Познати фотографи

[Sensei]

Ansel Adams je bio američki fotograf koji se proslavio svojim ikoničnim slikama američkog Zapada.

Njegove crno-bele slike koje oduzimaju dah pomogle su da se promoviše očuvanje prirode, kao i da se fotografija uspostavi kao priznata i cenjena likovna umetnost.

Adams je rođen 20. februara 1902 u San Francisku, Kalifornija. Odrastao je u kući između San Franciska i okruga Marin pre nego što je izgrađen čuveni most Golden Gejt i povezao te dve oblasti. Tada je pejzaž još uvek bio divlji, a Adams bi često sam lutao dugim pešačkim stazama i istraživao prirodu.

Ansel je imao samo četiri godine kada je San Francisko pogodio veliki zemljotres 1906. Tokom naknadnog potresa, izgubio je ravnotežu i pao licem u zid bašte, lomeći nos. Povreda je bila toliko velika da mu je nos ostao iskrivljen tokom celog života.

Adamsov prvi objavljeni portfolio, Parmelian Prints of the High Sierras, označio je profesionalni napredak i doveo do brojnih komercijalnih ugovora. Portfolio je uključivao i njegovu čuvenu sliku "Monolith, the Face of Half Dome". Slika prikazuje ogroman granitni samit u Josemitu koji dostiže 5.000 stopa iznad doline. U aprilu 1927, Adams se popeo na stenu poznatu kao "Ronilačka tabla" da bi zabeležio ovu fotografiju.

 

[Sensei]

Mnogi tvrde da ne postoji drugi fotograf iz njegove ere koji je znao više o fotografisanju od Adamsa. Napisao je 10 tehničkih priručnika o fotografiji, a čak se konsultovao i sa Polaroidom i Haselbladom o tehničkim pitanjima. Njegovo specijalizovano znanje i inovacije pomogli su da se formira stil fotografije po kojem je postao poznat.

1927. godine, Adams je želeo da uhvati "veličanstvo" formacije stena Half Dome kako je to video u mislima. Naumio je da uslika Pola Kupole (Half Dome) koristeći K2 žuti filter ali je shvatio da kontrast neće stvoriti dovoljno dramatičan osećaj. Kreativni fotograf je međutim, bio rešen da stvori sliku koja izražava isti neizmeran osećaj koji je osećao dok je gledao u Pola Kupole tog popodneva. Adams je odlučio da upotrebi dubokocrveni filter kako bi pretvorio vedro nebo u tamnu pozadinu, što je rezultiralo tonovima koji su savršeno uhvatili njegov uzvišeni subjekat.

 

[Sensei]

Adams je počeo da uči sebe kako da čita muziku i svira klavir sa 12 godina. Sa 18 godina bio je na putu da postane koncertni pijanista, ali mu se plan promenio kada je 1916. prvi put posetio Nacionalni park Josemiti. Tokom 1920-tih Adamsove česte posete regionu izazvale su interesovanje za fotografisanje. "Sjaj Josemita je buknuo na nas i bilo je veličanstveno", napisao je jednom prilikom. "Bilo je svetla svuda. Za mene je počela nova era." Koristeći Kodak Box Brownie kameru, Adams je počeo da hvata to svetlo kao sliku. On je doprineo fotografijama biltena kluba Sijera i otvorio samostalnu izložbu 1928. Do 1930. odlučio je da se bavi fotografijom profesionalno.

 

[Sensei]

Iako je najpoznatiji po svojim fotografijama prirode, Adams se takođe bavio drugim temama.

Posle izbijanja Drugog svetskog rata, Adams je fotografisao prihvatni logoru u Manzanaru, jednom od mnogih u kojima su pritvarali Japance-Amerikance.

Adams je poklonio kolekciju preko 200 fotografija Kongresnoj biblioteci 1965. On je napisao: "Svrha mog rada je bila da pokažem kako su ti ljudi, koji pate pod velikom nepravdom i gubitkom imovine, preduzeća i profesija, prevazišli osećaj poraza i očaja gradeći za sebe vitalnu zajednicu u bezvodnom (ali veličanstvenom) okruženju... Sve u svemu, mislim da je ova Manzanarna zbirka važan istorijski dokument i verujem da se može dobro iskoristiti."

