Poslovni leksikon

dežurno zvocalo

dežurno zvocalo

Elita
Poruka
22.606
Nisam znala kako da nazovem temu pa ako nadležni imaju neko bolje rešenje neka stave neki drugi.

Na ovoj temi možete postavljati poslovne pojmove.Na žalost ne može se stavljati po azbučnom redu, zbog prevelikog broja pojmova ali pregledajte pre nego što stavite post, da se ne ponavlja jedan pojam više puta.

Kada stavite neki pojam morate i objasniti šta on znači jer bez toga nije potpuno a svrha ove teme je baš da se pojam objasni.

Radi lakše preglednosti stavite... jedan pojam-jedan post...jer ako ima više pojmova u jednom postu onda je preglednost manja.

U spoiler-u navedete izvor odakle ste koristili tekst.

Molim vas, da se uzdržavate od bilo kog vida spama.

Hvala. :)
 
Poslednja izmena:
AKCIONARI -Akcionari su investitori koji su kroz kupovinu akcija na primarnom ili sekundarnom tržištu postali vlasnici dela kapitala akcionarskog društva.


prof.dr Zvonko Sajfert,prof.dr Dejan Đorđević,prof.dr cariša H Bešić-Leksikon menadžmenta,Agencija ‚‚Matić‚‚Beograd
 
Poslednja izmena:
AKCIONARSKI KAPITAL-akcijski kapital predstavja osnovni,najstabilniji izvor sredstava akcionarskog društva.

prof.dr Zvonko Sajfert,prof.dr Dejan Đorđević,prof.dr cariša H Bešić-Leksikon menadžmenta,Agencija ‚‚Matić‚‚Beograd
 
Poslednja izmena:
AKONTACIJA - Placanje pre izvrsenja posla, odnosno predujem pri sklapanju ugovora ili u toku ispunjavanja obaveze, u svakom slucaju pre zavrsetka posla jedna ugovorna stranka daje na račun svoje ugovorne obveze drugoj stranci, radi olakšavanja ispunjenja obveze te druge stranke.Posle ispunjenja ugovora uracunava se u ispunjenje obaveze.
 
БЕРЗА- је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања.
Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила.
Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.

http://sr.wikipedia.org/sr/Берза
 
Evo jedne skracinice oko cijeg sam se prevoda sa srpskog na engleski baktala i jedva nasla iako je bila veoma popularna stavka u poslovanju sa duplim fakturama kome su nasi privrednici bili skloni u svom dovijanju po zakonskim rupama. ;)

na srpskom JCI no., to je jedinstven carinski identifikacioni broj (za svasta pa i za fakture kao prateci dokument,odnosno kao jedna od stavki koje se uvoze zajedno sa robom) = engl. CIN

Ipak, jos uvek nisam uspela da nadjem adekvatnu skracenicu na engleskom posto je jedino na sta se nailazi u pravno-ekonomskoj terminologiji online a da iole ima veze sa oznakama u transportu (ali ne obavezno u izvoznom transportu) to je skracenica CDT = combined transportation number, a ona blage veze nema sa ovim gore iako lichi.

Jos jedna stvar se prevodi lako, ali je tesko naci adekvatnu skracenu formu zbog nepravilnosti u vezi sa tackama koje su obavezne, ali izostaju u vecini dokumenata, a to je: s.z.r. ciji je prevod Independent craftwork cija skracenica, naravno nije IC.
 
Poslednja izmena:
CESIJA- je pojam iz oblasti bankarstva, koji predstavlja ustupanje, odnosno prenos potraživanja ili prava poverioca, cedenta, na drugo lice, o čemu dužnik ne mora biti obavešten. Ustupanje se vrši pismenom izjavom cedenta, odnosno neformalnim ugovorom ili usmeno, dok se u bankama u tu svrhu upotrebljavaju formulari. Sklapanjem ugovora, novi poverilac, tj. cesionar stupa na mesto dotadašnjeg poverioca. Cesijom se sadržaj potraživanja ne menja, kao ni obligacioni odnos utvrđen u hartiji od vrednosti u slučajevima kada su one predmet cesije.
Cedent je obavezan da cesionaru pruži obaveštenja o njegovim pravima po osnovu potraživanja, kao i da mu preda dokumenta kojima se isto dokazuje.
Iako ne postoji obaveza obaveštavanja dužnika o cesiji, uobičajeno je da se to učini kako dužnik ne bi nastavio sa izmirivanjem obaveze prema doskorašnjem poveriocu.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
Poslednja izmena:
FRANŠIZING- predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.
Franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu.
Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.


