"Куста" не би могао да ангажује Џонија Депа за главну улогу, пошто у лику Саве Савановића нема ничег лепог, отменог и шармантног. У питању је лик кога би најбоље одглумили глумци који у филмовима глуме споредне улоге најодвратнијих негативаца и чијих се црта лица деца плаше.
Другим речима, од јаке ствари смо нашли да правимо атракцију. Боже прости, као да неко покушава да у Крагујевац привуче туристе са дечијим мртвачким сандуцима!
Сасвим је јасна и разумљива љутња и константно инаћење према свему што има везе са црквом, јер је то сада популарно и због тога што нам је наметнута колективна кривица за туђе прошлости и историје који су укључивали инквизицију, масовна убиства и спаљивања на ломачама због јавног исказивања научних чињеница. Међутим, црква је овде у праву, али углавном у аспекту критике као такве, врло мало из аргументације коју нуди.
Један од учесника теме је навео "трансилванијски мит" о грофу Дракули. Невероватно погрешно поређење. Мит о Дракули не постоји, у питању је историјска личност по имену Влад Цепеш Дракула и у питању је био војвода, а не гроф, који ужива статус националног хероја у румунској традицији, као велики и успешан бранилац Влашке од Турака. Реч вампир је српског порекла, а у енглески језик је дошла посредством немачког, јер је за време аустријске владавине Србијом у 18. веку забележен први случај вампиризма у светској историји. Овај бизаран догађај, са целокупном обичајном праксом прекопавања гробова у трагању за очуваним лешом и његово пробијање коцем, забележили су аустријски чиновници заједно и са том њима чудном речи "вампир". Повезивање Дракуле са вампиризмом је део књижевне фикције полуобразованог Запада за који су приче о Балкану и Источној Европи чудне и егзотичне као да се ради о неистраженим подручјима Африке, те је тако до далеке Ирске стигао неки танушан глас о неком војводи Дракули који се веома сурово обрачунавао са Турцима, а за читаву западноевропску јавност појам Трансилванија не значи ништа више од појма планине Килиманџаро или језера Титикака, па је војвода Цепеш напрасно претворен у - вампирског грофа.
Могло би се рећи, 19-вековска верзија Бората. Измишљени Борат из измишљеног Казахстана, са измишљеним казахтанским фолклором, језиком и обичајима за потребе филма. То што прави Казахстан постоји и што нема никакве везе са овим модерним мас-будалаштинама - кога брига, овако је занимљивије. На исти такав начин су могли за вампирског грофа прогласити и, на пример, деспота Ђурђа Смедеревца, па да га још приде литерарно овековече и као Мађара.
Такав Дракула је књижевни, уметнички мотив, а не митолошка личност. Он у себи носи једну узвишеност, отменост и стил, упркос проклетству на које је осуђен. Он је свесно и интелигентно биће са патњом бесмртника, подручје непресушне инспирације за најразличитија приказивања, од антагонисте до антихероја.
Сава Савановић није ништа од тога. Он је обично чудовиште попут зомбија. Рђав човек који се ноћу диже и убија. И погледајте, молим вас, ову слику само. Погледајте, па одмах затворите, немојте је гледати дуго:
Па то је једна грозота, један кич и неукус. Толико бедан покушај хватања таласа популарности "вампиризма" Дракуле, да не представља ништа више него његову бедну копију. Вампир за профињен и интелигентан свет са укусом, наспрам овог нашег вампира за љубитеље Курсаџија и Црног Грује. Бедан покушај духовитости, која чак ни у томе не успева, осим да насмеје тип људи за које су врхунац хумора двоцифрени наставци Жикине династије, Секуле или Ћао, инспекторе. А ликовни приказ такав да се човек згрози, претрне и скрене поглед у страну. Још грђе, у питању је особа која са Ваљевом чак и нема никакве везе - Сава Савановић из Глишићеве приповетке је из околине Бајине Баште, а не из Ваљева. Као кад би неки паметњаковић одабрао Хазаре да буду симбол Београда, због тога што је Милорад Павић, који је рођени Београђанин, писао о њима. Свашта.
Не слажем се са предлозима цркве да два светитеља буду симболи Ваљева. Ипак се ради о нечему што треба да буде туристичка атракција, а не бисмо баш волели њихове ликове на подметачима за пивске кригле или на метама за пикадо. Такође се не слажем са примедбама изреченим на рачун паганизма. Молим вас, какво елементарно незнање. Вампиризам каквим га знамо данас је недвосмислено мит хришћанског сујеверја који у себи носи само најнегативније обрисе стварног паганизма, а не пагански. Вампири из паганског времена имају мало виши статус од бесловесних чудовишта и хтонска су бића, а не антихристи, кољачи и нечисте силе које се боје распећа, свете водице и Христовог имена. Све у свему, ударио утук на утук, чисто да нам покаже дубину блата у којем се налазимо и потенцијал оног блата које жели да му се наметне као алтернатива. Замислите, молим вас, тај диван предлог локалне цркве, да св. Николај Жички буде симбол ове туристичке понуде. Вероватно очекују да ће се купцима преко лика св. Николаја нудити свеће, тамјан, кандила, црквена литература и обилазак манастира - са таквом туристичком понудом, Ваљево би могло да очекује праву туристичку најезду, читаво ново градско насеље би морали да подигну за потребе њиховог смештаја!
Све у свему, жалосно је погледати и шта се ради и какви аргументи се нуде као једина критика. Могу вам само рећи да, након оваквог приказа стања, Ваљево више немам жељу да видим ни на карти. Нека ми опросте они дивни Ваљевци, не бих желео да испадне да се ове тешке речи икако на њих односе.