 

[Sensei]

Tokom karijere, Adams se uvek razvijao i pravio fotografije u svojoj improvizovanoj tamnoj komori. Kada je umro od srčanog udara 1984. u 82. godini, iza sebe je ostavio foto arhivu od 40.000 plus, od kojih mnoge nikada nisu štampane jer jednostavno nije imao vremena. Kustosi su otkrili hiljade negativa ušuškanih unutar kutija za cipele, ali to nisu bile sve crno-bele pejzažne fotografije – neke su bile u boji, a bilo je čak i nekih portreta.

 

[Poli46]

Steve McCURRY April 23, 1950 (age 70)

McCurry se koncentriše na rat koji uzima ljudima živote. Namerava pokazati što rat čini ne samo prirodi, već i ljudima koji naseljavaju tu zemlju. "Većina mojih slika utemeljena je na ljudima.
Tražim nečuvani trenutak, ključnu dušu koja viri, iskustvo urezano na čovekovo lice. Pokušavam dočarati kako je to biti ta osoba, osoba zarobljena u širem smislu , koje bi se moglo nazvati
ljudskim stanjem. " Ono što McCurry želi da njegovi gledaoci uzmu s njegovih fotografija je
" ljudska veza između svih nas ". Smatra da uvek postoji neka zajednička stvar među svim
ljudima unatoč razlikama u vjeri, jeziku, etničkoj pripadnosti itd. McCurry takođe navodi:
"Otkrio sam da me potpuno izjeda važnost priče koju pričam, osećaj koji je svet upoznao.
Nikad se ne radi o adrenalinu. Radi se o priči." Međutim, ponekad je McCurry bio svjedok
nekih "užasnih" i "uznemirujućih" prizora. U vremenima poput ovih, on koristi svoj
fotoaparat kao "štit".

McCurry je fotografisao "Afganistansku djevojku" (koja je kasnije identificirana kao Sharbat Gula)
1984. godine u izbegličkom kampu u blizini Pešavara u Pakistanu. Gula je u to vrijeme imala
deset godina. McCurry je rekao da su ga privukle njene prodorne zelene oči i hteo ju je fotografisati. Međutim, djevojka je na sebi imala burku koja je prekrivala ostatak lica. Uz pomoć prevodioca, McCurry je navodno tražio od Gulinog učitelja da devojci kaže da makne pokrivač i pokaže
svoje lice. I to je ozbiljno prekršilo djevojčine lične granice.
Gula je Paštunka i nije trebala pokazati lice i uspostaviti kontakt očima. Takođe joj nije bilo
dozvoljeno biti u istoj sobi s muškarcem koji je bio van njene obitelji, fotografisati je,
a pogotovo objaviti njenu fotografiju. Kao što vidite, ikonična fotografija prikazuje Gulu
s nepokrivenim licem i zapanjujućim očima koje gledaju ravno u kameru. A fotografisao
ju je muškarac fotograf, koji ju je snimio na njoj neprirodan način.

 

[Sensei]

Dorotea Lang (engl. Dorothea Lange; Hoboken, 26. maj 1895 – San Francisko, 11. oktobar 1965) bila je američki fotograf, foto-novinar i jedna od najvažnijih predstavnika dokumentarne fotografije.

Njene fotografije su pokazale ljudsku stranu i tragične posledice Velike krize koje su duboko uticale na razvoj dokumentarne fotografije.

”Fotograf naroda“, kako je mnogi zovu, Dorotea Lang je bila jedan od utemeljitelja cenjenog časopisa za fotografiju – Apertur, 1952. godine. Desetak godina radila je i foto-eseje za časopis Lajf. Zadnje dve decenije njenog života ju je mučilo slabo zdravlje, patila je od post-polio sindroma iako vraćanje boli i slabosti zbog poliomijelitisa (dečje paralize), u kasnijim godinama života, nije bilo poznato tadašnjim lekarima. Umrla je 11. oktobra 1965. godine, u sedamdesetoj godini života.

 

[Sensei]

"Majka migrant", 1935. godina, Nipomo, Kalifornija​

Dorotea Lang je 1960. godine opisala rad na svojoj verovatno najslavnijoj fotografiji, jednoj od najčešće reprodukovanijoj u celoj istoriji fotografije, Majci migratu (engl. Migrant Mother, snimljenoj 1935. godine, u Nipomu, u Kaliforniji, blizu Santa Barbare:

Ugledala sam je i prišla, toj gladnoj i očajnoj majci, kao magnet me je privukla. Ne sećam se kako sam joj objasnila što tu radim i zašto fotoaparat imam, ali dobro se sećam da mi ona nikakva pitanja nije postavljala. Napravila sam pet snimaka, približavajući joj se, stalno iz istog smera. Nisam je pitala ni odakle je ni kako se zove. Rekla mi je da je stara 32 godine. I rekla da žive od onoga što nađu smrznuto na okolnim poljima i od ptica koje ubiju deca. Upravo je bila prodala gume s automobila, kako bi imala čime da kupi hranu. Sedela je, tako, u svom improvizovanom šatoru, zaklonu čiju je jednu stranu činio automobil, dok su se deca „muvala“ oko nje, i činilo se kao da je svesna da bi joj moje fotografije mogle pomoći, i tako je ona pomogla meni. Bilo je u tome neke ravnopravnosti.

