Potemkinova sela..

[Sally_Solomon]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

 

[Lúnasa]

Za okolinu i sredinu i rodbinu me boli uvce .
Ali mi je stalo do toga šta misle prijatelji i najuža porodica.
Eto, tako nekako.

 

[marixa]

Šta misle baš me briga, ako su zaludni i ako ih to čini srećnim neka troše svoje misli na mene. Briga me je i smeta mi kad daju komentare, često glupe i nerealne, a niko ih ništa ne pita. Petljaju se gde im nije mesto . Smeta im nešto što meni odgovra savršeno. Svašta !

 

[_Ata_]

Najiskrenije moguće - interesuje me samo ( osim mišljenja mog muža, ali to je van ove priče ) mišljenje mojih roditelja i ničije više. I njihovo samo utoliko što možda mogu dati neki savet za bolje vodjenje domaćinstva ili slično tome. Mišljenje njegovih roditelja uvažavam, i neki put i prihvatim, ali me u najvećem broju slučajeva ne tangira uopšte, upravo zato jer su klasičan primer onoga - ijuuu, šta će sveeeeet reći Stoga, najveći deo njihovog mišljenja je upravo stoga, ne da unapredimo život, već da ne damo komšiluku i rodbini materijal za priču
Iskreno, najiskrenije, nije mi stalo kao ni do lanjskog snega. Da mi je imalo stalo, da se imalo tangiram oko toga šta će ko reći, do sada bih već poludela ili izvršila samoubistvo. Toliko je problema bilo, a ima i dan-danas u mojoj matičnoj porodici, da čovek, i da mu je nekada bilo stalo do toga, jednostavno mora da ogugla, ili da skoči sa mosta. Usta moraju da pričaju, pa neka ih...

 

[smaki*]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?



Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

Sve zavisi imaju li neku osnovu za ono što pričaju Možda stvarno momak iskorišćava, a ja u naletu strasti to ne vidim. Ako nema osnove, onda je ovakvo ponašanje uglavnom odraz preterane želje za zaštitom, što naravno ume da zasmeta.
Čini mi se da se drugi ponekad brinu ako mi radimo nešto neuobičajeno - npr nađemo mlađeg ili starijeg partnera, još ako je ima veću/manju stručnu spremu od nas; ili radimo nešto za šta se nismo školovali, ali smo se u tome pronašli itd itd... Ovakve odluke često izazivaju zbunjenost kod ostatka sveta, pa se brinu da li smo stvarno izabrali svojevoljno ili ne itd itd. Ugl, odgovor je da bi mi smetalo.

 

[medved_bg]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

Iskreno, najlakše je reći "baš me briga šta svet kaže".
Ali, taj "svet" su i tvoji najbliži i onda to nije uvek lako izneti.
Tipa, ako tvoja majka misli sve najgore o tvom mužu iako je on tebi dobar, ispravno je boriti se protiv takvog uticaja ili mešanja i ne dozvoliti da utiče na vaš brak. Ali nije lako, daleko od toga.
Potrebna je snaga da bi se usprotivio "čaršiji", nekad manja, nekad veća, nekad se to onako u trku odradi, nekad mora da se potegne, neko tu snagu ima, neko nema.

A takođe ima i toga da se "čaršija" uzima kao izgovor za sopstvenu neodlučnost i strah, kao npr. u tom primeru lošeg braka. Da je njima toliko loše, razveli bi se. Nego im je razvod i počinjanje ispočetka i dalje gore nego takav brak.

 

[Egreta27]

Iskreno, najlakše je reći "baš me briga šta svet kaže".
Ali, taj "svet" su i tvoji najbliži i onda to nije uvek lako izneti.
Tipa, ako tvoja majka misli sve najgore o tvom mužu iako je on tebi dobar, ispravno je boriti se protiv takvog uticaja ili mešanja i ne dozvoliti da utiče na vaš brak. Ali nije lako, daleko od toga.
Potrebna je snaga da bi se usprotivio "čaršiji", nekad manja, nekad veća, nekad se to onako u trku odradi, nekad mora da se potegne, neko tu snagu ima, neko nema.

