Povest života

MathPhysics

Iskusan
Poruka
5.328
Čitam šta sam pre godinu-dve pisao na ovom forumu, prisećam se trenutaka u kojem su te misli nastale, emocija koje su tada u meni bile dominantne, dilema, vizija budućnosti, očekivanja, stavova o svetu... Analiziram razdoblje života koje ostaje u pozadini, pitam se šta sam uradio, koliko sam snova ostvario, jesam li kao čovek napredovao, ostao isti ili ipak nazadovao? Razmatram selekciju izvora iz kojih crpim motiv i snagu, razdvajam pređašnje i aktuelne podsticaje, pokušavam da definišem tadašnji i trenutni cilj. Pitam se da li sam dobro iskoristio ovo vreme, jesam li puno dana protraćio, da li bih živeo istim životom ako bih dobio priliku da se vratim natrag? Koliko sam doprineo kolektivnom dobru, jesam li dovoljno radio na individualnom planu, šta bih nadalje morao menjati?

Mnogo pitanja, a vremena malo, strpljenja da se njima bavim tek nema, a opet se pitam, a pitam i vas, kako se odnosite prema svom dosadašnjem životu, svemu što ste uradili, da li ste zadovoljni sobom, ili ipak mislite da ste protraćili samu srž mladosti? Znate li šta želite od budućnosti, imate li jasan cilj, razlog da se budite narednog dana, ili vam je svejedno? Živite li ili životarite, postojite ili tek bitišete? Znate li kuda idete? Znate li zašto? Koje je vaše mesto u svetu, i da li se trudite da ga pronađete? Da li ste pre par godina sebe ovako zamišljali? Kako vam sa ove distance deluje čovek kojim ste vi pre par godina bili? Zamerate li sebi za neku od faza kroz koju ste tokom odrastanja prošli? I da li ste ovo sada zaista vi, ili je to samo figura salivena u kalupu raznih okolnosti, po unapred zadatom ritmu, u kojem je tek delom prisutno stvarno "ja"?

Sve u svemu, ovo je tema o nama, omladini, namenjena samoanalizi, introspekciji, samospoznaji... Rasejani u moru postojanja mi i naše želje... Ispred nas čitav svet, ali gde smo mi u tom svetu?
 
kako se odnosite prema svom dosadašnjem životu, svemu što ste uradili, da li ste zadovoljni sobom, ili ipak mislite da ste protraćili samu srž mladosti? Znate li šta želite od budućnosti, imate li jasan cilj, razlog da se budite narednog dana, ili vam je svejedno? Živite li ili životarite, postojite ili tek bitišete? Znate li kuda idete? Znate li zašto? Koje je vaše mesto u svetu, i da li se trudite da ga pronađete? Da li ste pre par godina sebe ovako zamišljali? Kako vam sa ove distance deluje čovek kojim ste vi pre par godina bili? Zamerate li sebi za neku od faza kroz koju ste tokom odrastanja prošli? I da li ste ovo sada zaista vi, ili je to samo figura salivena u kalupu raznih okolnosti, po unapred zadatom ritmu, u kojem je tek delom prisutno stvarno "ja"?

Nisam zadovoljan... Jos uvek sam mlad ali jesam dosta vremena protracio ali me boli stojke, jer sam uzivao umesto sto sam ucio :D.
Donekle znam, jasan cilj to imam. Svejedno mi je.
Prezivljavam u ovom surovom svetu.
Znam, gradim dubok bezdan bez dna.
Ne znam.
Ne
Nisam
Pre par godina sam bio obican glupi klinac, sad sam samo glup i jos mnogo toga.
Zameram za sve
Ovo sam ja

Ne ocekuj od mene i Fanija da ti filozofiramo a Direkt ce po svom obicaju napisati post u kom ce svaka druga rec biti klosarenje a svaka treca silovanje. Takodje nemoj ni od Tioria da ocekujes odgovor posto ce ga 100% mrzeti da nesto napise(sala mala zato sto je sa one strane brda). Od oba Usera ocekuj ozbiljan odgovor ali posle ce to postati svadja. Verovatnca ce verovatno napisati neki sarkasticni post i ona sto me mrzi(nsd ili kako vec) ce reci da je sve super na sta ce Direkt napisati post u kom ce pomenuti ****** i picu.