http://sr.wikipedia.org/sr
 
LOMBARDNI KREDIT- je kratkoročni gotovinski kredit koji se odobrava na osnovu zaloge neke vredne stvari (novčani depozit, hartije od vrednosti, roba) na osnovu koje je, u slučaju potrebe, moguće naplatiti ukupnu vrednost kredita. Dužnik zadržava pravo vlasništva nad založenim dobrom, a kredit se odobrava u visini od 60-70% njegove vrednosti.

Ђукић, Ђорђе; Војин Бјелица, Живота Ристић (2003). Банкарство. Београд: Економски факултет.
 
ЕSKONTNI KREDIT- se svrstava među najstarije vrste bankarskih poslova plasmana sredstava.
U širem smislu, radi se o kupovini potraživanja od strane banke pre roka njihovog dospeća. Dužnost je banke, u ovom poslu, da u periodu od trenutka kupovine do roka dospelosti menice odbije kamatu (diskont ili eskont) i troškove (eskontne provizije) od nominalne vrednosti eskontnog kredita.
U užem smislu, ovaj kredit znači odobravanje kredita od strane neke poslovne banke na osnovu menica uz odbitak kamate i troškova oko izdavanja eskontnog kredita.
Eskontovane menične sume predstavljaju osnovu za eskontni kredit.

Вуњак, Ненад (2002). Финансијски менаџмент. Суботица: Економски факултет.
 
MENICA- je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.

razlikujemo dva osnovna tipa menica :
1. trasirana
2. sopstvena
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati.
Karakteristike trasirane (vučene) menice:
* Trasant (onaj koji izdaje menicu)
* Trasat (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
* Remitent (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
* Dan, mesec, godina i mesto izdavanja menice
* Dan, mesec, godina i mesto dospeća menice
* Mesto gde treba izvršiti plaćanje
* Oznaka da je menica
* Bezuslovan uput za plaćanje određene svote

