Poruke.....vasoj ljubavi,prijatelju,prijateljici...

Dođe mi znaš
da te osetim baš
da upijem tvoj miris
sitnim borama...

Zadrhtim sva
kad se rasipa dan
i mislim kako sam te
lepo volela...

Al' otišli smo bestraga
i nema nas
i sve lagano prelazi
u sećanja.

Ako odlaziš,
sto ne prolaziš,
sto mi nepozvan
stalno dolaziš?
Ako odlaziš
idi...
sto me puštaš
da zaboravim?


tumblr_m0o75hGTEu1rqfc9fo1_500_large.jpg
 
"Jednog jutra, vrlo rano, mrav pokuca na veveričina vrata.
- Baš lepo - reče veverica.
- Ali nisam zato došao - reče mrav.
- Valjda ipak hoćeš malo marmelade?
- Pa dobro... ali samo malo.
- Ustiju punih marmelade, mrav ispriča zašto je došao.
- Jedno vreme ne smemo da se vidjamo - rece on.
- Zašto? - upita veverica iznenadjeno. Njoj je uvek bilo prijatno kada mrav tek tako navrati. Veverica je gledala mrava široko otvorenih očiju,a usta su joj bila puna žirove kaše.- Da bismo videli da li ćemo jedno drugom nedostajati - reče mrav.
- Nedostajati?
- Nedostajati.Pa valjda znaš šta je to.
- Ne - reče veverica.
- Nedostajati je ono što osećaš kada nečeg nema.
- Šta onda osećaš?
- E, pa o tome se i radi.
- Pa onda ćemo jedno drugom nedostajati - reče veverica tužno.
- Ne - jer možemo jedno drugo i zaboraviti.
- Zaboraviti!Tebe!? - jauknu veverica.
Veverica položi glavu u šake.
- Ja tebe neću nikad zaboraviti - reče ona blago.
- Eto sad - reče mrav. - To tek treba da vidimo.Zdravo!
I vrlo naglo izadje kroz vrata i spusti se niz stablo bukve.Veverica je odmah počela da oseća kako joj mrav nedostaje.
- Mrave - dozivala je - nedostaješ mi! - Glas joj se odbijao o grane
drveća.
- To još ne može! - reče mrav. - Pa još nisam ni otišao!
- A ipak je već tako! - doviknula je veverica.
- Pa sačekaj još malo - čuo se iz daljine njegov glas.
Veverica uzdahnu i odluči da čeka.Ali, mrav joj je sve više nedostajao.Povremeno je mislila na žirovu kašu ili na kukčev rodjendan, još te večeri, ali mrav joj je opet nedostajao.Popodne nije više izdržala i izašla je napolje.Ali, nije napravila ni tri koraka, a već je srela mrava. Bio je umoran, sav u znoju, ali zadovoljan.
- Tačno je - reče mrav. - I ti meni nedostaješ. I nisam te zaboravio.
- Eto vidiš - reče veverica.
- Da - reče mrav. Prebacili su jedno drugom ruku preko ramena i otišli na reku da gledaju odsjaj talasa. Zaboravila je da se ikada žurila."

Tom Telehen - Nedostajati
 
Ceo svoj zivot je ona ta koja mora biti jaka.Naucila je vec sa psima,predvidivi su,snazni su kad laju na lancu,imaju hrabrost da reze samo kad im okrene ledja...povlace se na prvu prepreku,podvijaju repove,skrivaju se iza nje.Odlaze u kucicu kad ih pogleda u oci i pokaze prstom.Svi psi su isti.Navikli na komande i lanac,na pseci zivot za kucicu,hranu i vodu.Da odu kad im kazes da odu.Dodju kad ih pozoves.Za neznost samo kad ih gospodar pozove.Po zasluzi.
Vukovi su drugaciji.Za ceo svoj zivot,lutanja po ovoj planeti mogu sa sigurnoscu reci da susretoh mnogo Vucica,poput mene.A ni jednog Vuka.Ponekad kad mi se ucini da mogu osetiti...jer Vukovi se osete medjusobno,ali samo moja varka daje im obrise Vucijeg...jos jedan pas.Avlijaner,Zlatni retriver,Hrt,Pit Bul,ponekad Vucijak,Pudlica...psece u njima je daleko od vucijeg.I uvek imaju izgovor zbog cega nisu Vukovi.
Da,surova sam.Priznajem.Moji prijatelji me vole,jer sam kao prijatelj najbolja i najvise dam sebe.Zbog prijatelja umem da se pretvaram u psa,da im budem bliza.Pravi prijatelji cene ono vucije u meni,ne pokusavajuci da me napadaju iza ledja,razoruzanu.Zbog toga imam jako malo prijatelja.

tsuyu-no-inochi-albums-anime-couples-picture83479-integra-wingates-hellsing-alucard-hellsing.jpg
 
21.dan Borhesovog meseca
FUDBAL

Strast za sportom, obožavanje sporta, u stvari je jedna od argentinskih mana. Kako je čudno da Engleskoj, tako mrskoj zemlji - tako nepravednoj omraženoj - nije niko zamerio što je ceo svet zarazila glupim igrama kao što je fudbal, koji predstavlja jedan od najvećih engleskih kriminala. Jednom prilikom mi je neka žena rekla: Ali siromašni ljudi su oduvek igrali fudbal na zapuštenim terenima. Pogrešila je. Kad sam bio dete, fudbal nije igran na zapuštenim terenima. Održavane su borbe petlova (1975).
ballcrt.jpg
 
Evo u to ime moja omiljena pesma,može,ona mi mnogo znači,a kada si mi već mega drug da podelimo"salute"što bi rekao Remarque

Epitaf za suze boje runolista

Još mi ponekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja
iste mi riječi
njoj mrakom zaplove:

"Laka ti noć malena moja."

Udje u oči,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj
njene mi usne
šapatom zbore:

"Laku ti noć maleni moj."

Negde još ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja
jedno palidrvce
za jednu baladu:

"Laka ti noć malena moja."

Imaš suzu
boje runolista
košulju,
neki smiješan kroj.
ti isti, ja,
sebi ni slična:

"Laku ti noć maleni moj."

da li ću te
jos jednom sresti
ili ćeš zauvijek
nestati k'o Troja.
još jedna sjen'a
na srebrnoj niti:

"Laka ti noć malena moja."

Na po' si puta
a već na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj ?!
u svakom osmijehu
jos tražiš Nju?

"Laku ti noć maleni moj."

M.B Romanov
on 1.jpg
 
Poslednja izmena:
Na obali tamo ,
u uvalici mojih snova
i kad pomislim da sve pusto je
toplina vlada
duboko u meni
proljeće se novo rađa
odzvanja, donosi utjehu
i slavujevu pjesmu,
kad život poraze riše
pjesma prirode zove
u meni se sama piše
i koliko god
preko bolnog trnja gazim
jedan osmijeh,jedan dah
do mene stiže,
onda mi je lijepo
srce zatitra,
zatreperi dragošću
pa opet iznova
spotaknem se
padnem na tren
onda opet osmijeh i jedan dah
pa i pokoji uzdah
snagu mi vrati,
namignem vjetru
i na njegovim krilima
poletim daleko.
 

Back
Top