A takođe ima i toga da se "čaršija" uzima kao izgovor za sopstvenu neodlučnost i strah, kao npr. u tom primeru lošeg braka. Da je njima toliko loše, razveli bi se. Nego im je razvod i počinjanje ispočetka i dalje gore nego takav brak.

Nemam repki, a ovo zasluzuje...

Tema-bitno mi je sta ce reci "svijet", ali onaj moj, mali, "odabrani", i sve koje pustim do sebe...do njihovog misljenja drzim, cak i ako ne poslusam, vrte mi se pitanja i preispitivanja...znaci, stalo mi je. Nemoguce je svima ugoditi, tako da uvijek ima nekih kompromisa... a za ostale-distanca....

 

[just S.]

roditelji, baka i par najboljih prijatelja su ljudi do cijeg misljenja mi je stalo.

najua rodbina (tri tatine sestre) su mi takodje bitan faktor ali posto su dalje, njihovo misljenje mi znaci samo u nekim krupnim stvarima..tipa posao, faks, udaja..


ostatak drustva tipa dalja rodbina i komsije, poznanici su mi potpuno nebitni. nit znaju sta mi se desava kuci nit kako razisljam tako da imaju prostora a i pravo misliti sta hoce.
ali me to njihovo blebatanje iznervira bas bas puno..i svaki put..

racimo prije par sedmica sam cula sledece : moj tata se ubi radeci a ja i brat, paraziti, samo sjedimo kuci.- izjava daljeg rodjaka.

RL- brat je dobio otkaz zbog smanjenja proizvodnje, ima malo dijete, ubi se trazeci posao, nervozan je ko pas i psihicki jako lose jer svom djetetu ne moze pruziti koliko on hoce.
drugo, tata je protiv da radim dok ne zavrsim fakultet..
i sad, taj neko nema blage veze sta se desava kod nas kuci ali eto prica.. i iznerirao me do suza.

 

[Џорџи]

Da ima tih retarda kojima je bitno sta ce reci komsiluk..opet ima i onih dobronamernih koji pricaju o stvarno nekim sveopste jasnim vrednostima..i ako imaju zdrav stav i ne napadne komentare poslusam..ali to bas mora biti neko ko uopsteno govori a ne kao pametovanje licno

 

[ZvezdanKa]

ja nekako cujem samo misljenje ljudi do kojih mi ej stalo....a oni do kojih mi nije stalo....i ne slusam....niti oni znaju ista o meni, da bi komentarisali...a mozda se i ne usudjuju...ustvari nemam pojma sta misle o meni i da li to komentarisu...

 

[marina.c]

...ne znam šta misle i pričaju iza leđa...Niko ne sme ili neće da mi kaže- ni izokola...svi znaju da me zabole jer samo ja znam istinu kako je stvarno...To malo tračeva koje sam čula o sebi sam nadograđivala sama i preuveličavala pa su neki bili totalno sluđeni šta je na kraju istina...

P.S. Klin se klinom izbija...

 

[krasuljak]

Nebitno je šta misle o meni, već ko misli. Ukoliko je u pitanju osoba koju uvažavam i volim, veoma mi je stalo do njenog mišljenja. Ako je u pitanju neki miš koji je umislio da je hrčak, baš me briga za njegovo mišljenje.

 

[LindaLee]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

pa sali sto ne rece da pravimo kladinociu,da sam ulozila 5€ za postove koji ce da zvuce kao "boli me ovce za okolinu,radim kako hocu" zaradila bih za omanji vuitton
ovako,najrealnije moguce:naravno da pazim podsvesno makar,i u stalnoj interakciji s ljudima trudim se da pokazem bolji ako ne i najbolji deo sebe
e sad,kad neko misli lose o meni a ja ne zelim da menjam tu osobinu ili mi nije stalo do te osobe da pokazem da nije tako kao sto misli onda kazem da me bas briga jer zaista me nije toliko briga da bih se potrudila da promenim situaciju

 

[red riding hood]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

Evo najiskreniji moguci MOJ odgovor-naravno da mi je u nekoj izvesnoj meri bitno sta tzv.svet misli o meni,mom bivstvovanju..jer,ne sto bi mene licno i personalno pokosilo necije lose misljenje o meni,jer ne bi ali posto se svaki moj gest,delo,rec reflektuju na mog muza na moju buducu decu,nas buduci zivot,pa svakako i misljenje sredine o meni.Ne bih volela da me okolina smatra ludacom,nenormalnom,losom ili dr oljom jer bi to bolelo ljude koji me vole.A takodje bi i mene pomalo kosnulo da mi komsiluk decu ili muza ili roditelje smatra olosem.U tom smislu..

