Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

mispis.mp.jpg
 
"..Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe.
Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe.
Tvog pevajućeg magičnog sebe i tvog prelepog sebe.
Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši.

Održavaj sebe humorom i skladom,
i na kraju ako je neophodno
uloži i celog sebe u tu borbu,
bez obzira na izglede,
bez obzira na cenu.

Samo ti možeš da spasiš sebe.

Učini to! Učini!

I tada ćeš tačno znati o čemu govorim." (Bukovski)

nocno20nebo.jpg
 
Sada je polako vec sve proslo. Primecujes da govorim o "tom necemu",verovatno ti je to malo onako,slatko smesno,ali si ipak znala da je meni to,nesto To,ali meni je bilo posebno. Rekao sam ti jos tada da si jedan divan san,nasta si me ti onako nastavnicki ispravila,ali nisi morala jer ipak to i jesi bila. Sve je u vezi tebe bilo za.mene previse: previse lepa,previse nezna,previse detinja,previse dobra. Situacija je isto tako bila previse idealna,previse bajkovita. A moj zivot sve je bio ali bajka ne. Za sve sam u njemu morao poslednji atom snage da dam da bi ga dobio,a cesto ni to nebi bilo dovoljno. Zato si ti ipak samo jedan san. Samo zivi san. I opet iako je sve proslo padnes mi na pamet,pa pomislim sta bi bilo da nije sve bio samo san? Kakav bih ja sada bio,bas sada,ovog trenutka,dok lezim u toplom krevetu. Da li bi nasao onaj mir,onu sigurnu luku ili parce raja u tebi? Neznam. Znam samo da se sve vratilo staroj dobroj borbi,nemilosrdnom ratu. I i dalje lutam. Trazim nesto,nekog,ali puno puta moram i sebe traziti. Mozda sam trebao biti uporniji bez obzira na hladnocu,ali ne vredi,nisam dovoljno hrabar. Neznam da li ce me zivot kazniti zbog toga,ali i ako to uradi naucicu ziveti sa tim. Jer sta drugo mogu. Izvini ako je samo to falilo.
I na kraju sta cu drugo nego da nastavim koracati kroz ovaj zivot. Nije on toliko los. Jer neko nema ni to.
Evo ti od mene jedan poljubac za maleno secanje.
 
Poslednja izmena:
Dakle, sudbina je donijela odluku sto da cinimo?

Reci sto da radimo?

Kako cemo se rastati i kada cemo se sresti?

Mozemo li svoju ljubav smatrati gostom iz tudjine koga nam vecer dovede, a jutro odvede?

Mozemo li ove osjecaje smatrati snom koji nam je blago snivanje donijelo, a java skrila?

Mozemo li ovaj tjedan smatrati opijenoscu koja se brzo zavrsila otreznjenjem i budnoscu?

Podigni glavu da ti oci vidim ljubavi! Otvori usne da ti glas cujem.

Progovori i kazi mi nesto.

Hoces li me pamtiti i kad oluja potopi moju ladju?

Hoces li cuti leprsanje krila u nocnome miru?

Hoces li cuti kako se moje disanje talasa oko tvoga lica i vrata?

Hoces li osluskivati moje uzdahe sto mi se bolno otimaju, priguseni jecajima?

Hoces li vidjeti moju himeru kako te pohodi s nocnim himerama, a iscezava s jutarnjim izmaglicama?

Reci mi, ljubavi.

Kazi sto cu za te predstavljati posto si ti meni bila svjetlost za oci, pjesma za usi i krila mojoj dusi.

Kahlil Gibran - Slomljena krila
 
Poslednja izmena:
Francusli plemic Edmond de Boursault, kratko pre svoje smrti, devojci koju je voleo, mrtvoj Sofiji de Volant, 1821.

...I u ovakvim prolecnim danima, kada sam sam u prirodi koju smo oboje tako voleli, ja zaboravljam da tamo negde postoje drugi ljudi, cini mi se da sam jos uvek sam, potpuno sam na ovom svetu. Tada pocnu da se bude mrtva secanja u meni, svom snagom ljubavi. Ona mi potresaju srce i lete ka tom divnom bicu koje me ponovo gleda svojim dubokim, nikada prezaljenim ocima. I onda moja ljubav postoji jedino za tebe, andjelu moj jedini, i moje misli oneme od tog jakog bola moje ljubavi prema tebi. Ali secanja na tebe zive u meni i ja se vracam u to vreme kada sam bio tako srecan... Secam se kako sam mislio - sada je otpoceo lep zivot, jer svake veceri sam bio kod tebe i ubrzo smo se osecali kao da smo stari poznanici u nasim razgovorima, salama i zacikavanjima. Bilo je to kao da smo zajedno ziveli, jer nije postojalo ni jedno osecanje koje si pokazala, a da ono vec nije bilo stanovnik moje duse, i nije postojala ni jedna misao koju sam ja izgovorio, a da se ti sa njom nisi slozila iako si me zadirkivala zbog nje. Svako vece sam ostajao do duboko u noc kod tebe... tvoj otac se ljutio na mene, rekao je da to ne prilici jednom plemicu, postenom coveku, ali nisam mogao drugacije, trazio sam tvoje reci, trazio sam tvoje oci, hteo sam da te drzim za ruku.... Sedeo sam na tvojoj postelji i svaki dan sam molio Boga da ti podari zivot samo jos sledeci dan, samo jos par trenutaka da nam dozvoli zajedno… ali uzalud je bilo sve… svoj poslednji dah ispustila si na mojim rukama...

Mnogi dani i nedelje i meseci i godine su prosli od tada… Tudjina mi je postala domovinom i domovina mi je postala tudjina… Ali ljubav u meni je ostala... I kao kad jedna suza padne u more, tako je moja ljubav za tebe pala u zivo more covecanstva i ona sada prozima milione i milione stranih ljudi, jer u svima njima vidim tebe i sve njih sam voleo jos od detinjstva, kao sto tebe jos uvek volim…
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top