Na fotografiji se dakle nalazi mlada majka, Florens Ovens Tompson (engl. Florence Owens Thompson), koja izgleda dva puta starije, udovica iz Oklahome, kamenog lica i pogleda zbog teškog života, ali koja uspeva da zadrži svoje dostojanstvo i svoju prisebnost usred neopisive bede i siromaštva. Ona je sa sedmoro musave dece radila na poljima graška, a na fotografiji neka njena deca skrivaju lice od fotoaparata i guraju ga u njene skute. Ta fotografija će postati simbol patnji koja je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka Amerikancima donela Velika kriza, i klasični prizor iz onog vremena zvanog “Dust Bowl era”, kad je za petama krizi sledila i velika suša.

Lang je fotografiju koristila kao način dokumentovanja tog teškog razdoblja i zabeležila je na njima i emocionalni i fizički danak teške situacije u zemlji. Svojim fotografijama je želela privući, i privukla je, pozornost nacije, a pridobila je njima i pomoć za one kojima je pomoć trebala. Motivisala je na taj način i agencije i pojedince da stupe u akciju i poboljšaju situaciju. Zahvaljujući fotografiji Majka migrant, pomoć je i stigla u logor radnika u kojem je ta majka živela.

 

[Moghrion]

А видиш, гледао сам неки документарац...мини документарац о њој где показују још слика из тог сета, те и да је тај кадар сцениран, не спонтани...свакако, маестрално служи сврси... али мало га разводњава чињеница да је... креиран...

 

[Moghrion]

То ме сад подсетило на нешто...давнашње...

 

[Neprilagođena]

SEBASTIJAN LISTE
Španski dokumentarni fotograf i sociolog Sebastijan Liste (Sebastián Liste) dokumentuje značajne kulturne promene i aktuelne probleme u Latinskoj Americi i Sredozemlju. Specijalizovan je za dugoročne i opširne projekte koji podstiču društvo da razmišlja o društvenim posledicama sopstvenih politika. Njegovi projekti, poput projekta „Iznutra“ („On The Inside“), studije zatvorskog života u Venecueli, osvojili su brojne nagrade.

 

[Neprilagođena]

DŽON LOUENSTAJN
Američki fotoreporter Džon Louenstajn (Jon Lowenstein) je specijalizovan za dugoročna i opširna dokumentarna istraživanja koja se bave pitanjima moći, siromaštva, rasne diskriminacije i nasilja. Njegov projekat „SAD: životi u senci“ („Shadow Lives USA“) prati trag migranata iz Centralne Amerike, a njegovi prethodni zadaci obuhvataju dokumentovanje posledica zemljotresa na Haitiju i socijalno nasilje u Gvatemali. Osvojio je nekoliko nagrada i saradnik je konferencije TED Global.

 

[Neprilagođena]

Tuvalu ispod rastuće plime – Sean Gallagher, Tuvalu
Nagrada za mijenjanje okoliša: Oboreno drveće leži na obali dok ga zapljuskuju valovi iz lagune Funafuti u Tuvalu. Erozija tla je uvijek bila problem za ovu zemlju Južnog Pacifika, ali sada to postaje sve izraženije zbog porasta nivoa mora. Sve viša voda prijeti da u potpunosti potopi ostrva ovog malog arhipelaga.
Fotografija: Sean Gallagher / 2019 Najbolji fotografi okoliša Ciwem

Zagađena Nova godina – Elidu GIl Samaniego, Meksikali, Baha Kalifornija, Meksiko
Nagrada za održive gradove: Prvog januara 2018. godine Meksikali je usljed klimatskih promjena, svoje geografske lokacije, industrije i automobila bio jedan od najzagađenijih gradova na svijetu
Fotografija: Elidu GIl Samaniego / 2019 Najbolji fotografi okoliša Ciwem