 

[Hellen]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

Наравно да ми је важно шта други мисле о мени. И пријатељи, и познаници, и колеге, а богми и чаршија!
У овом граду имам ''породични педигре'' и релативно велику личну репутацију, тако да не могу рећи да ме не заболи ако неко прљаво удари на мој лик и дело! Поготово ме боли неистина, јер против ње немаш начина да се бориш,а увек оставља иза себе сумњу да ''где има дима - има и ватре''...

Дакле - да, важно ми је шта други мисле, али ипак не толико да бих се у животу руководила њиховим мишљењима. Значи - радим онако како ја желим и мислим да треба, али ипак на неки начин водим рачуна о томе какав утисак остављам.

 

[-Night -]

Lagala bih kada bih rekla da mi nije važno tuđe mišljenje...važno mi je....ali ne toliko da bih nešto menjala zbog toga.

 

[ZvezdanKa]

Наравно да ми је важно шта други мисле о мени. И пријатељи, и познаници, и колеге, а богми и чаршија!
У овом граду имам ''породични педигре'' и релативно велику личну репутацију, тако да не могу рећи да ме не заболи ако неко прљаво удари на мој лик и дело! Поготово ме боли неистина, јер против ње немаш начина да се бориш,а увек оставља иза себе сумњу да ''где има дима - има и ватре''...

Дакле - да, важно ми је шта други мисле, али ипак не толико да бих се у животу руководила њиховим мишљењима. Значи - радим онако како ја желим и мислим да треба, али ипак на неки начин водим рачуна о томе какав утисак остављам.

Ja pobegoh iz mog sela...ali glasine se same sire...i mnogo mi je tesko kad moj porodicni pedigre zbog nekih neistina nastrada...i istina..jer je taj pedigre mnogo tesko odrzati u ovim (mojim) uslovima....

Cesto kazem...leppo i strogo su me vaspitali, srecom nije im uspelo...ipak, nazalost jeste...

 

[_Ata_]

Kada imaš neku "crnu ovcu" u porodici, i kada si i sam neka vrsta "crne ovce", ni kriv ni dužan, onda moraš, prosto moraš da oguglaš i da se pomiriš sa tim da je pedigre porodice trajno narušen i da ljudi pričaju i pričaju... i tako godinama. Kada bi se na to obraćala pažnja, tačno bi čovek psihički posrnuo.
Pa se još preselim u malu sredinu, udam za čoveka iz te male sredine, a okolina gleda u "devojku iz grada" opet kao na crnu ovcu. Pa izadjem iz dvorišta i čujem dve kone kako divane, sve ispod glasa, da se kao nečuju, a svesno hoće i žele da čujem - eeee, jadan naš ****, neće se on 'leba najesti i vatre ogrejati pored ove belosvetske. Njoj je bre samo je.b.anje na pameti, zato je i pobegla odande... A tim ženama se uredno javljam, a ni imena im ne znam, kao ni one meni.
I treba li da me boli uvo za sve priče koje imaju potencijal rasta, kao testo sa svežim kvascem na toplom mestu. A istinite su taman koliko i priče barona Minhauzena. Ma zabole me, baš, i za okolinu i za priče i za sašaptavanja. Davno, davno sam ja shvatila kakvi su ljudi, čak i rodbina, i koliko su u stanju čoveku da zagorčaju život nekim svojim pričama i stavovima. Nekada su me priče pogadjale. Malo dete sam bila, obdanišnog uzrasta još, kada sam jecala i plakala jer sam saznala strašnu istinu na tako grub način i to od nekoga ko je rod. I tada mi je mama "ulila u glavu" taj stav, to razmišljanje - ne obaziri se na gurav svet, ne tiče te se ko šta priča. I istina, od pačjeg, dečjeg uzrasta, bila sam prinudjena da progutam gorku pilulu i da oguglam. Sve što je život posle doneo i što i dalje donosi takvo je kakvo je, i nerviram se radi toga, i gledam da ugodim što bolje i sebi i onima koje volim i da olakšam život i sebi i njima, a kada bih još i priče slušala i obraćala i najmanju pažnju... zlo bi bilo. Moja pokojna baka je to govorila - moraju pričati usta, da ne budu pusta.

