava.
Dobrodošli u predstavu u kojoj se ne glumi da se glumi.
Ovde se biva.
Dreg: igra u ogledalu
Dreg nije izum današnjice, iako ga mnogi tako vide - kao šareni hir modernog doba. Istina je
da se ta igra identiteta vuče kroz vekove, još od antičkog pozorišta, gde su muškarci oblačili
ženske kostime, jer ženama nije bilo dozvoljeno da se pojave na sceni. Ne zbog umetnosti,
već zbog sramote - jer je svet tada verovao da je žensko telo previše stvarno za fikciju.
U Dionisovim svetkovinama, u grčkim i rimskim predstavama, pa sve do renesanse, žene su
bile odsutne, a njih su igrali mladići i muškarci, sa grudima od platna i stomacima od vate.
U Japanu, žene su u Kabukiju bile prve zvezde - dok im nisu zabranili pristup, pa su i tamo
muškarci preuzeli sve uloge, uz šminku i perike koje su govorile umesto njih.
Opera je bila još jedna pozornica zamene: muškarci su pevali kao žene, žene su igrale
muškarce, a publika je sve to prihvatala kao deo igre.
U Kini, umetnici poput Mei Lanfanga postali su legende upravo zbog ženskih uloga koje
su igrali s takvom snagom da su inspirisali i Brehta i Stanislavskog.
Reč dreg pojavila se u viktorijanskom dobu, možda od engleskog to drag - jer su se
suknje vukle po sceni - a možda kao akronim dressed as a girl.
U svakom slučaju, značenje je jasno: igra sa rodom, kostimom, telom, i onim što se krije
iza maske.
Vodvilj je doneo nove oblike, a 20. vek ikone poput Rupola, koji je dreg izveo iz senke i
stavio ga pred kamere. Danas se dreg slavi na Brodveju, u mjuziklima, u komedijama,
pa i kod nas - gde se uz šminku, perike i naglašene obline igra ne samo sa telom, već i
sa dušom.
Jer dreg nije samo kostim.
To je poziv da se pogledaš u ogledalo i pitaš:
Ko sam kad skinem sve što mi je dato?
I šta mogu da budem kad se usudim da budem više?