Manjak vode – Dharshie Wissah, Kakamega, Kenija
Nagrada za vodu, manjak i samoodrživost: Zbog nedostatka vode na datom području izazvanu deforestacijom, dječak pije prljavu vodu. Nedostatak čiste vode povećava rizik proljevnih bolesti poput kolere, tifusne groznice i dizenterije, kao i drugih tropskih bolesti koje se prenose vodom.
Fotografija: Dharshie Wissah / 2019 Najbolji fotografi okoliša Ciwem

Ostaci šume – J Henry Fair, Niderzir, Njemačka
Nagrada za klimatske aktivnosti i energiju: Šuma Hambah je bila stara gotovo 12 000 godina kada ju je kupila kompanija i raskrčila da iskopa smeđi ugalj na kome je ležala. Ova drevna šuma je nekada bila veličine Menhetna. Sada je preostalo samo oko 10%.
Fotografija: J Henry Fair / 2019 Najbolji fotografi okoliša Ciwem

 

[Neprilagođena]

Američki fotograf Tim Montoani postarao se da svojom serijom fotografija Behind Photographs razotkrije tajnu o tome koje se njegove kolege kriju iza nekih od najpoznatijih dela svih vremena.

Sve je počelo pre devet godina, kada je iznajmio retku ali impresivnu Polaroid kameru (20×24). Tada je napravio preko 150 radova koji prikazuju Jeffa Widenera, Stevea McCurryja, Harryja Bensona i mnoge druge slavne fotografe koji u rukama drže slike zahvaljujući kojima su u svojoj profesiji stekli kultni status. Timovi fantastični portreti dostupni su u formi knjige na Amazonu, a u nastavku pogledajte samo deo njegove obimne kolekcije:

Steve McCurry – “Devojka iz Avganistana”

Jeff Widener – Peking 1989

Lyle Owerko – 9/11

Marry Ellen Mark drži fotografiju na kojoj su prikazani Prakash Singh i slon Shyama

Thomas Mangelsen – ”Mrki medved”

David Doubilet i jedna od njegovih fenomalnih slika – rezultat njegovog istraživanja svetskih mora i okeana

 

[Neprilagođena]

Niko Stanković iz Erdevika radi u Nacionalnom parku Fruška gora i šumar je već trideset godina. Posao i ljubav prema prirodi rezultirali su jedinstvenim fotografijama naše omiljene planine

 

[Neprilagođena]

Niko Stanković

 

[Neprilagođena]

Benjamin Everett , otok Lopez , S.A.D

Ovo sam morala da postavim , oduševila me je fotografija.

 

[Neprilagođena]

Takođe njegova

 

[Sensei]

А видиш, гледао сам неки документарац...мини документарац о њој где показују још слика из тог сета, те и да је тај кадар сцениран, не спонтани...свакако, маестрално служи сврси... али мало га разводњава чињеница да је... креиран...

I u mom opisu se kaže da je fotografisala sa njenim znanjem tako da me ne iznenadjuje da joj je davala sugestije, tipa gde da gleda ili kakav izraz lica da ima. Snaga svakog velikana portreta je upravo da kroz razgovor izmami zadivljujući kadar.

 

[Sensei]

Ova je stvarno zadivljujuća

Pogledajte prilog 809284
Benjamin Everett , otok Lopez , S.A.D

Ovo sam morala da postavim , oduševila me je fotografija.

 

[vučji čopor]

Дејвид Хамилтон велики мајстор атофере у фотографији непревазиђену славу псигао углавном , читавог живота сликајући младе девојке.
Ево шта он каже да је рецепт за добру фотографију :
" Рецепт добре фотографије је у једноставности, светлости и мало магије. Светло је најважније у свему и то онодневно,дифузно које користе и ликовни уметници, сликари.
Будућност није у савршеној техници, ја не припадам том правцу.Користећиапарат високе резолуције и добрих техничких перформанси губимо душу , а добијамо само разгледнице.
Ја имам једноставан стил фотографисања и то могу извести било каквим апаратом, чак и оним малим и ни малоскупим"

 

[vučji čopor]

У речник француског језика је уведен термин "Хамилтоноско светло"

 

[vučji čopor]

 

[vučji čopor]

Документарна- репортерска фотографија има огроман утицај на наше памћење и схватање времена, догађаја и људи, а често незнамо њене ауторе или нам њихова имена ништа или врло мало значе.

Тек у оваквим едицијама повезујемо ауторе и дела која су обишла свет и оставила неизбрисани траг на наше визуелно памћење

 

[vučji čopor]