možemo da budemo baš toliko osetljivi
„U teoriji, granica slobode govora u humoru ne postoji, osim kad te nešto baš mnogo pogodi. Ima mnogo dobrih viceva sa crnim humorom i dosta su super dok ti nije bliska tema“, kaže za Talas
Marko Somborac, crtač stripova, i dodaje da je uvek pitanje da li ćemo biti jednako slobodoumni kada nas neka tema lično dotiče. „Ne možemo da budemo baš toliko osetljivi, ipak nije smak sveta ukoliko nas neka fora uvredi“, dodaje Somborac.
Kada je reč o njegovom iskustvu, ističe da lično nije imao problema sa uvređenom publikom budući da se uglavnom bavi pitanjima poput korupcije, a „baš ga je briga“ da li će neki političar zbog toga da se uvredi. „Ali kad su neke teme poput bolesti, ne bih mogao da kažem da sam baš imun – to dolazi s godinama, malo sam i ja sada konzervativniji, oprostite mi Jutjuberi i mlađi čitaoci“, dodaje Somborac.
Govoreći o dobrim primerima humora koji nije politički korektan i koji ne vodi računa o tome da li će se neko naći uvređenim, naš sagovornik navodi kultne serije Leteći cirkus Montija Pajtona i Simpsonove. „Pretpostavljam da su oni danas politički nekorektni, ali volim taj old skul humor koji bi sada bio problematičan“, dodaje.
Konačno, Somborac kaže da mu čitava priča oko vređanja nečijim humorom liči na
white people problems – „imamo hranu, posao, i šta nam je sad ostalo, da plačemo ceo dan jer nas nešto vređa. Mislim da je još ranije to rešeno tako što svi prave fore na svoj račun – Meksikanci o Meksikancima, Jevreji o Jevrejima, oboleli od lupusa o lupusu, i to je sve u redu, nema potrebe za vređanjem, a pogotovo sa dušebrižnicima koji čak i nisu blizu nekog problema, nego su, kako kaže ćale od Bake praseta –
sablažnjivi. Umesto da se svi super zezamo“, poručuje on.
Sloboda govora ne sme da se ograničava zbog mogućnosti da neko bude uvređen
Komičar koji je u proteklim godinama postao simbol političke nekorektnosti, Riki Žervej, nebrojeno puta objašnjavao je zbog čega veruje u neprikosnovenu slobodu govora u humoru. U jednom intervjuu istakao je da je „glupost verovati da neki ljudi zaslužuju da čitavog života nikada ne budu uvređeni“, a da je posebno važan slučaj univerziteta, budući da ne postoji bolje mesto za razmenu ideja i različitih mišljenja.
„Ako se kreten ponaša kao kreten, imate pravo da mu kažete da je kreten. To je dobar sistem“, objasnio je Žervej uz poentu da sloboda govora ne sme da se ograničava zbog mogućnosti da neko bude uvređen, već naprotiv – treba nam više slobode govora i to je jedini način da se ukaže na različite probleme.
„Ono što nije dobro je ideja da ne smete nešto da kažete da se neko ne bi uvredio. Previše je neodređeno i onda imate posledice – ’ako ja ne mogu da radim ovo, ti ne možeš to’ i tako u krug“, upozorava poznati komičar.
Na istoj liniji je i argumentacija o govoru mržnje – svako ograničavanje slobode govora, sve dok taj govor ne iskazuje direktne pretnje i pozive na nasilje, otvara prostor za dalje ograničavanje sloboda po pomenutom principu: „ako ja ne mogu ovo, ne možeš ni ti to“.
Kada razmišljamo o granicama slobode govora, veoma je važno da razumemo potencijalne posledice njihovog postavljanja. U jednom scenariju, ukoliko neko zahteva od institucija (bio to fakultet ili država) da, zbog toga što je uvređen, osudi ili sankcioniše nečiji govor, to otvara klizav teren za sva buduća ograničenja koja ne možemo da predvidimo, a koja mogu da budu ogromna. S druge strane, ukoliko je svima dozvoljeno da govore sve što žele, štetna ponašanja ili stavovi (poput homofobije ili mizoginije, sve dok nije reč o pozivu na nasilje ili pretnji nasiljem) se lakše raspoznaju i nailaze na društvenu osudu i jasno određivanje prema njima.
Ako se vratimo na primer s početka teksta, to znači da je sasvim u redu isticati da je „Korona“ žurka neumesna ili prekinuti druženje sa ljudima koji su je organizovali, dok sankcionisanje studenata i njihove slobode izražavanja otvara prostor za sve veća ograničenja osnovnih političkih i ljudskih sloboda.
