- Poruka
- 388.205
"Lako" je bilo podržati Ukrajinu, sada je problem kompleksniji
Kako raste broj poginulih u izraelskoj ofanzivi na Gazu, korporativne komunikacije su u kriznom režimu. Još s prvim vestima o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra, brojne kompanije su brže-bolje objavile izjave osude. Kompanija Volt Dizni donirala je dva miliona dolara humanitarnim organizacijama u regionu i izrazila gnev zbog "užasnih terorističkih napada".
Izvršni direktor Amazona Endi Džesi rekao je na Tviteru da je nasilje nad civilima "šokantno i bolno za gledanje", a izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla napisao je na Linkedinu da je "slomljen zbog zločina".
Dok su za mnoge ovi izrazi saučešća bili prirodan odgovor, oni propalestinski nastrojeni nisu bili tako sigurni. Žalili su se da, dok kompanije izražavaju simpatije za žrtve Hamasa, u njihovom narativu postoji negacija patnje palestinskih civila - one koja je prošla relativno neprimećeno u poređenju sa zverstvima 7. oktobra.
U korporativnu kontroverzu ubrzo su se umešale i kompanije Starbaks i Mekdonalds.
Naime, kada je Izrael započeo uzvratne udare na Gazu, lanac brze hrane je objavio da daje hiljade besplatnih obroka pripadnicima Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).
Međutim, dok je Izrael tvrdio da njihove trupe obavljaju suštinski posao na "razgradnji" Hamasa u Gazi, propalestinske grupe su tvrdile da je Mekdonalds bio saučešnik u podršci etničkom čišćenju Palestinaca davanjem besplatnih obroka.
Što se tiče Starbaksa, oni su ušli u borbu kada je njihov radnički sindikat podelio poruku na mreži X - "Solidarnost sa Palestinom!" Nakon ove objave, usledila je brza reakcija nekoliko jevrejskih grupa, ali kada je Starbaks odlučio da tuži sindikat, kompanija je ponovo izavala talas besa - ovoga puta propalestinskog.
Nemoguće utvrditi kolika je podrška izraelskoj ofanzivi
Pokušaj da se utvrdi koliku podršku izraelska ofanziva ima među običnim građanima nije lak zadatak. Prema anketi objavljenoj 27. oktobra u izraelskim novinama "Maariv", skoro polovina Izraelaca želi da odustane od bilo kakve invazije na Gazu, iako se mišljenja stalno menjaju.
U Velikoj Britaniji, anketa IPSOS-a od 27. oktobra pokazuje da je veća verovatnoća da će britanska javnost želeti da vlada Ujedinjenog Kraljevstva bude neutralni posrednik u sukobu (37 odsto) ili da uopšte bude uključena (16 odsto) nego da podržavaju Izrael (13 odsto) ili Palestince (12 odsto).
Američki predsednik Džo Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posebno su označili izraelsku invaziju na Gazu kao čin samoodbrane, ali brojni lideri, poput generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, kritikovali su izraelski napad.
Uzimajući u obzir razlike u ovim mišljenjima, lako je shvatiti zašto komunikacija jedne obične kompanije može postati izazovna u ovakvom trenutku.
Odlukom da govore o ratu Izraela i Hamasa, brendovi se prirodno izlažu kritici sa obe strane debate.
Teško je videti kako kompanije mogu da reaguju na rat na način koji neće narušiti njihovu popularnost kod potrošača.
"Mislim da postoji razlika između onoga što treba da uradite moralno i onoga što treba da uradite u smislu strategije i reputacije", rekla je profesorka Klejs.
Ona je objasnila da kompanije moraju "zaista da razmotre svoje vrednosti - i da deluju i komuniciraju u skladu sa tim".
link
