E đe me nađe.. pravo da ti kažem nekulturna sam skroz. Ne uzdržavam se od toga da pustim tihomira na javnom mestu, jednom sam čak to uradila i u tržnom centru ( samo to nije bio tihomir) i optužila bivšeg dečka. Neke plavuše stajale okolo, živ blam ga pojeo. A sa Krcka Oraščića me izbaciše jer sam pila pivo. Nebitno sad to skroz. Elem ‘vako. Bioskopi su mi trauma. Znači puno ljudi, svi nešto šuškaju, a i večito se nakači neka natapirana ispred mene ili neki dvometraš. U suštini filmove gledam kod kuće, skinem s torenta. I minivalove treba zakonom zabraniti ili ne puštati naminivalisane u bioskop. Ni prirodno kovrdžave. U pozorište sam išla dok je situacija bila bolje, kako stigoh do sedmog piva ( da mi se prispava) gaće ne mogu da kupim. A pozorišna magija traje par sata, alkoholna bogme zna da potraje. Jbbga prioriteti. Al’ sećam se da sam tri puta gledala one Leteće Rome dok sam imala keša i dok je još retardirani Bosiljčić leteo s njima ( je l’ se meni čini ili ga vratiše?). Pozorište znači volim, al’ nemam pa idem samo kad stigne penzija. Knjige baš volim i one su moja droga. Znači alkohol, cigare, trava i knjige meni trebaju za sreću. Ne tražim mnogo, al’ jbbga opet se cenjkam sa preprodavcima ( ne zna se ko je jadniji, oni ili ja kad je to u pitanju, al’ aj sad, to je već za Čičkovu temilicu). Iz književnosti baš i ne bih mogla odabrati omiljeni pravac, al’ ajde kao realizam da kažemo… mada sam svaštar i svaštoljub. Od mjuzike volim rani barok ( znam, znam turbofolk ozbiljne muzike). Volim i old skul rok, volim dzez, volim hard, volim bluz… ma volim dosta toga.. Slikarstvo je skup sport, nisam školovana, od slika imam neke očajne koje ni ne volim. Al’ znam da sam bila mlado devojče kom su sise tek’ krenule da pupe kad su me odveli na izložbu Pikasovih grafika. Ja sam razrogačila moje oke i samo gledala i gledala, a neki matorci koristili reči kao kubizam, impresionizam. Ja mislila da su oni impresionirani i tako. Bilo je tu i nekih rečenica koje ne mogu da ponovim, a niti da iskarikiram kako su zvučale koje su me skroz ostavljale zbunjenu. Pokušala sam kasnije u odraslom dobu tako fensi da govorim, al’ mi nije išlo. U suštini sa izložbe me jedva izvukoše posle dva sata koliko sam očarana ja bila. Sise ostale u istom stanju kao podsetnik na taj događaj, a ja i dalje ne zaboravih osećaj koji sam imala tad. Posle toga sam išla na raznorazne manifestacije sličnog sadržaja, ali taj osećaj mi se nikad vratio nije. Okupljanja ne volim, to mi skroz bljak, tamo ima ljudi, a kao što svi znaju ljudi umeju da smrde. Nesvesna sam poput amebe i mnogo mi lepo. Imala sam kratak period početka svesnosti, zamal’ nisam počela da se drogiram heroinom od muke. Na kraju krajeva, post je ionako predugačak za moj ukus, sažeću: Dylan Dog, Džoni, ACDC, Stenli, Glan, Henri, vops i Ničelije u sercu zauvjek!
Nego ets, jel ti to radiš neko istraživanje na nama forumašima? Jedna tema o kurrvanju, jedna o kulturi, pa koja će bolje da se primi?
E vragolan si ti… i baš si šukno sa ovim konkretnim pitanjima..
i poseti,,ovako nista...
nick cave,the killers, e slusala sam ranije din martina al me smorilo itd..volela bi da vise citam,bas dugo nisam uzela knjigu da nema veze sa faxom...