Jel to isto kao što je prorokovano da grad Tir nikad neće biti naseljen a sad je četvrti po veličini grad u Libanu?
Nekih 850 km zapadno od Vavilona, na istočnoj obali Mediteranskog mora, nalazio se napredan grad Tir. Drevni feničanski grad bio je čak stariji od Vavilona i vekovima vladao morem, kao što je Vavilon vladao na kopnu. Stanovnici Tira osnovali su veliki grad Kartagu na tlu zapadne Afrike u IX veku pre Hrista, i čak pre hrišćanske ere brodovi su plovili od Tira do Britanije u potrazi za kalajem. Sa izvrsnom lukom, dobrom flotom, iskustvom u navigaciji i trgovcima sa razvijenim smislom za poslove, Tir je stotinama godina bio trgovinski centar sveta. Prema rečima jednog od izvora »trgovina starog sveta slivala se u skladišta grada Tira.«12
Tir se prvobitno sastojao od dva grada, ili bismo možda mogli reći jednog grada sa dva centra, jednim na kopnu, a drugim na ostrvu udaljenom skoro kilometar od obale. U godinama Tirovog prosperiteta, oblast na kopnu – ili stari Tir kako se često naziva – predstavljala je boravišni deo grada, dok su se skladišta, brodogradilišta i glavna luka nalazili na ostrvu, gde je zbog duboke vode pristup brodovima bio lakši. To basnoslovno bogatstvo Tira i poslovna oštroumnost njegovih trgovaca, zajedno sa skoro neizbežnom sklonošću prema raskoši i osećajem samodovoljnosti, koje su proizvele godine uspešnog trgovanja, zapažaju se u rečima proroka Jezekilja: »Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje; veličinu mudrosti svoje u trgovini svojoj umnožio si blago svoje, te se ponese srce tvoje blagom tvojim« (Jezekilj 28:4-5). Međutim, ono neće potrajati.
Jezekilj je 586. godine pre Hrista prorekao uništenje i pad Tira. Ponovo rečima koje se ne mogu pogrešno razumeti, biblijski prorok govori šta se sve sprema Tiru. Primetite kako Jezekilj pripisuje svoju poruku Bogu koji od početka zna kraj, i kako daje detalje o načinu na koji će vavilonska vojska uništiti grad:
»Jer ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću dovesti na Tir Navuhodonosora cara Vavilonskoga sa sjevera, cara nad carevima, s konjima i s konjicama, i s vojskama i mnogim narodom. Kćeri tvoje po polju pobiće mačem, i načiniće prema tebi kule, i iskopaće opkope prema tebi, i podignuće prema tebi štitove. I namjestiće ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvaliće kule tvoje oružjem svojim… I poplijeniće blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvaliće zidove tvoje i lijepe kuće tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciće u vodu. I prekinuću jeku pjesama tvojih, i glas kitara tvojih neće se više čuti. I učiniću od tebe go kamen, bićeš mjesto gdje se razastiru mreže, nećeš se više sazidati; jer ja Gospod govorih, veli Gospod Gospod« (Jezekilj 26:7-9, 12-14).
Jesu li se ovi detalji iz proročanstva koja se odnose na Tir ispunili, i ako jesu, kada? I kako?
Godinu dana kasnije – ili možda početkom 585. godine pre Hrista – slavni Navuhodonosor krenuo je na Tir sa svojom moćnom vojskom, severnim pravcem, baš kao što je prorok nagovestio. Navuhodonosor je Tir držao pod opsadom trinaest godina, tokom kojih je osvojio i potpuno uništio naselje na kopnu, i najzad 572. godine pre Hrista preminuo ne videvši plod svoga truda. Jezekilj je rekao da će Navuhodonosorova vojska imati »tešku službu« protiv Tira i u toj borbi »plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega« (Jezekilj 29:18).
Navuhodonosor koji je u to vreme praktično vladao svetom, nije bio zadovoljan što je rezultat trinaestogodišnje opsade bio neznatan, naročito što se tiče bogatstva po kome je Tir bio poznat. Dakle, šta se dogodilo? U toku opsade, stanovnici Tira su svoj imetak i blago prebacili na ostrvo, odakle su mogli uspešno da se brane. U svojoj sjajnoj knjizi The Basis of Christian Faith /Osnovi hrišćanske vere/ Flojd Hamilton /Floyd Hamilton/ komentariše:
»Navuhodonosorova opsada kopnenog dela grada trajala je trinaest godina, nakon čega je Tir pao, međutim pre pada njegovi stanovnici su većinu svog imetka prebacili na ostrvo. Stari grad je uništila pobednička Navuhodonosorova vojska, ali njegove ruševine stajale su još dva i po veka, jer su stanovnici Tira odlučili da nastave da žive na ostrvu gde će ih štititi njihova flota; otuda grad na kopnu nije bio ponovo izgrađen.«13
Tako je u to vreme uništena samo polovina grada i proročanstvo se samo delimično ispunilo.