P.S. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio
 
Uf, cole, koja psihoanaliza, ma sve o nama znaš.

Panta Rei.
Sve teče, nijedna greška nije beskorisna, nijedna reč uzaludna. Ne žalim za izgubljenim vremenom, radio sam šta sam hteo i mogao, nekad iznad, nekad ispod sopstvenih očekivanja bataleći tuđa, ali vreme mi govori da barem na ovom forumu svakim danom se smanjuje broj osoba koje eventualno na neki način poštujem. I to drastično.
 
Čitam šta sam pre godinu-dve pisao na ovom forumu, prisećam se trenutaka u kojem su te misli nastale, emocija koje su tada u meni bile dominantne, dilema, vizija budućnosti, očekivanja, stavova o svetu... Analiziram razdoblje života koje ostaje u pozadini, pitam se šta sam uradio, koliko sam snova ostvario, jesam li kao čovek napredovao, ostao isti ili ipak nazadovao? Razmatram selekciju izvora iz kojih crpim motiv i snagu, razdvajam pređašnje i aktuelne podsticaje, pokušavam da definišem tadašnji i trenutni cilj. Pitam se da li sam dobro iskoristio ovo vreme, jesam li puno dana protraćio, da li bih živeo istim životom ako bih dobio priliku da se vratim natrag? Koliko sam doprineo kolektivnom dobru, jesam li dovoljno radio na individualnom planu, šta bih nadalje morao menjati?

Mnogo pitanja, a vremena malo, strpljenja da se njima bavim tek nema, a opet se pitam, a pitam i vas, kako se odnosite prema svom dosadašnjem životu, svemu što ste uradili, da li ste zadovoljni sobom, ili ipak mislite da ste protraćili samu srž mladosti? Znate li šta želite od budućnosti, imate li jasan cilj, razlog da se budite narednog dana, ili vam je svejedno? Živite li ili životarite, postojite ili tek bitišete? Znate li kuda idete? Znate li zašto? Koje je vaše mesto u svetu, i da li se trudite da ga pronađete? Da li ste pre par godina sebe ovako zamišljali? Kako vam sa ove distance deluje čovek kojim ste vi pre par godina bili? Zamerate li sebi za neku od faza kroz koju ste tokom odrastanja prošli? I da li ste ovo sada zaista vi, ili je to samo figura salivena u kalupu raznih okolnosti, po unapred zadatom ritmu, u kojem je tek delom prisutno stvarno "ja"?

Sve u svemu, ovo je tema o nama, omladini, namenjena samoanalizi, introspekciji, samospoznaji... Rasejani u moru postojanja mi i naše želje... Ispred nas čitav svet, ali gde smo mi u tom svetu?

Nije mi jasno šta radim više... ja sam sa jedne strane, ostali judi sa druge i staklo... Debelo staklo kao ono u kom drže ajkule. Ajde devojke... one me još i gotive, nisam im antipatična. Muškarci me otvoreno mrze, muvaju na najgori mogući način ili zovu kurvom A ja ne vidim šta radim. Ne razumem. Nema nijedan razloga za tako nešto. Ok je to, dok nisam pijana, mogu da se kontrolišem. Ali kad popijem, samo mi se plače.
I jeste problem glup, ali kad ostane više vremena prisutan, počinje da frustrira.
Ostalo je manje više ok. Lenja sam. U stanju sam da sjebem sve, samo da ne bih morala nešto da radim.
Postoje i neke mudroserske stvari koje bih mogla da napišem, ali otom- potom. Svejedno, ovo prvo me trenutno frustrira.
 
Sve u svemu, ovo je tema o nama, omladini, namenjena samoanalizi, introspekciji, samospoznaji... Rasejani u moru postojanja mi i naše želje... Ispred nas čitav svet, ali gde smo mi u tom svetu?

