Poslednje reči poznatih ljudi

[Lada]

Pojedini velikani bili su jako duhoviti na svojoj samrtnoj postelji, dok su drugi bili neverovatno duboki. Neki su se ateisti kajali zbog svojih stavova, a neki su do kraja bili skeptici. Niko, međutim, nije bio i ne može biti ravnodušan kad se nađe na ivici života i čeka da vidi šta dolazi posle

• HEMINGVEJ (Ernest Miler)
  Američki romanopisac
  
  Umro: 2. jula 1961, u 63. god.
  Uzrok: samoubistvo
  Mesto: San Valej, Ajdaho, SAD
  Sahranjen: San Valej
  
  Tog nedeljnog jutra, 2. jula, oko sedam sati, Hemingvej je u pižami sišao u podrum svoje kuće gde je njegova žena sakrila oružje. Uzeo je pušku kalibra 12, ponovo se popeo u hol, stavio u cev dva metka i pucao u usta. Ovaj bogati, slavni i lepi pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, oduzeo je sebi život, kao što je to učinio i njegov otac, ne ostavivši za sobom nijednog napisanog retka kojim bi objasnio ovaj čin.
  Hemingvej je smatrao da je sa njim gotovo. Sa dolaskom šezdesete, zdravlje mu je bivalo sve gore: šećerna bolest, ciroza, arteroskleroza, impotencija, oslabljen vid, sve ga je to bacalo u depresiju. Pamšenje ga je izdavalo te više nije mogao ni da piše. ¨Šta život čini vrednim?¨, zapitao je prijatelje nekoliko nedelja ranije. ¨ Baviti se lepim poslom. Jesti i piti sa prijateljima. Doživeti lepe trenutke u krevetu. Od svega toga ja nemam ništa.¨ A to nikako nije mogao da podnese.
  

 

[Lada]

D'ANUNZIO (Gabrijel)
Italijanski pisac

Umro: 1. marta 1938. (u 75-oj god)
Uzrok: izliv krvi u mozak
Mesto: vila Vitorijale, u Gardone-Rivijeri (Italija)
Sahranjen.. u vrtu vile Vitorijale

D'Anunziju se uvek činilo da mu mesec mart donosi nesreću, pa je tako i mart 1938. dočekao s zebnjom u srcu. U svojoj Barbaneri, narodnom kalendaru u kome su prorečena vremena i događaji, podvukao je proročanstvo koje se ticalo 1. marta: "Smrt jedne slavne ličnosti". Elem, 1. marta uveče, dok je iz svoje radne sobe silazio u trpezariju, spopade ga vrtoglavica i imao je tek toliko vremena da zatraži da mu daju injekciju - umro je jednu minutu posle.
U vrtu njegove vile Vitorijale, nalazio se pramac broda Puglia, koji je sada plovio morem stabala maslina i narandži. Tu će se nad pesnikom, dok nije sahranjen, obaviti posmrtno bdenje uz svetlost sveća.
Za svoj epitaf se sam pobrinuo: "ja sam Gabrijel koji samog sebe poklanja bogovima"..

 

[Lada]

FLOBER (Gistav)
Francuski pisac
Umro: 8. maja 1880. (u 59-oj god)
Uzrok: izliv krvi u mozak
Mesto: Kroase (Sen-Maritim)
Sahranjen: Ruan (Sen-Maritim)
Zbog strašnih epileptičnih napada Flober je bio prisiljen da se povuče u Kroase gde je živeo životom pustinjaka, usredsređen jedino na svoje pisanje. Pa ipak, nije umro od epilepsije, ma šta da tvrdili Edmon de Gonkur i Maksim di Kam. Veliki sladokusac, kao i strastveni pušač i neumereni konzumator kafe i alkohola, uz to potpuno predan svome poslu - "ne verujem u slavu, a ipak se ubijam zbog nje" -, Flober je umro od klasičnog izliva krvi, od čega često umiru ljudi koji pate od arterioskleroze. Uostalom, tri sedmice pred smrt, napisao je sledeće: "Umoran sam od života, sve me mori, sve me tišti. Jedan dobar napad dobro bi mi došao." Ujutro 8. maja, Floberu je pozlilo nakon previše tople kupke, pa je legao na kauč svoje sobe. Kuvarica ga je čula kako, pre nego što ce izgubiti svest, izgovara neke nepovezane reči: "Ruan... Nismo daleko od Ruana... Ejlo, hajdete... tražite... aveniju... poznajem je."Mnogi će se posle pitati šta znači "Ejlo". Istog jutra je Flober primio pismo od svoje nećake Karoline u kome mu je ona pisala da se Viktor Igo seli u Aveniju Ejlo. Ali možda je samrtnik prizivao uz svoju postelju doktora Ejloa, lekara iz Ruana, koji, opet, nije bio njegov lekar? A grobari ruanskog groblja malo su se preračunali u svom poslu. Naime, sanduk ovog normanskog diva bio je predugačak u odnosu na iskopanu raku. Pred zapanjenim sprovodom, okretali su sanduk na sve strane, da bi se on na kraju zaglavio, s glavom okrenutom nadole. Nisu ga više mogli niti podići niti spustiti! Već na ivici strpljenja, Zola će uzviknuti: "Prestanite već jednom s tim!" Sanduk je ostao u tom položaju: sveštenik je poprskao svetom vodicom jogunasti sanduk i svi su se razišli...

