Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

shooting_star-1.jpg

Hladno je zvezdama, suviše su same...

(Delča)
 
Završiću našu priču s jednim 'moglo je biti, ali nije'...
I ko zna, kroz par godina kad se sretnemo , pričaćemo o nama kroz šalu, možda, mada ni jednom ni drugom neće biti smešno u dubini duša...
A onda jednog jutra shvatićeš kao i ja da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi.
I više neće biti smešno, već tužno..
Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče.
 

ЋУТАЊЕ

Остале су страсне речи неречене,
Само твоје очи, мирне као тмина,
Оне су гледале и слушале мене;
Мој бол на твом уху певаше тишина.

tumblr_mwj3p4ERFr1sbg0tro1_400.jpg


Каква химна срца, та реч неречена!
Та реч што не позна беспућа и блудње!
Кад тишина збори место нас, реч њена
Има сву чистоту сна и болне жудње.

tumblr_mwj3p4ERFr1sbg0tro2_400.jpg


Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа:
Никада се речју лажи не помути,
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.

tumblr_mwj3p4ERFr1sbg0tro3_1280.jpg


Идеја у неми камен увајана;
Вера сва у сузи што неће да капи;
Та заклетва што је у незнан час дана;
И највиши закон бола који вапи.

Јован Дучић

tumblr_mwj3p4ERFr1sbg0tro4_500.jpg
 
Upoznali smo se,jedne predivne prolecne noci,u vozu Beograd - Zagreb -Ljubljana.Expresni voz je krenuo iz Beograda,u 22,3o. Stajao sam u hodniku voza,dok nije krenuo.Posao sam polako hodnikom voza,trazeci prazno mesto,u nekom kupeu. I tada,kao da me udario grom.U jednom kupeu,sedela je sama,predivna devojka,od oko 25 -28 godina.Pitao sam da li je slobodno....kako da ne,rekla je ljupko.
nista razumevao
Sav sam zadrhtao,kada sam video sjaj njenih ociju,zelenih,kao najlepsi smaragd. Zavalivsi se udobno na sedistu,preko puta nje,upitah je dokle putuje.Do Slavonskog broda,odgovori mi.
Nisam znao kako da zapocnem razgovor,te je upitah,cime se bavi. Ah ja sam istoricar umetnosti,rece,dok sam ja zudno udisao miris,njenog diskretnog parfema.Nastavila je da cavrlja,o lepim utiscima
iz Beograda,o iznenadjenju,kako su beogradjanke lepo obucene.......a ja,ja sam bio oduzet,gledajuci u nju,u njenu lepotu.Posmatrao sam joj divno izvajane usne,dok je pricala.Nisam zeleo nista da cujem.
Zeleo sam samo da je gledam.Da upijam tu van zemaljsku lepotu,njenih ociju,njenog elegantno izvijenog tela,dok mi je objasnjavala nesto,sto ja zauzet bukvalno gutanjem njene lepote,uopste nisam nista
razumevao,sta prica.Proslo je vreme,a ja to nisam ni primetio.Dovidjenja,rekla mi je,ovo je Slavonski brod.Zbunjen,njenim za mene,iznenadnim odlaskom,ne zapitah je ni za ime,ni da li smem da je nazovem telefonom,a ni za broj ne stigoh da je pitam.....Proslo je od tada,punih deset godina,a ja vidim samo njene zelene oci,njene predivne usne.....i ceznem,ceznem,za mojom ljubavlju...a neznam joj ni ime,niti da li me se uopste seca.Ali to i nije vazno....ona je moja vizija,moja opsesija....i svuda po ulicama kojim se krecem,trazim te oci,te oci,boje najlepseg smaragda!
 

Fališ ovdje

u ovom finom rasporedu stvari i navika

u ovom prehodanom životu

u kojem je značajna svaka slika


fališ ovdje

iza prozora

iza jastuka

kako se samo može faliti

koliko se samo može izdržati

dok tuga ne izbije

kroz svaku poru

i olovnom bojom premaže zoru

u ovom zamršenom spletu

u ovom finom rasporedu

života koji se osipa poput praha

poput filma kojem se već naslućuje kraj

poput zalaza sunca u pogledu

i tko zna da li tamo

s druge strane mjeseca ikad osjetiš

kako fališ u ovom finom rasporedu.

Željko Krznarić

tumblr_mwiwlvGDce1reeor9o1_500.jpg
​
 
Slutis li da dolazim
ti znas puteve mog lutanja,
odlaske i moja vracanja
ima li me u tvojim snovima il’ na javi,
u mislima
volis li me tu,
i kad me ne vidis i ne cujes…
Ja evo mastam opet i juce sam i danas cu,
cekam te,na istom mestu
Na kraju porazenog dana
s mirisom ugasenog zaborava…
Umisljam da smo u kolibi
u brdima kraj kamina,
opcinjeni mirisima,
U dojmu veceri ove ushiceni,
ti divlja i neobuzdana
obrisom senki koje lelujaju zidovima
pratis me njeznostima…
ko pucketanje vatre u horu crkvene katedrale
nizu se sokovi strasti...
Nasi nas uzdasi prate pomesani s blagim osmesima,
Dodirni mi kolenima kazes mi...
ljubi mi ledja,
ljubi mi trbuh…
govoris sapatom,
njeznost rijeci budi leptire
oni leprsaju nasim telima.

35-HuggingCoupleAbstractPainting-35.png
 
OČI


Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.

Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.

Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.

Jovan Dučić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top