Ispred nas citav svet? :lol:

Pazi u zivotu imas raznih puteva...ali jedno je sigurno - jedino sto ostaje iza tebe je tvoje potomstvo i eventualno finansijsko stanje koje prenosis na njih. Da l' ces biti bogat, lep, pametan, brz, ili jak, ili cak i poznati naucnik/pevac/sportista je na kraju krajeva prilicno nebitno :mrgreen:

Da, zivot nema nekog cilja, ljudi su samo trenutak u istoriji postojanja univerzuma :)

Stoga treba raditi nesto sto vas cini ispunjenim i srecnim, sto u vecini slucajeva nije posao od 9 am do 5 pm svakog dana 40 godina zivota...Bar mene to ne ispunjava :ok:

P.S. Nisam citao celu temu, samo poslednju recenicu, nemoj se ljutis :lol: Pa videh to "ispred nas citav svet"...to mi nekako deluje ko ono sto babe pricaju unucima pa reko' da se nadovezem na taj deo :mrgreen:
 
Uf, cole, koja psihoanaliza, ma sve o nama znaš.

Panta Rei.
Sve teče, nijedna greška nije beskorisna, nijedna reč uzaludna. Ne žalim za izgubljenim vremenom, radio sam šta sam hteo i mogao, nekad iznad, nekad ispod sopstvenih očekivanja bataleći tuđa, ali vreme mi govori da barem na ovom forumu svakim danom se smanjuje broj osoba koje eventualno na neki način poštujem. I to drastično.

Sta hoces bio sam upravu za jednog Usera i za Verovatnocu, za sada sam jedino za tebe pogresio :lol:
 
Svojom filozofskom i donekle patetičnom temom sam naveo TLOS-a da napiše opširan odgovor! Ovim sam definitivno ispunio svrhu svog postojanja i svrstao sebe u red najvećih velikana ljudske misli, odmah spram Dekarta, Kanta, Ničea i sličnih filozofskih gorostasa. :lol:

Šalu na stranu, ja uopšte nisam jedan od onih koji sa oduševljenjem hrli prema svetu (pročitaj moje pesme i shvatićeš koliko sam zapravo melanholičan u navratima), niti ga ovde veličam, ali ta zadnja rečenica ti kazuje da od svog života možeš da načiniš svašta. U dobroj meri to ne zavisi od tebe, ali ipak imaš neki izbor. Imaš priliku da se zaposliš i odrađuješ neki naporan fizički posao, provedeš čitav život u laboratoriji presipajući hemikalije između epruveta, pišeš ili čitaš knjige, baviš sportom, zabavljaš se po splavovima, napijaš čitavim danima, živiš kao klošar... Možeš biti ženskaroš ili ceo život veran jednoj, ili da čitav život patiš zbog jedne promašene ljubavi... Možeš da se trudiš, prolivaš znoj, činiš nešto korisno za sve ili nešto što će samo tebe usrećiti. Nešto od toga je tvoj izbor, nešto je plod opšte izvesnosti, ali su to sve mogućnosti, i njih ima, ima ih prokleto mnogo. I zato kažem da je ispred nas čitav svet. Ali gde smo mi u tom svetu, jesmo li sebi našli pravo mesto, jesmo li sve što treba isprobali? Ili smo ostali nedovršenim portretima?
 
Šalu na stranu, ja uopšte nisam jedan od onih koji sa oduševljenjem hrli prema svetu (pročitaj moje pesme i shvatićeš koliko sam zapravo melanholičan u navratima), niti ga ovde veličam, ali ta zadnja rečenica ti kazuje da od svog života možeš da načiniš svašta. U dobroj meri to ne zavisi od tebe, ali ipak imaš neki izbor. Imaš priliku da se zaposliš i odrađuješ neki naporan fizički posao, provedeš čitav život u laboratoriji presipajući hemikalije između epruveta, pišeš ili čitaš knjige, baviš sportom, zabavljaš se po splavovima, napijaš čitavim danima, živiš kao klošar... Možeš biti ženskaroš ili ceo život veran jednoj, ili da čitav život patiš zbog jedne promašene ljubavi... Možeš da se trudiš, prolivaš znoj, činiš nešto korisno za sve ili nešto što će samo tebe usrećiti. Nešto od toga je tvoj izbor, nešto je plod opšte izvesnosti, ali su to sve mogućnosti, i njih ima, ima ih prokleto mnogo. I zato kažem da je ispred nas čitav svet.

