Pozdrav Srbima iz Haga
„Kada znamo da su zločin počinili Srbi, mi kažemo bili su to Srbi. Kada ne znamo ko je počinio zločin, kažemo bili su to Srbi. Kada znamo da ga definitivno nisu počinili Srbi, mi kažemo ne znamo čije je to delo”.
Ovo je izjava visokog predstavnika NATO-a za list „Pitsburg nju gazet”, u proleće 1999. godine. Ovo sve objašnjava, i Gotovinu i Markača, i odluke Haškog tribunala, i međunarodno pravo koje se danas sastoji od znakova pitanja. Američki glavni tužilac u Nirnberškim procesima za ratne zločine Robert Džekson bio je prepošten za današnje uslove, kada je 20. novembra 1945. godine izjavio: „Ne smemo nikada da zaboravimo da će istom merom kojom mi merimo optužene, istorija sutra meriti nas”.
Dakle, Stipe Mesić je bio u pravu kada je, u predvečerje raspada Jugoslavije, upozorio Srbe iz Hrvatske da će ih Beograd instrumentalizovati i onda „pustiti niz vodu”. Slučaj Ante Gotovine još je jedan šamar Srbiji poslat iz Haga. Ili se varam, nije to dobila Srbija, već samo Srbi iz Hrvatske. Ili su ovom najnovijom presudom, zapravo, svi Srbi definitivno označeni kao „loši momci”?
Ispada upravo tako, Hag je pravno ozakonio zapadnu propagandnu i medijsku sliku o nedavnim ratovima na Balkanu. Svi drugi su bili žrtve, samo su Srbi bili agresori. Šta smo mi kao država Srbija na tom planu učinili posle 5. oktobra 2000. godine? Osim samobičevanja, praktično ništa. Izručili smo u Hag sve što je i malo mirisalo na zločin, pa čak i neke sitne prodavače paprika, kupusa i luka, dva brata sa jedne pijace koji rat nikada nisu ni videli. Posle kažu, bila greška, zamenili smo ih sa nekim drugim. Naši su se političari naprosto utrkivali sa što masovnijim isporukama Srbalja u Hag, sve ne bi li se dodvorili velikom bratu. Ako, ako, treba Sulejmanu poslati harač. Harač rajo, harač.
Naši su tužioci otvarali flaše viskija sa haškom tribunalskom ekipom, lepe su se platice delile i još će bolje biti penzijice na tom osnovu. Naši su političari u javnim nastupima izručene i optužene Srbe nazivali ratnim zločincima, iako još nisu bili pravosnažno osuđeni. Naš bezalternativni put u demokratsku Evropu išao je preko Haga. I još ide, neka se za Hag spreme jataci generala Mladića, Pera, Mika, Jova, Žika. Ako, tako i treba bezalternativnoj Srbiji. Osim toga, u Hagu su još i generali Perišić, Pavković i Lazarević. Ko o njima brine u Srbiji? Država? Za šta je kriv general Perišić u kontekstu oslobađajuće presude hrvatskim generalima?
Treba sada biti objektivan i čestitati državi Hrvatskoj kako se borila za sve svoje optužene generale i političare. Svim sredstvima, od medija do državne pomoći u novcu, plaćenim advokatima, dostavljenim dokumentima odbrani optuženih do lobiranja i direktnih političkih intervencija u korist svojih haških pritvorenika. Koliko je samo TV emisija bilo na HRT-u u korist optuženih hrvatskih generala, kako se država Hrvatska postavila prema svom „kadru” u Hagu. Bilbordi podrške, svete mise po crkvama, demonstracije u znak podrške, blokade puteva u znak podrške, jasno i odlučno izrečeni stavovi čelnih ljudi Hrvatske.
Ne ulazim u priču ko je kriv, a ko nije, za mene je zvanično i formalno svako nevin dok pravosnažno nije osuđen da je kriv. Hrvatska je uspela da sa sebe skine optužbe za „udruženi zločinački poduhvat” u egzodusu Srba iz Krajine 1995. godine. Hrvatski generali su oslobođeni, Hrvatska sada punim jedrima može u EU. Srbi iz SAD sada nemaju ni teoretske šanse da dobiju spor protiv američke kompanije MPRI, koja je vojno obučavala hrvatsku vojsku u pripremama za operaciju „Oluja”. Jer, Hag kaže da su Srbi 1995. sami sebe proterali. Peticiju u znak podrške generalu Gotovini još je 2003. godine potpisalo 500 uglednih javnih ličnosti Hrvatske.
Šta pri tome mislim o Haškom tribunalu? U pravnom smislu sve najgore, jer to je, pre svega, politički sud, koji pokušava da bude i sud istorije. Međunarodno je pravo u ruševinama, ono više i ne postoji. Tribunal, koji sam stvara, piše i zakone i postupak, pa ih onda još tokom suđenja menja i prilagođava. Tribunal, koji već punih deset godina drži Vojislava Šešelja u pritvoru. Haški tribunal je pravno gledajući gori od inkvizicije. To je pravni bastard, to je pravno čudovište, očit dokaz da su vojna moć i pravo danas izjednačeni. Preciznije, da je vojna moć iznad svakog prava. Sila utvrđuje pravo. Postoji jedan hegemon koji se nameće kao tutor opštih interesa u čijem je kontekstu Haški tribunal samo normativni cinizam.
„Srbi nisu jedini krivci za sve i vreme je da se odbaci unilateralna vizija rata u Jugoslaviji”, poručio je sa stranica francuskog lista „Liberasion” austrijski književnik Peter Handke 2006. godine. Nešto ranije čelni ljudi Narodnog pozorišta u Beogradu skinuli su sa repertoara jednu Handkeovu dramu, jer je pisac izjavio „da je početak Haškog tribunala lažan, da je razlog njegovog formiranja lažan, da mu je poreklo lažno i da će sve ostati laž”. U Beogradu, oni isti ljudi koji su čitali Dantea i bili vaspitani na građanskim vrlinama ukinuše jednog pisca 2006. godine. Da su to znali Srbi iz Krajine možda bi 1991. godine rađe gledali kazalište nego kasnije pozorište...
Miroslav Lazanski
objavljeno: 17.11.2012
... sad su se nasli "iznenadjeni" 
