Moram da reagujem na gornje postove. Sad sam još i zbunjena. Razumijem naravno da ne mogu uvijek od nekoga da očekujem da mi pomogne, odnosno da mi pomaže kad god mi to treba, i to je sasvim razumljivo. Odrasli smo ljudi koji bi sami trebali rješavati svoje probleme. Ali, ako prijatelj postoji samo zato da s njim odeš na kafu ili naveče kući da se neobavezno ispričate, e pa ja onda stvarno ne znam šta da mislim. Prijatelj bi ipak trebaoi biti neko više od običnog sagovornika i neobaveznog ćaskanja - to mogu i sa poznanikom, zar ne? Po vama prijatelj nije ništa drugo do neobaveznog sagovornika. Ako sam ja njoj bila energetski vampir, pa bila je ponekad i ona meni. Napoisala sam da sam je satima znala slušati o njenim problermima koje nikom drugom ne bi rekla. Prijatelj valjda i postoji da ti pomogne kad ti je teško, da bude s tobom i kad ti je teško i kad ti je dobro. Ja se nisam rugala njenoj informatičkoj nepismenosti, samo sam rekla par grubljih šala. Da je bilo obratno, ja bih se još i našalila na svoj račun. A ona se uvrijedila kao da sam joj ne daj Bože nekog "ubila". Moguće da sam pogodila njenu sujetu i njeno znanje, ali zar nije pošteno priznati i da nešto ne znaš, niko ne zna sve, svako je u nečemu slab. I ako je zaista htjela pomoć, zašto me nije pozvala kod sebe kući gdje bi sve bilo rješeno za sat vremena, a ne što je i mene i sebe mučila par sati preko telefona, a ništa nismo postigle? Pravo je pitanje zašto me nije kod sebe pozvala? Vjerovatno da joj ne bih oduzimala dragocjeno joj vrijeme, mislila je da će ovako na brzinu naučiti što joj treba. Zar je to prijatelj? Jeste mi puno pomogla nekada ranije, ali i ja sam bila i više nego tolerantna prema njoj cijelo vrijeme.