Tir je nastavio sa trgovinom još dva i po veka, sve dok Aleksandar Veliki 332. godine nije krenuo na njega sa svojom moćnom vojskom rešenom da osvoji čitav civilizovani svet. Aleksandaru, kao jednom od najvećih vojskovođa svih vremena, trebalo je sedam meseci da završi posao koji je Navuhodonosor započeo 250 godina ranije. Suočen sa hiljadu metara vodenog prostranstva koje ga je delilo od cilja, Aleksandar je naložio da njegove trupe grade nasip preko mora do grada na ostrvu. Bila je to briljantna ideja i ogroman poduhvat. Koristili su šljunak i ostatke grada na kopnu koji je Navuhodonosor uništio, sve dok se Tir nije našao na dohvatu ruke.
Jezekilj je takođe prorekao tu smelu i genijalnu strategiju. Nekih 250 godina pre samog događaja, Jezekilj je rekao: »..I kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj bacaće u vodu« (Jezekilj 26:12). Aleksandrova vojska je upravo to uradila. Nasip je sagrađen od šuta i razrušenog građevinskog kamena starog Tira. Zapravo, za izvršenje zadatka bilo je potrebno toliko materijala da su ruševine starog grada u potpunosti bile iskorišćene. Arheolozi koji su pokušali da rade na iskopinama starog Tira, nisu ništa uspeli da pronađu, pošto na tom mestu nije bilo ničega. Aleksandrovi ljudi su sve iskoristili. Jedan izveštaj kaže:
»Aleksandrov plan za napad smišljen je na brzinu i energično sproveden. Uzimao je ostatke zidova, kula, drvnu građu, razrušene kuće i palate drevnog Tira, i njima gradio put do grada na ostrvu. Potreba za materijalom je bila tolika da je gotovo sav prah sa površine bio pokupljen i bačen u more.«14
I ponovo su se obistinile reči proročanstva. Kamenje, drvna građa, čak i zemlja i prašina, iskorišćeni su se za gradnju Aleksandrovog nasipa. U Verziji Kralja Džejmsa u 14. stihu upotrebljena je reč »prašina« umesto »građevinskog kamena«, što je pravi prevod hebrejske reči koja se nalazi u originalnom tekstu.
Aleksandrov nasip opstao je do danas, premda neprepoznatljiv kao takav. Zapravo on nije promenio samo tok istorije, već je, takođe, oblikovao i izgled Sredozemnog mora. Plima i oseka i morske struje tokom dve i po hiljade godina napravile su useke, a pesak sa obe strane nasipa se nagomilao i uvećao ga, čime je tlo grada na kopnu gotovo spojeno sa ostrvom. Nasip je sada znatno širi od onog koji je napravila Aleksandrova vojska. U stvari, danas bi veoma teško bilo zaključiti da je to nekada bio uzan pojas zemlje podignut isključivo u vojne svrhe. Ostrvo, nasip i kopno danas izgledaju kao jedinstvena celina. Obala sa obe strane starog nasipa je zašla u more i bila promenjena pod uticajem plime i oseke, i morskih struja, izazvanih gradnjom nasipa pre više od dve i po hiljade godina.
Posetioci u Libanu danas nailaze na Tir, bogat i četvrti grad po veličini u zemlji. Međutim, gotovo čitav grad je sagrađen na nekadašnjem ostrvu, uvećanom nasipu, proširenoj obali i zemljištu na kopnu ka severu i jugu. Mnoge savremene mape ne prikazuju nasip koji je prvobitno napravio Aleksandar, i koji je vekovima bio odlika te obale. Iako grad Tir postoji i danas, feničanski Tir nikada nije bio ponovo izgrađen. Današnji Tir nema veze sa prvobitnim Tirom koji je uništio Navuhodonosor, niti su njegovi stanovnici potomci Feničana.
Možemo samo iznova da se čudimo tačnosti biblijskih proročanstava.
Знамо ситуацију у Сирији, тако да је пророчанство можда тачно. А и причају се страшне приче 