 

[gost 114587]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

boli me uvo sta ko misli o mom zivotu

desava mi se da me jednostavno mrzi da brisem prasinu/ocistim podove/operem prozore i bukvalno me boli uvo kako ce to neko da komentarise meni iza ledja. niti sam ikada zagledala dal neko ima paucine po stanu. i znam da su mi deca ravna dvojici jahaca apokalipse i sita se izvinjavam komsinici koja je sprat ispod na sta ona nehajno kaze - meni ne smetaju i moja deca su nekad bila mala (srce moje ). i ne smatram da sam losa majka jer vole sve da pipnu, cacnu, jer su glasni, eb ga i ja sam.
i zaboli me ***** kako ko komentarise moj brak.ako se razvedem to ce biti zato sto ja tako hocu, a ne zbog ovog ili onog i usput me zaboli ***** ko ce sta da kaze na to
generalno, ljudi koji gledaju tudje probleme imaju 88 puta vece, ali ih tako na neki nacin izbegavaju. valjda. bolesno.

 

[crveni oblak]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

Stalo mi je do misljenja rodbine i pred njima sam uvek suzdrzana. Valjda je to nekakav zaostali crnogorski sindrom u nasoj familiji. S druge strane, bas nikada se nisam zapitala sta misle poznanici ili prijatelji o mom privatnom zivotu o kome ni ne umem da sakrijem ni sta valja ni sta ne valja jer svasta istrtljam ( i uvek me je cudilo kako uspem i pred najblizima da cutim kad nesto znam o tudjem zivotu, a ne umem ni pred nepoznatima da ocutim ista o svom ). Sto se tice nepoznatih ili slabo poznatih ljudi, za njih me tek zabole sta misle, ali skroz.

 

[gost 114587]

i hvala keri bredsou na ovom citatu

You shouldn't have to sacrifice who you are just because somebody else has a problem with it

 

[ZvezdanKa]

boli me uvo sta ko misli o mom zivotu

desava mi se da me jednostavno mrzi da brisem prasinu/ocistim podove/operem prozore i bukvalno me boli uvo kako ce to neko da komentarise meni iza ledja. niti sam ikada zagledala dal neko ima paucine po stanu. i znam da su mi deca ravna dvojici jahaca apokalipse i sita se izvinjavam komsinici koja je sprat ispod na sta ona nehajno kaze - meni ne smetaju i moja deca su nekad bila mala (srce moje ). i ne smatram da sam losa majka jer vole sve da pipnu, cacnu, jer su glasni, eb ga i ja sam.
i zaboli me ***** kako ko komentarise moj brak.ako se razvedem to ce biti zato sto ja tako hocu, a ne zbog ovog ili onog i usput me zaboli ***** ko ce sta da kaze na to
generalno, ljudi koji gledaju tudje probleme imaju 88 puta vece, ali ih tako na neki nacin izbegavaju. valjda. bolesno.

good for you!

 

[Ériu]

Koliko vam je bitno sta narod misli o vama, vasem braku, deci, poslu, muzu, kuci, momku, drustvenom zivotu i td i td..

Da ste vi recimo srecni i ispunjeni a drugi misle kako vas muz iskoristava, kako vas ne voli, kako su vam deca uzasna, kuca neuredna..i td ..da li bi vam to smetalo?

Sta se desava u glavama ljudi kojima je bitnije sta ce ljudi reci nego njihov sopstveni mir i sreca? Meni je ovo fenomen..recimo dvoje su u braku, uzeli stan, sve naizgled lepo, a ovamo ona ga ne voli, vara ga, on nece da razvede jer sta bi svet rekao
i td..

Koliko nam je bitno da je nas "javni zivot" na dobrom glasu, a koliko da samo mi sami zadovoljni?