Dobro receno :lol:

Ali gde smo mi u tom svetu, jesmo li sebi našli pravo mesto, jesmo li sve što treba isprobali? Ili smo ostali nedovršenim portretima?

Math, filozof :lol:

Recimo da su prilicno retki ljudi koji zaista pronadju sebi pravo mesto jer je zivot previse kratak da bismo isprobali sve sto bi potencijalno moglo da nas ispunjava...

E sad, oni koji zaista uspeju da se pronadju imaju dosta srece i verovatno i najispunjeniji zivot...

Trenutno nisam siguran gde sam na toj skali, jos se pronalazim a i ako se "pronadjem" ko zna da li je to to :mrgreen: Ti? :lol:
 
Nisam preterano zadovoljan onim što sam do sad uradio, ali tu činjenicu prihvatam, sa njom živim i idem dalje. Imao sam priličan broj kriza, ali ne žalim ni zbog čega. Sve to ima svoju funkciju, mesto i razlog.

Znam otprilike gde bih želeo da budem u ovom svetu u nekoj daljoj budućnosti, i mislima i instinktima hrlim ka tome, uprkos svemu. Ne znam šta bih dodao.

Što se tiče mesta u svetu, uopšteno gledano, svako ima svoje, i to mesto se stalno menja. Ne mislim da postoji istinski loše mesto, samo loš odnos čoveka prema istom. A mesta ljudi menjaju snagom svoje volje i vere, kao i sve ostalo.

Verujem u Boga.

Inače ne volim preterano introspekcije... mada sam im sklon, bar ja tako mislim.
 
Znam samo da sam se mnogo promenila u odnosu na pre par godina, ali ne znam da li na dobar nacin. Nadam se da jeste.

Bilo je tu raznih padova i teskih perioda, trazenja identiteta, formiranja stavova, preispitivanja, nesigurnosti, borbe sa drugima, ali smatram da sam sve to morala proci da bih se razvijala kao licnost, jer ja sam ekstrem na neki nacin i na laksi nacin ne bih mogla da naucim. Ali to je iza mene, sada znam neke stvari i mnogo je lakse. Ne mislim da sam protracila svoju mladost jer je bilo i jako zabavno i uzbudljivo, videla sam i probala svasta, sto nameravam i da nastavim.

Nemam jasan cilj, ali postoje obrisi. Ne zivotarim, to sam pre radila. Nameravam da nastavim da se menjam i usavrsavam, bez toga nema nicega. Samo promene.
 
Kad se osvrnem na zadnjih nekoliko godina, ponekad se jave misli tipa "sta bi bilo da sam.." sto znaci da se zbog neceg verovatno kajem, nesto bih sigurno mogao da promenim, jer uvek moze bolje. Ali i kad se jave te misli ne zadrzavaju se dugo. To znaci da ne zivim u proslosti niti pokusavam da ispravim greske. Zivite za trenutak !! ::mrgreen:
Ne znam da li svesno, ali MathPhysics je dotakao interesantu temu. Forum upravo predstavlja"povest zivota".Jel vas blam nekih svojih postova? Jel se odvalite kad iskopate nesto?
 
Kakve veze ima Ausvic sa ovim?
Као концлогор - нема, али као соцдарвинистички натпис који га је красио - има.
Ја сам уверен да ће другарица Вероватноћа, као једна истакнута феминисткиња моћи то детаљније да објасни,
с обзиром да је упућена у све мистерије живота, и у њене процесе. :D
 
Као концлогор - нема, али као соцдарвинистички натпис који га је красио - има.
Ја сам уверен да ће другарица Вероватноћа, као једна истакнута феминисткиња моћи то детаљније да објасни,
с обзиром да је упућена у све мистерије живота, и у њене процесе. :D

:cmok2::heart:
 

Back
Top