 

[Lada]

Poslednje reči generala Džona Sedžvika 1864. tokom Američkog građanskog rata bile su: "Sa ove razdaljine ne bi mogli ni slona da pogode", dok su umiruće reči pisca Edvarda Pola Ebija, na pitanje šta ima da kaže pre nego što umre, bile: "Bez komentara".

 

[Lada]

Bivši američki predsednik Džon Kvinsi Adams je kazao: "Ovo je sve od zemlje! Zadovoljan sam!".

 

[Lada]

Blizak Rafelov prijatelj, kardinal Bibijena je u pismu nećaki napisao da se Rafael probudio, pogledao oko sebe i onda pitao: "Kada izlazi sunce?" Izgleda da nije čuo šta mu je prijatelj odogvorio i onda je dodao: "Sreća...", ali nije uspeo da završi rečenicu.

 

[Lada]

Slavna francuska dizajnerka i modna ikona Koko Šanel živela je sa stilom, a tako je i umrla. Zabeleženo je da je rekla: “Znači, ovako se umire”.

 

[Lada]

Sigmund Frojd
Izgleda da Sigmund Frojd, otac psihoanalize, ni u svojim poslednjim časovima nije mogao bez posla, piše portal Allday.com.

Slavni naučnik je umirao od raka i izabrao je da mu lekari olakšaju muke i ubrizgaju smrtonosnu dozu morfijuma. Pre nego što je umro rekao je: “Ovo je apsurdno! Apsurdno!”

 

[Lada]

Džon Vejn
Džon Vejn bio je poznat po svojoj dobroti i blagoj naravi. Izabrao je da svet napusti kao junak iz nekog od svojih filmova – okrenuo se ka svojoj ženi koja je sedela kraj njegove postelje i rekao joj: “Naravno da znam ko si ti. Ti si moja devojčica. Volim te.”

 

[Lada]

Poslednje reči tvorca Mikija Mausa i čoveka koji je milionima dece širom sveta ulepšao detinjstva pomalo su misterija. Naime, reč nije o onome što je Volt Dizni rekao, nego šta je zapisao.

Dizni je umirao od raka pluća i u svojim poslednjim časovima je zapisao: “Kurt Rasel”. Ovu priču potvrdio je i sam glumac Kurt Rasel koji je u to vreme bio tek dete i snimao je za Dizni studio.

 

[Lada]

Gručo Marks
Gručo Marks umro je od upale pluća, a poslednje reči su mu bile: “Ovakav život nema smisla”.

Čiko Marks
Gručov brat Čiko bio je još duhovitiji. Rekao je supruzi: “Upamti dušo, ne zaboravi šta sam ti rekao. U moj kovčeg stavi špil karata, štap za golf i neku lepu plavušu”.

 

[Lada]

“Gospode, pomozi mojoj sirotoj duši.” – Edgar Alan Po

 

[Lada]

“Više svjetla!” – Johan Volfgang Gete

 

[Lada]

“Poražen sam.” – Žan Pol Sartr

 

[Lada]

“Nažalost, nažalost…sada je isuviše kasno.” – Ludvig van Betoven

 

[Sensei]

Nostradamus je predvideo: "Sutra u svitanje, ja više neću biti ovde!" Bio je u pravu.

 

[Lada]

Sid Višiz, frontmen Seks Pistolsa, napisao je na samrti svoju poslednju želju, pre nego što je ušao u legendu: “Imali smo pakt o smrti. Moram da ispunim svoj deo dogovora. Molim vas da me sahranite pored moje drage. Sahranite me u mojoj kožnoj jakni, džinsu i motorkama. Zbogom.”
Draga je bila Nensi Spandžen, za čije je ubistvo bio optužen. Zbog toga što je bila Jevrejka nije mogao da bude sahranjen s njom, na jevrejskom groblju.

 

[Sensei]

Marija Antoaneta je stala na nogu dželatu na putu ka giljotini. Njene zadnje reči: “Pardonnez-moi, monsieur.”

 

[Lada]

Alfred Hičkok je bio skeptik do kraja: “Čovek nikada ne zna kraj, čovek mora da umre da bi video šta se dešava posle smrti, iako katolici imaju svoja nadanja.”

 

[Lada]

Alister Krouli je kazao: “Zbunjen sam. Satano, odlazi!”

 

[Sensei]

Zadnje reči Isaka Njutna, „Ne znam kako se svetu mogu činiti. Ali što se mene tiče, čini mi se da sam bio samo poput dečaka koji se igra na morskoj obali i povremeno traži kakav gladak kamenčić ili lepu školjku, dok je veliki okean istine ležao sav neotkriven preda mnom. '

 

[Sensei]

Leonardo Da Vinči: "Uvredio sam Boga i čovečanstvo jer moj rad nije dostigao kvalitet kakv bi trebalo da ima."

 

[Lada]

Politički filozof Tomas Hobs kazao je: “Reći ću ponovo, kada bih imao ceo svet na raspolaganju dao bih ga samo da mogu da živim još jedan dan. Jer ću sada napraviti korak u tamu”.

 

[Lada]

francuski astronom Pjer Simon de Laplas rekao: “Ono što znamo nije mnogo. Ono što ne znamo je ogromno”.

 

[Sensei]

Džez bubnjar Badi Rič je umro nakon operacije 1987. godine. Dok su ga pripremali za operaciju, sestra ga je pitala Da li ima nešto što ne podnosi. Njegove zadnje reči su bile "Da, narodnjake (kantri muziku)".