Volela bih iskrene odgovore, a ne najispravniji moguci odgovor na dato pitanje.

bas sam danas imala ovakvu disusiju sa mojim gospodinom, koji donekle slicno razmislja kao ja, al obzirom da ima kevu koja je tako sva dramaticna i voli da ugadja ljudima, ima pritisak i sa te strane. onda sam ja pocela da razmisljam kako moze biti da i ja preterujem, ali nekako nit imam zelju da se menjam, i kada bih to uradila, ne znam na koji nacin bih izvela....dodjoh do zakljucka da sam nekad stvarno surova prema ljudima, i da ih potpuno i svesno iskljucujem iz mog zivota, iz prostog razloga sto sam jako ljubomorna na svoju intimu i sto ne volim da mi se bilo ko (i kada kazem bilo ko mislim i na roditelje) mesa u odluke, osim i iskljucivo ako ja ne zatrazim savet, misljenje i slicno. i sama se odnosim tako prema drugim ljudima. u tom smislu, mozda sam cak i jedan ekstrem, koji moze dovesti u neprijatne situacije, i postanem jako agresivna kada osetim da mi neko ugrozava teritoriju koja je namenjena meni. u tom smislu, i rodbina me poznaje, i znaju da sam prilicno pitome prirode, dok mi ne nagaze na slabu tacku kada postanem eksplozivna, pa i veoma neprijatna, cim osetim nekakvo kopanje ili misljenje koje nisam trazila....tako da oni uglavnom ni ne pitaju, ne misle, i ne trpaju se, ili bar ne direktno. a sa njegove strane, ima mnogo "filozofa" i "savetnika" koji vecaju kada ih niko nista ne pita. i sad recimo, njemu je prilicno sve jedno,ali kevi su bitne razne forme,da se lepo pokaze i tako to. za cim ja ne vidm potrebu i necu da me uvlace u bilo kakve price tog tipa. stvarno sam spremna za kompromise svake vrste, osim za ono sto su iskljucivo moja posla. ne mogu da kazem da imam potpuno odobravanje od ljudi, ali bliski ljudi su to bar prihvatili kao cinjenicu. i trude se da ne njuskaju i ne filozofirauj gde ih niko ne pita....e sad pitanje je kad ce se nekome ispred mene nesto izmaci, jer onda moze da nastane picvajz. ali stvarno, najstvarnije ne zelim nikakve uljeze i veca oko mene. ko sto ni ja ne vecam drugome osim ako me ne pita.

 

[smokvicica]

boli me uvo sta ko misli o mom zivotu

desava mi se da me jednostavno mrzi da brisem prasinu/ocistim podove/operem prozore i bukvalno me boli uvo kako ce to neko da komentarise meni iza ledja. niti sam ikada zagledala dal neko ima paucine po stanu. i znam da su mi deca ravna dvojici jahaca apokalipse i sita se izvinjavam komsinici koja je sprat ispod na sta ona nehajno kaze - meni ne smetaju i moja deca su nekad bila mala (srce moje ). i ne smatram da sam losa majka jer vole sve da pipnu, cacnu, jer su glasni, eb ga i ja sam.
i zaboli me ***** kako ko komentarise moj brak.ako se razvedem to ce biti zato sto ja tako hocu, a ne zbog ovog ili onog i usput me zaboli ***** ko ce sta da kaze na to
generalno, ljudi koji gledaju tudje probleme imaju 88 puta vece, ali ih tako na neki nacin izbegavaju. valjda. bolesno.

sve isto.
al jedna svar me boli,kad neko za mene kaze da sam imala neku losu nameru,ili da sam nesto uradila da bih drugoga povredila ili mu naudila.
zbog toga,jer to nikada nije istina umem danima da patim

 

[_Ata_]

sve isto.
al jedna svar me boli,kad neko za mene kaze da sam imala neku losu nameru,ili da sam nesto uradila da bih drugoga povredila ili mu naudila.
zbog toga,jer to nikada nije istina umem danima da patim

Razumljivo, pogodi to. Pa ti prosto nabije neki osećaj krivice, iako znaš da krivice nema ni u tragovima. Ne kaže se džabe - put do pakla je popločan dobrim namerama.
Ali nisam shvatila da je postavljačica teme na to mislila Ili možda jeste
Svejedno, nije zgoreg ni proširiti temu, ako je konstruktivno.