mr Kiza
Domaćin
- Poruka
- 3.219
https://narodnopozoriste.rs/predstave/bela-kafa
Otisao po preporuci prijatelja koji ju je nedavno odgledao, uz komentar da je rec o "vrhunskoj komediji". Uverio sam se da ponekad tudje utiske ne treba uzimati zdravo za gotovo. Predstava jeste korektna, ali je daleko od "vrhunske", kakva je recimo "Razvojni put Bore šnajdera", dokaz da isti autor ne mora uvek da napravi i umetnicko delo na istom nivou. Glavni problem sa ovom predstavom je sto je ona bila napisana i izvedena 1990/91. godine. Tadasnjem auditorijumu je verovatno bilo i prijemcivo i bolje su razumeli pokusaj da se kroz zafrkanciju zapravo prikaze sumrak gradjanske porodice za vreme i neposredno nakon WW2. Ali danas posle svega sto smo prosli u zadnjih 35 godina, za neke nove generacije niti je ta tematika preterano aktuelna, niti ih zanima (opet se vracam na "Boru šnajdera", gde dva i po sata prolete u jednom dahu i gde publika aktivno ucestvuje, dok se ovde samo sporadicno cuo vrlo mlak smeh, a kako je vreme prolazilo sve vise su se ljudi meškoljili, sasaptavali i cekali kraj). Branko Vidakovic i Nada Šargin (definitivno sam se uverio da ova zena ne samo da ekstra izgleda, nego je zaista i odlicna u svom poslu) su ipak malo izvukli nabolje opsti utisak (mada su i njihova dva lika tako postavljena).
Na kraju glumci pojacani ostatkom glumackog ansambla su na bini procitali svoj proglas protiv nametanja cenzure i dobili veliki aplauz.
Otisao po preporuci prijatelja koji ju je nedavno odgledao, uz komentar da je rec o "vrhunskoj komediji". Uverio sam se da ponekad tudje utiske ne treba uzimati zdravo za gotovo. Predstava jeste korektna, ali je daleko od "vrhunske", kakva je recimo "Razvojni put Bore šnajdera", dokaz da isti autor ne mora uvek da napravi i umetnicko delo na istom nivou. Glavni problem sa ovom predstavom je sto je ona bila napisana i izvedena 1990/91. godine. Tadasnjem auditorijumu je verovatno bilo i prijemcivo i bolje su razumeli pokusaj da se kroz zafrkanciju zapravo prikaze sumrak gradjanske porodice za vreme i neposredno nakon WW2. Ali danas posle svega sto smo prosli u zadnjih 35 godina, za neke nove generacije niti je ta tematika preterano aktuelna, niti ih zanima (opet se vracam na "Boru šnajdera", gde dva i po sata prolete u jednom dahu i gde publika aktivno ucestvuje, dok se ovde samo sporadicno cuo vrlo mlak smeh, a kako je vreme prolazilo sve vise su se ljudi meškoljili, sasaptavali i cekali kraj). Branko Vidakovic i Nada Šargin (definitivno sam se uverio da ova zena ne samo da ekstra izgleda, nego je zaista i odlicna u svom poslu) su ipak malo izvukli nabolje opsti utisak (mada su i njihova dva lika tako postavljena).
Na kraju glumci pojacani ostatkom glumackog ansambla su na bini procitali svoj proglas protiv nametanja cenzure i dobili veliki aplauz.