Sopstvena menica postoji u onom slučaju kada njen izdavalac nije izdao nalog trasatu nego se sam obavezao (unošenjem klauzule "platiću") na plaćanje svote na koju menica glasi.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
AKCEPT- predstavlja izjavu lica na koje se vuče mjenica, da će u roku dospeća mjenice na naplatu isplatiti mjenični dug u cjelini ili djelimično. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje mjenični dug) se nalazi na licu mjenice. Prije same naplate mjeničnog duga imalac mjenice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant na licu mjenice napiše "prihvatam" ili "priznajem" i da se potpiše. Ovo je bitno zato što, nerijetko, mjenicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekat izmiruje obavezu iz te mjenice.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
DIVIDENDA- je dio profita kojeg akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije a čiju visinu određuje skupština akcionara ili bord kompanije u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva. Obično se utvrđuje u procentu od vrijednosti akcije, a taj procenat se mijenja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata.
Kada korporacija izrazi dobit ili vanredni višak, taj novac se može upotrijebiti na dva načina: on se može nanovo invesitrati u posao (što se naziva zadržanom dobiću), ili može biti isplaćen dioničarima kao dividenda. Mnoge korporacije zadržavaju dio svog dobitka i isplaćuju ostatak kao dividendu.
U dioničkom društvu, dividenda se raspoređuje kao fiksni iznos po dionici, tako da svaki dioničar dobija dividendu proporcionalno svom učešću u vlasništvu. Isplata dividendi za dioničko društvo ne predstavlja rashod, već raspodjelu aktive među dioničarima. Kompanije čijim se dionicama javno trguje obično isplaćuju dividende po fiksnom kalendaru, ali one mogu objaviti dividendu i van ovog rasporeda, i takva dividenda se naziva vanrednom dividendom radi razlikovanja od redovne dividende. Kooperative, sa druge strane, raspoređuju dividende prema aktivnosti članova, tako da se njihove dividende često smatraju pretporeskim rashodom.
Dividende se obično isplaćuju u novcu, kao plaćanje od kompanije dioničaru. One mogu biti i drugih oblika, na primjer u iznosu za kupovinu u radnji (čest slučaj među potrošačkim kooperativama) ili u dionicama kompanije (bilo novoizdatim dionicama ili postojećim dionicama kupljenim na tržištu). Takođe, u svetu, mnoge kompanije čijim se dionicama javno trguje nude planove za reinvestiranje dividendi, koji za dioničara automatski kupuju dodatne dionice od primljenih gotovinskih dividendi.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
BANKROT ( ili stečaj)- je pravno regulisana situacija kada jedna firma nije u stanju da isplati svoje dospele obaveze prema poveriocima. Tada sud pokreće stečajni postupak čiji je cilj namirenje poverilaca, ali u novije vreme i reorganizacija firme dužnika.
Osnovni cilj bankrota/stečaja je zaštita ugovora, odnosno zaštita privatne svojine poverilaca. U ekonomskom smislu pretnja bankrotom je disciplinujuće sredstvo koje podstiče menadžment na što bolje vođenje firmi.
Stečajni postupak mogu da pokrenu i dužnik i poverioci. Osnovna odlika stečajnog postupka je ravnopravnost svih poverilaca, s tim da država kod naplate ponekada zakonima obezbeđuje prednost svojim potraživanjima u odnosu na ostala.
U klasičnom slučaju sud proglašava bankrot firme, firma se likvidira, sva pokretna i nepokretna imovina se prodaje, a od prikupljenih sredstava srazmerno se namiruju poverioci. Oni obično dobiju manje novca nego što potražuju. Kada sud proceni da je moguće i celishodno reorganizovanje dužnika i njegov oporavak tokom stečajnog postupka, on onda pruža privremenu zaštitu dužniku od zahteva poverilaca i preduzima mere usmerene na ozdravljenje dužnika. Na taj način se ne gubi identitet firme dužnika, već se postiže njegovo bolje poslovanje i, nakon okončanja stečajnog postupka, potpunije namirenje poverilaca.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
FINANSIJSKA TRŽIŠTA -se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).
Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje privrednih odnosa.
Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

http://sr.wikipedia.org/sr
 
MENADŽMENT - posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima. Ova disciplina proučava upravljanje kao složeni proces sa nizom potprocesa, i kao grupu ljudi koja upravlja procesima i sistemima, a takođe proučava sve pojedinačne upravljačke probleme i fenomene vezane za efikasno izvršavanje određenih zadataka i poslova. Ovde se mogu postaviti mnoga pitanja a to su da li je menadžment uopšte možemo smatrati naučnom disciplinom, takođe se može konstatovati da je ovakav, pogrešan pristup koji imaju ljudi u našoj zemlji, dovodi menadžment u direktan sukob sa afirmisanim naukama i njihovim disciplinama jer menadžer u svetu predstavlja poziciju unutar nekog preduzeća, a ne zvanično zvanje kao što je to slučaj kod nas.
Sama reč menadžment potiče od engleske reči management koja vodi koren od francusko-engleske reči ménage što u izvornom značenju ima smisao biti sposoban (kadar) učiniti nešto, upravljati nečim, te je najbolje prevesti kao UPRAVLjANjE ili rukovođenje.
 
TRŽIŠTE- čine svi odnosi ponude i tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u određeno vreme i na određenom mestu. Ponuda je količina određene robe koja se u određeno vreme, na određenom mestu i po određenoj ceni nudi kupcima. Tražnja je određena količina novca kojom se kupuje određena vrsta robe.
Društveno ekonomski odnosi između kupaca i prodavaca uspostavljaju se na tržištu, putem razmene. Značaj tržišta raste sa razvojem robne proizvodnje i danas je život nezamisliv bez tržišta. Razmena je faza društvene proizvodnje u kojoj se uspostavljaju odnosi između privrednih subjekata. Roba prelazi iz ruku proizvođača u ruke potrošača. Pojavni oblici razmene su naturalna razmena-trampa i robno-novčana razmena.
 
TRGOVINA- kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su kupci spremni da prihvate.
Trgovina nije jedini nosilac robnog prometa, kojim se takođe bave i sami proizvođači, a donekle i sami potrošači (potrošačko zadrugarstvo).
 
HARTIJE OD VREDNOSTI- predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžnana.
One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top